Američki Tahrir skver

Kada je početkom godine talas demonstracija zahvatio Bliski istok, niko nije mogao da nasluti da će rezultat biti rušenje višedecenijskih vlada koje su jedna za drugom počele da padaju u talasu “arapskog proleća”, ali još dalja je bila pomisao da bi taj talas mogao da stigne i na ulice NJujorka. Nekakvim čudom, slabo organizovane i medijski ne previše vidljive, njujorške demonstracije, organizovane krajem septembra, pretvorile su se u pokret koji je iznenada počeo da se širi Amerikom, ostavljajući političare, analitičare i medije potpuno zatečenim. Od stotinak demonstranata, grupa je iznenada narasla i odjednom je na hiljade aktivista pokreta “Okupirajte Volstrit” krenulo je iz Bruklina ka Volstritu protestujući protiv pohlepe tajkuna i multinacionalnih kompanija, koje smatraju glavnim krivcima za ekonomsku krizu. Na putu ka Menhetnu, međutim, na Bruklinskom mostu, policija ih je ogradila mrežom i pohapsila. Preko 700 ljudi završilo je u pritvoru. Gradonačelnik NJujorka, Majkl Blumberg, izjavio je da je policija uradila “upravo ono što je trebalo da uradi”, objašnjavajući da “postoji mesto gde možete da demonstrirate, ali nemate pravo da kršite zakon”. Objašnjenje da su demonstranti zauzeli veći deo mosta i ugrožavali saobraćaj, međutim, nije ostavilo utisak na građane. Naprotiv, vest o hapšenju samo je izazvala dodatni bes i ojačala pokret. Demonstranti su se ubrzo okupili u parku u finansijskom delu Menhetna, rešeni da ne odustanu. “Ovo je naš trg Tahrir!”, kažu demonstranti misleći na kairski trg na kome je počela revolucija. “Svako hapšenje dovodi još 25, 30, 40, 100 ljudi. To je solidarnost. LJudi znaju da nismo tretirani onako kako bi trebalo da budemo u skladu sa pravima koje nam daje Prvi amandman.” Kada su pre tri nedelje počeli da demonstriraju sledbenici ovog neobičnog pokreta nisu bili brojni, mediji koji su, ne bez ironije, izveštavali o neorganizovanoj grupi koja “nešto zahteva”, proglasili su proteste promašajem i primetili da je u pitanju “kolekcija besa protiv Volstrita ili već nečega”, kao i da je “teško ozbiljno shvatiti pokret koji više liči na cirkus, a koji su organizovali kanadski časopis i kompjuterske hakerske grupe” Istina, ideja za proteste potekla je od „Albuster magazina“, novina kanadskih aktivista, koje su u julu objavile tekst u kome se sugerisalo da bi Amerikanci trebalo da naprave svoj Tahrir trg, da okupiraju Volstrit i pobune se protiv političkog vođstva koje nije uspelo da spreči globalnu ekonomsku krizu. “Počnimo sa jednim prostim zahtevom – odvajanje novca od politike – tako bi se osnovala agenda za novu Ameriku”, poručili su tada autori teksta, ne sluteći da će njihove reči uskoro na ulice izvesti hiljade ljudi. “Ideja je počela da raste kao grudva snega”, kako je to opisao glavni urednik “Albustera” i dva meseca kasnije na ulicama NJujorka počele su demonstracije. Ključna tačka u kojoj je pokret počeo naglo da raste, nastala je kada je na Jutjubu osvanuo video-snimak policajca koji prska sprej na jednu ženu koja mirno protestuje. Bes je počeo da se širi, a demonstrantima se iz dana u dan priključivalo sve više ljudi. Od nadležnih je stiglo saopštenje da će se slučaj ispitati, ali za to je već bilo prekasno i nije bilo dovoljno da spreči, sada već hiljade ljudi, da krenu ka Volstritu. Ubrzo su protesti počeli i u Los