Vizije i granice

Darka Radosavljević Vasiljević Sredinom septembra u bavarskom gradu Regensburgu otvorena je izložba Pogledi: Vizije – skice umetnosti u Srbiji nakon 2000. U više galerijskih i javnih prostora, dvadesetak umetnika i umetničkih grupa, u saradnji sa kustosom Miroslavom Karićem (Remont – nezavisna umetnička asocijacija), reprezentativno je predstavilo aktuelnu scenu. U Regensburgu se od 2003. realizuje manifestacija Donumenta, na inicijativu umetnice Regine Helvig Šmit. Nakon Ukrajine (2003), Moldavije (2004), Bugarske (2005), Austrije (2006), Rumunije (2007), Hrvatske (2008), Slovačke (2009) i Mađarske (2010), jesen 2011. godine posvećena je recentnom kulturnom stvaralaštvu Srbije. Okosnicu programa čini izložba savremene umetnosti, ali ovaj intenzivni dvomesečni kulturni događaj podrazumeva i mnogobrojna gostovanja pozorišnih predstava, koncerata, filmskih projekcija, književnih nastupa, istorijskih i političkih tribina. Prvo u seriji otvaranja započelo je 15. septembra u prostoru reprezentativnog starog zdanja Gradske galerije „Lerer Beutel“, a narednih dana usledila su svakodnevna otvaranja segmenata iste celine - u holu velikog tržnog centra Dunav Einkaufszentrum, galeriji ArtAffair i Kunstforumu. „Zaista su retke prilike kada u inostranstvu možemo da organizujemo izložbu i predstavljanje savremene umetničke scene u ovakvom obimu“, kaže Miroslav Karić, kustos izložbe. „Izložba je bila veliki izazov, jer je trebalo pre svega uraditi nekakav rezime stanja na sceni poslednjih deset godina i voditi računa o zastupljenosti različitih generacija umetnika, senzibiliteta, poetika, strategija, u gotovo svim medijima umetničkog izražavanja. Selekcija umetnika i radova za ovogodišnja Donumenta jeste jedan uvid, perspektiva i iskustvenost o recentnim dometima i zaokupljenostima savremene umetničke produkcije kod nas i mogu reći da je izložba vrlo uspešno reflektovala svu živost scene, aktivnost njenih protagonista, prezentujući pri tom širok spektar tema kojima se umetnici bave.“ Donumenta su „okupirala“ Regensburg: od najznačajnijih galerijskih prostora, preko tržnih centara, parkova, ulica, do plakata i raznih marketinških obeležja po restoranima, klubovima, zidovima, stubovima u fizičkom smislu, i medija, u elektronskom. Komunikacija sa stručnjacima i javnošću je uspostavljena stručnim vođenjima kroz osmišljenu postavku u zatvorenim prostorima ali i kroz instalacije, događaje i akcije u javnim prostorima. Teško je izdvojiti bilo koji rad, ili jedan od izlagačkih prostora. Sve se našlo baš tamo gde treba, uklopilo se sa ambijentom i „disalo“. Patina, drvene grede, veliki prostori, atmosfera prisutnog istorijskog nasleđa građevine iz 16. i 17. veka potpomogle su da se radovi Nikole DŽafa, grupe Vakumpak, Ane Adamović, Milete Prodanovića, Uroša Đurića, Jamesdina, Katarine Zdjelar, Vladimira Nikolića, Aleksandra Dimitrijevića, Dubravke Sekulić, Aleksandrije Ajduković, Dušice Dražić, još više istaknu. Izložba fotografija i vi-džejing Belgrade Raw, u tržnom centru (u radno vreme) provokativno su komunicirali sa okruženjem. Slagalica Aleksandra Dimitrijevića kao da je postala sastavni deo parka u blizini železničke stanice, a šetnja mobiljki kroz Regensburg, izazivala je neobične poglede, komentare ali i pridruživanje šetnji (građani koji su sa zadovoljstvom preuzimali vođenje mobiljke kroz grad). Privatna galerija ArtAffair bila je takođe pravo mesto za radove Aleksandra Dimitrijevića, Slavimira (Stojanovića) Futra, Žolta Kovača, Jamesdina, Siniše Ilića i još pre otvaranja su neka dela dobila zelenu tačku (rezervisano za poznatog kupca). Završno otvaranje u Kunstforumu, zgradi iz šezdesetih godina, sa oko 1.000 kvadrata izložbenog prostora, zidovima visine i do osam metara, zaista je bilo kruna uspeha. Radovi Biljane Đurđević, Ivana Petrovića, Ivana Grubanova, Ane Adamović, Dorjana Kolundžije, Siniše Ilića, Milice Tomić, grupe Škart, jednostavno dominiraju