Tuberkuloza globalni problem

Prof. dr Slobodan Pavlović, Profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu

Moj tridesetogodišnji sin je HIV pozitivan. Sada su lekari utvrdili da je oboleo od tuberkuloze. Strašno sam uplašena. Koliko je takvo stanje opasno i da li je bezizgledno.

Maja Radovanović,
Novi Sad

Tuberkuloza je bolest od koje svake godine oboli osam miliona ljudi, a umre oko tri miliona. Računa se da u svetu ima 20 miliona obolelih.

Iako je prošlo nekoliko decenija od kada se primenjuju efikasna terapija i preventivne mere, broj obolelih od tuberkuloze u svetu stalno raste. Utvrđeno je da je i pre HIV epidemije broj bolesnika s aktivnom tuberkulozom bio veći nego 1950. godine. To je zbog toga što je prevalenca tuberkuloze u razvijenim zemljama jako sporo opadala, a populacija se rapidno povećavala. Eksplozija HIV pandemije je izazvala eksploziju tuberkuloze, naročito u supsaharskoj Africi, Aziji i Latinskoj Americi.

S druge strane, u razvijenim zemljama je tuberkuloza bolest koja se ponovo vraća, iako razlozi za to nisu sasvim jasni. Smatra se da je glavni razlog imigracija iz zemalja s visokom prevalencom i efekti HIV pandemije.

Zbog svega toga je Svetska zdravstvena organizacija 1993. godine proglasila tuberkulozu opštom opasnošću po svet i proglasila ovu bolest globalnim zdravstvenim problemom.

Ovo se argumentuje, između ostalog i sledećim podacima (NJHO, 1995):

Od tuberkuloze će umreti 30 miliona ljudi u ovoj deceniji. Ona je vodeći infektivni agens koji je uzrok smrti odraslih. Tuberkuloza izaziva 26 odsto smrti koje se mogu sprečiti u zemljama u razvoju i postaje vodeći uzrok smrtnosti među HIV pozitivnim licima. Blizu 300 000 dece će umreti od ove bolesti u toku ove godine. Tuberkulozna infekcija je jako raširena u svetu. Svake sekunde se neko inficira tuberkulozom, tako da je jedna trećina čovečanstva inficirana Kohovim bacilom. Jedna nelečena osoba će inficirati 10-15 drugih ljudi u toku jedne godine. Slično prehladi a različito od AIDS-a, ova bolest se širi relativno slučajnim kontaktima. Više od 300 miliona ljudi će biti inficirano tuberkulozom u toku sledeće decenije.

Poseban problem predstavlja porast multirezistentnih slučajeva koji su neizlečivi jer antituberkulotici tu nemaju efekta. Multirezistentna tuberkuloza se brzo širi u sve delove sveta i već sada više od 50 miliona ljudi ima mogućnost infekcije bacilima otpornim na lekove. Glavni razlog za povećan broj multirezistentnih slučajeva su loše vođeni programi za suzbijanje tuberkuloze.

Suočena sa ovim veoma ozbiljnim zdravstvenim problemima, Svetska zdravstvena organizacija je izgradila strategiju za borbu protiv epidemije. Najvažnija strategijska mera je direktno praćeni kratkotrajni terapijski tretman - DOTS (directldž observed treatment, short course).

DOTS je najbolji način za sprečavanje daljeg širenja tuberkulozne infekcije. Ostale strategijske mere imaju manja ili veća ograničenja u prekidu transmisije bolesti. BCG-om je vakcinisano 80 odsto dece u svetu. Vakcinacija sprečava pojavu teških oblika bolesti ali ne može bitno da popravi epidemiološku situaciju. BCG ne može da zameni DOTS. Hemoprofilaksa je indikovana samo kod HIV pozitivnih u zemljama gde se primenjuju adekvatni terapijski režimi.

HIV pozitivni imaju 50 odsto šanse da obole od tuberkuloze, a HIV negativni 10 odsto. Dobra ventilacija, ultravioletno zračenje i skrining u rizičnim grupama su dalje mere za prekidanje lanca infekcije.

Epidemiološku situaciju kod nas karakteriše pogoršanje, suprotno predviđanjima i projekcijama koje su ranije rađene, na osnovu dotadašnjeg višegodišnjeg epidemijskog toka. I pored stagnacije u opadanju broja novih bolesnika počev od ranih osamdesetih godina, beležen je stalni pad, prosečno 4,5 odsto godišnje. Međutim, od 1993. do 2003. godine incidenca raste za oko 13,5 odsto. Promene su evidentne, naročito u bolničkom morbiditetu. Hospitalizuje se sve veći broj pacijenata sa teškim obostranim, multikavernoznim formama. Posebno je nepovoljno prisustvo mladih ljudi u sve većem broju, tako da se i starosna struktura obolelih menja u negativnom pravcu. Za pogoršanje epidemiološke situacije, najverovatniji uzroci su imigracija sa područja i ranije više ugroženih tuberkulozom, pogoršanje socijalno-ekonomske situacije i smanjeni obim preventivnih mera zdravstvene službe. Za popravljanje stanja, najvažnije mere su aktivno traženje obolelih u visokorizičnim grupama i blagovremeno, pravilno lečenje.