Anđelesu, Čikagu, Bostonu, Denveru, Vašingtonu, Portlandu... Sve u svemu, 27 američkih gradova ustalo je na noge. Mediji više nisu mogli da ih ignorišu, protesti su se našli na naslovnim stranama, ali niko nije mogao da tačno definiše pokret u kome su se okupili pripadnici svih kategorija i svih strana političkog spektra, levičari, desničari, liberali, konzervativci, deca, stariji, sindikati, lideri, radnici… “Zajednički je osećaj da su finansijski moćnici sa Volstrita izazvali ekonomske probleme, a ne podnose posledice i ne učestvuju u rešavanju krize”, kaže Deniz Martines, učiteljica iz Bruklina.”Mi nismo ovde da uništimo Volstrit. Ovo nije pobuna siromašnih protiv bogatih. Reč je o tome da novac diktira koji će političar biti izabran i kakav program će sprovoditi”. Demonstranti su u svoj svojoj šarolikosti iznosili i različite zahteve, od borbe protiv korporativne pohlepe, preko borbe protiv socijalnih nejednakosti do protesta zbog klimatskih promena. Zajedničko im je uglavnom ono što vide kao „negativni uticaj korporacija na američku politiku“. Istraživanja pokazuju da više od dve trećine Amerikanaca smatra da korporacije i banke imaju previše moći, a četvoro od petoro ih je nezadovoljno političkim sistemom koji se pokazao neefikasnim u rešavanju ekonomskih problema koji muče zemlju. Uz saznanje da stopa nezaposlenosti prelazi devet odsto, da ljudi gube poslove i kuće, dok je način poslovanja visokih finansijskih krugova gotovo uništio svetsku ekonomiju, demonstranti sada svoj bes kanališu ka Volstritu, čijom zaslugom su, smatraju, milioni ljudi gurnuti u siromaštvo. Parola demonstranata – „Mi smo 99 odsto“, treba da sugeriše da je jedan odsto moćnih uništio ekonomiju i poslao na dno preostalih 99 odsto građana. „Okupirajte Volstrit“ je pokret otpora bez lidera, koji okuplja ljude raznih boja i političkih orijentacija. Ono što nam je zajedničko jeste „Mi smo 99 odsto“, oni koji više ne žele da tolerišu pohlepu i korupciju ni jedan odsto. Koristimo taktiku arapskog proleća da postignemo svoje ciljeve i ohrabrimo nenasilnu borbu kako bismo zaštitili bezbednost učesnika“, piše na njihovom sajtu. Američka jesen, kako se već nazivaju protesti, je pokret bez lidera i bez čvrstog programa, ali analitičari podsećaju na to da je i pokret „Čajanka“ počeo kao ne previše organizovana grupa, da bi zatim prerastao u snažnu političku partiju. Ne bi, svakako, bilo prvi put da jedan ulični protest postane značajniji igrač na političkoj sceni, u tom slučaju, međutim, sledi borba za to koja će postojeća politička opcija profitirati od toga. U međuvremenu, protesti se šire Amerikom, a najavljuje se i kanadska verzija „Okupirajte Toronto”. Narodne novine Na ulicama su se pojavile i novine “Okupirajte Volstrit džornal”, koje su deljene prolaznicima. “Želimo da budemo narodni medij”, piše u prvom izdanju. ”Naš prvi projekat je “Okupirajte Volstrit džornal”, novine na četiri strane, ambiciozno štampane u 50.000 primeraka. Ideja je da objasnimo zašto protestujemo i da profilišemo zahteve različitih ljudi koji su nam se priključili.” Novine se finansiraju donacijama, a imaju telefonski broj na koji zainteresovani mogu da se jave, dok kao adresu navode Zukoti park u kome su okupljeni demonstranti. U prvom broju mogli su se pročitati tekstovi poput “Revolucija počinje kod kuće” i “Deklaracija okupacije” koja je doneta na protestima 29. septembra.