ovim velikim prostorom. Osim zvaničnih štampanih i elektronskih medija, izložba je kao tema stigla i do Fejsbuka i blogova. Na blogovima je ključno pitanje bilo: zašto se o ovome nedovoljno zna? Promišljena postavka u odnosu na svaki prostor, pojedinačnu poziciju svakog dela, „mini samostalne izložbe“ svih učesnika koji funkcionišu kao celina, zaslužuje daleko bolji stručni i medijski tretman no što su to okolnosti izazvane incidentom uslovile. „Šteta je što se mediji zainteresuju za neku izložbu tek kada naslute nekakav skandal, makar u najavi“, kaže Mileta Prodanović. „Ipak, mnogo je dragocenije to što je jedna izuzetna izložba uspela da nadiđe nesporazume, tako da se srpski umetnici, ni krivi ni dužni, neće naći u nečijoj lokalnoj predizbornoj čorbi. A lako su mogli... Vreme brzo leti, prva decenija novog milenijuma je već za nama i možda jeste trenutak da se sačini jedan kritički pogled na minuli period. A ova izložba je upravo to – ona jasno pokazuje širinu i raznolikost scene koja nastaje na pozadini ravnodušnosti, oskudice, novih raslojavanja, nerešenih pitanja neposredne prošlosti.“ Kvalitetni izložbeni prostori, kakvih u Srbiji nema, vrhunska tehnološka postavka video-radova (uz nemačku opremu, pomoć i veštinu naših tehnički superiornih umetnika, prvenstveno Dorjana Kulundžije, njegovog asistenta Ninoslava Gostiljca), omogućili su da publika, ali i prisutni umetnici iz Srbije, vide sav potencijal domaće savremene umetničke produkcije. Mada je većina radova već viđena, ovako postavljeni, u optimalnim izlagačkim uslovima, čak i onima koji ih znaju izgledali su uzbudljivo i snažno. Da kod nas postoji sličan odnos prema kulturnom stvaralaštvu, poverenje u značaj istog za mentalno zdravlje nacije, kvalitetni opremljeni izlagački i izvođački prostori, verovatno bi i naša produkcija ovde imala daleko bolju komunikaciju sa publikom i bolju poziciju u okviru kulturne politike. Osujećena realizacija kompletnog programa Donumenta – Srbija 2011. bila je velika šansa ne samo za pokazivanje kvaliteta, relevantnosti i značaja na svim nivoima, već i kao preispitivanje vrednosti unutar nacije. Incident pre svega Nekoliko dana pred predviđeno svečano otvaranje desio se incident: na prvim stranama kataloga manifestacije odštampana je mapa podunavskih zemalja, sa istaknutom Republikom Srbijom bez Kosova i Metohije! Neobična geografija u katalozima Donumenta se i ranije pojavljivala, poput 2003. kada je Ukrajina bila gost, a na mapi podunavskih zemalja našle su se granice BiH na kojima je pisalo Hrvatska. No, ovoga puta, u odnosu na celokupnu političku situaciju, nastao je ozbiljan problem! Sve je podignuto na neočekivani nivo koji prevazilazi predviđene okvire kulturne razmene. Molbe učesnika organizatoru iz Regensburga da se mapa ukloni iz kataloga ili sve granice izbrišu, ostale su bez rezultata. U poslednjem trenutku, zvanične institucije Republike Srbije su se povukle. Remontu, kao nedržavnoj organizaciji, kustosu i umetnicima, ostavljeno je da sami donesu odluku o učešću, da procene šta je važnije: povući se nakon dugih i ozbiljnih priprema u trenutku kada je transport sa radovima već stigao u Nemačku i postavka počela, odustati od izuzetno kvalitetnog, reprezentativnog pokazivanja savremene umetničke prakse ili izaći na „crtu“ sa zapadnim tumačenjem kulturne i umetničke produkcije u Srbiji, pokazati se u punoj snazi i na licu mesta reći stav. Uz konsultacije sa učesnicima izložbe, Ministarstvom kulture, informacija i informacionog društva, sa željom da se izbegne provociranje još većeg problema koji će kulturnu produkciju nepotrebno ispolitizovati, a slobodnu razmenu kreativnosti i ideja staviti u pitanje, doneta je odluka da se izložba ipak održi. Drugi prateći programi, međutim, dovedeni su u pitanje, poput programa za koji je bio zadužen Kulturni centar Beograda. Neki predviđeni autori, zaposleni u republičkim ustanovama, odustali su od učešća u programu.