Kad su mrtvi živi

Dok je stajao u redu pred šalterom na kome se u opštini Doljevac izdaju lična dokumenta, Nišlija Dragan Ignjatović nije odgovarao na šaljiva peckanja i dobacivanja. Nije mu bilo do šale, jer pred njim je bio upravni spor u kome mora da dokaže da je živ. A to može i da potraje. I procedura je komplikovanija nego ona kojom je proglašen mrtvim. Lična dokumenta, jedna po jedna ističu, a za njega tada počinju novi problemi. A sve je počelo u martu mesecu 2001. godine, kada je na salašu kod Novog Bečeja pronađen leš bez ikakvih dokumenata. Svedoci su ga identifikovali kao Dragana Ignjatovića, dugogodišnjeg najamnog radnika. Lekar je konstatovao prirodnu smrt, a na osnovu podataka dobijenih preko imena i prezimena, matično odeljenje u Doljevcu obavešteno je da je Dragan Ignjatović iz njihove evidencije pronađen mrtav. Tek osam godina kasnije, kada je isti čovek došao da izvadi izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu radi produženja važnosti lične karte, matičar je konstatovao da postoji klauzula o Ignjatovićevoj smrti, odnosno da je brisan iz evidencije. Sa potvrdom o svojoj smrti Nišlija Dragan Ignjatović danima je pokušavao da sazna istinu o tome kako je moguće da je upisan u knjigu umrlih, i to već osam godina. Ovo šokantno saznanje da je živ čovek u matične knjige zaveden kao pokojni i da za državu više ne postoji, u početku je za njega i okolinu bila komična, ali se pretvorila u pravu dramu da ispravi grešku matičara i dobije dokumenta koja potvrđuju da je živ. Zabrinjava saznanje da u proceduri niko nema obavezu da obaveštava porodicu o nečijoj smrti. Policija to obično radi kada identifikuje nastradalu osobu, ali im to nije deo propisa. Takođe, način da porodica bude obaveštena je i obaveza matičara da smrtovnicu dostavi sudu, koji poziva članove porodice na ostavinsku raspravu. Ali, to nije praksa u svim mestima. Dragan Ignjatović nije jedini građanin, koji je morao da pred sudom dokazuje da je živ kako bi dobio svoja dokumenta. U Upravnom sudu, koji štiti građane od samovoljnog postupanja organa državne uprave, navode i primer jednog Beograđanina, koji je takođe tražio da se iz matičnih knjiga izbriše podatak o njegovoj smrti. Nekima čak zbog takve “greške“ traže da vrate penzije koje su „bespravno“ primali. Sa smrću Milana Vasića iz Loznice prevaranti su napravili svojevrsnu manipulaciju. Iako je umro 11. novembra 2005. godine, proglašen je mrtvim, po izvodu iz matične knjige umrlih u Mojkovcu, još 26. decembra 1996. godine. U to vreme Vasić je živeo u Loznici sa porodicom. Pre toga, od 1973. do 1994. godine živeo je sa ocem Milisavom u Parizu. Ovaj nesrećni Lozničanin bio je hemofiličar i greškom lekara u Parizu i drugog zdravstvenog osoblja je 1993. godine dobio hemifil plazmu uvezenu iz Amerike i zaraženu virusom HIV. Lekar je zbog toga odrobijao kao i drugi odgovorni za uvoz zaražene plazme. Francuska država je odlučila da hemofiličarima, koji su primili takvu plazmu, za utehu dodeli 2,2 do 2,4 miliona francuskih franaka. U slučaju smrti, prouzrokovane tom greškom, odlučeno je da porodici preminulog sledi finansijska naknada od 15 miliona francuskih franaka, što je oko 2,4 miliona evra. Datum njegove smrti prevaranti su pomerili deset godina ranije, kako bi od Francuske naplatili odštetu od 2,4 miliona evra. Prevara je otkrivena tek posle 10 godina, ali počinioci i naplaćeni novac nisu otkriveni. „Upravni sud je jedini sud koji štiti građane od samovoljnog postupanja organa državne uprave, a svi se susrećemo sa odlukama državnih organa, od rođenja do smrti“, reči su Slađane Bojović, vršioca funkcije predsednika Upravnog suda, novouspostavljenog suda u novoj sudskoj mreži, koji je preuzeo nadležnosti ranijeg upravnog odeljenja bivšeg Vrhovnog suda Srbije, kao i deo nadležnosti ranijih okružnih sudova. Od njih je 1. januara prošle godine Upravni sud preuzeo 18.091 predmet i pokazao neviđenu ažurnost koja nije karakteristična za naše sudove. Do kraja juna ove godine rešeno je 95,53 odsto, pa je ostalo nerešenih 809 preuzetih predmeta. Na dan 15. septembra taj broj se smanjio na 463. „Mi imamo, po prirodi stvari, hitne predmete, tako da se sve više povećava i procenat rešenih novoprimljenih predmeta. Tako da smo prošle godine u radu imali 34.000 predmeta“, kaže predsednica Bojović. Od početka godine sudu je podneto više od 9.000 tužbi. Građani najčešće tuže Republički i Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, radi ostvarivanja prava iz penzijskog, socijalnog i invalidskog osiguranja. Tuže i Ministarstvo finansija, gde ima različitih sporova – poreskih, carinskih, za izdavanje posebnih dozvola, ali i druge organe, recimo, radi zaštite prava iz radnog odnosa. U upravnom sporu tuženi je uvek državni organ, a vreme zadovoljenja pravde zavisi od vrste spora. Zakon predviđa hitno postupanje, na primer, u oblasti zaštite konkurencije, predmeta iz oblasti radnih i porodičnih odnosa, primanja novčane naknade i slično. Dužina postupka zavisi i od toga da li tuženi organ na prvi zahtev suda dostavi spise. Novi zakon o upravnim sporovima predviđa novčano kažnjavanje odgovornog lica u organima uprave ako iz neopravdanih razloga ne dostave tražene isprave ili ne postupe po odluci suda. Sve rasprave pred Upravnim sudom su javne i biće suđenja zanimljivih za javnost. Kao što su tužbe protiv Komisije za zaštitu konkurencije, protiv Agencije za borbu protiv korupcije, a u toku su i postupci u izvršenju odluka Ustavnog suda, kojima se nalaže Upravnom sudu da izmeni osporeni pojedinačni akt, a to su odluke sudova donete povodom utvrđivanja i prestanka mandata odbornika, u vezi sa institutom blanko ostavki. Među njima ima i predmeta sa dosta bizarnom sadržinom. Takav je slučaj premeštanja groblja u Vreocima i proširenja površinskog kopa Rudarskog basena „Kolubara“. Odeljenje Upravnog suda u Kragujevcu poništilo je rešenje Vlade Srbije kojim je utvrđen opšti interes za eksproprijaciju imovine na području varošice Vreoci, jer građanima nije bilo omogućeno da učestvuju u postupku. Sud je odlučio po tužbi grupe žitelja Vreoca, nezadovoljnih kako se sprovodi eksproprijacija njihove imovine, pogotovu izmeštanje seoskog groblja. Zbog protesta Vreočana, početak iseljenja groblja nekoliko puta je odlagan, ali je ipak otpočeo letos, uz prisustvo jakih policijskih snaga i žandarmerije. U javnosti se sada stekao pogrešan utisak da je poništeno sve ono što je do sada urađeno na eksproprijaciji i preseljenju, iako su u pitanju samo formalno pravni razlozi koji se mogu lako ispraviti, jer više od 90 odsto građana Vreoca je prihvatilo sporazum sa „Kolubarom“ dok se samo 11 njih odlučilo za tužbu za poništenje opšteg interesa. „Suština i jeste u tome da se odmeri javni, opšti interes i nađe mera u zaštiti prava i ovlašćenja koja imaju građani“, kaže predsednica Bojović. Ne retko u pitanju je i poznati srpski inat i parničarski sindrom, veoma svojstveni građanima Srbije. Recimo, građanin koji inspekciji prijavi preveliku buku u stanu, kao da je u pitanju neki kafić, nezadovoljan obustavom postupka potegne za tužbom sudu. Još bizarniji su slučajevi Novobeograđana koji su nepropisno zastaklili terasu ili postavili klima-uređaj. Nezadovoljni što im je naloženo da sve vrate u prvobitno stanje, išli su i redom prijavljivali sve komšije u kvartu koje su takođe učinile sličnu nepropisnu radnju. Sva je prilika da će i slučaj „Parade ponosa“ doći pred ovaj sud, jer je odluku o zabrani njenog održavanja doneo državni organ – Ministarstvo unutrašnjih poslova. Nejasno je samo šta se dešava u slučaju pozitivne presude, u korist LGBT populacije. Da li će se naložiti njeno održavanje, ili samo kazniti državni organ.