Raspirivanje izbora

Ponašamo se kao da sto godina neće biti izbora, ali smo spremni na njih ako sutra izbiju - ova parafraza misli druga Tita kao da visi na zidovima svih stranaka u Srbiji, koje već uveliko rade na pridobijanju sponzora i formiranju izbornih štabova iako izbora neće biti. Bilo je dovoljno nekoliko neformalnih izjava na koktelima i večerama da se ucene ne mogu više trpeti, pa da se čitava medijska i analitičarska scena pozabavi pričom o brzom raspisivanju izbora, jer je za Demokratsku stranku najbolje da izađe na izbore u periodu kada Srbija konačno postane kandidat za EU, a građanima Srbije još pokaže kako ne pristaje na ucene nekih sitnih i prilično nepopularnih koalicionih partnera. Uzroke za raspisivanje izbora odlično obavešteni novinari videli su u sve većem koketiranju malih stranaka sa naprednjacima (“znam za bar dvojicu lidera koji su očekivali da će ih Toma pozvati da gledaju kako peče rakiju, ali ih nije pozvao“, reći će funkcioner važne vladajuće stranke) koje bi lako moglo da se završi padom kabineta Mirka Cvetkovića. Čitavo ispipavanje pulsa protivnika završeno je izjavom predsednika Srbije Borisa Tadića koji je saopštio da do izbora ima još šest, sedam, osam meseci, te da medijske spekulacije o izborima samo udaljavaju velike investitore od Srbije. “Mi danas vodimo suštinske razgovore o kapitalnim investicijama u srpskoj ekonomiji. Oni koji nameću atmosferu izbora u ovom trenutku guraju te investitore od Srbije. Postoji mogućnost da ih privolimo da investiraju u Srbiju, i to jeste šansa, nemojte da je ispustimo. Kada se ponašamo kao narod koji stalno ispušta šanse, uvek će nam neko biti kriv što nismo iskoristili ono što je bilo moguće”, rekao je Tadić i smirio investitore koji nestrpljivo čekaju da u nekoj balkanskoj zemlji, koji mesec pred izbore, ulože koju milijardu. Izbora neće biti do proleća, ali još nije jasno da li zato što Srbija čeka velike investicije ili partije čekaju nešto manje investitore za sopstvene kampanje. Ili je, možda, među svim ozbiljnim strankama preovladalo mišljenje da izbori nikome ne odgovaraju. Vladajuća koalicija bi mogla da izađe na izbore kao prva čija je vlada izgurala ceo mandat a u narednih nekoliko meseci kroz borbu protiv korupcije, kandidaturu ili infrastrukturne projekte izvrši brzu plastičnu operaciju sopstvenog imidža. Opozicija bi mogla da pusti Borisa Tadića da se sam suoči sa parolom „I Kosovo i Evropa“, kao i da, pod reflektorima iz EU, traži srpskog Sanadera. Potpredsednica Demokratske stranke Jelena Trivan kaže da se već tri godine bavi demantovanjem najava da će biti vanrednih izbora. “Podsetila bih vas da me je svojevremeno Aleksandar Vučić nazvao neobaveštenom osobom i u istom nastupu najavio da će vanredni izbori biti održani na proleće 2010. godine. Te stalne najave vanrednih izbora razumem kao posledicu želja opozicije, ali mi čitava priča deluje potpuno iracionalno da treba rušiti vladu koja je na kraju mandata, i to u zemlji koja je na korak do zvaničnog dobijanja kandidature”. Na primedbu da se priča o vanrednim izborima pojavila kao odraz nezadovoljstva nekih članica vladajućih stranaka, koje su počele da uslovljavaju rebalans budžeta, potpredsednica DS za NIN objašnjava da je sasvim prirodno i demokratski da u tako velikoj koaliciji dolazi do izvesnih sporova kod izuzetno važnih zakona. „U demokratskim zemljama se u vladajućim koalicijama redovno vode velike rasprave oko budžeta, samo se kod nas od toga pravi neka politička dramaturgija”, kaže. Nova medijska izborna ofanziva je, navodno, krenula jer je lider socijalista Ivica Dačić želeo da proveri svoju snagu ili preciznije rečeno koliko u tu snagu veruje Tadić, a koliko Nikolić. To što je lider naprednjaka rekao da mu se čini da su izbori bliži nego što se misli, a predsednik Srbije objasnio da bi izbori samo destabilizovali stanje, ne govori ništa osim da su naprednjaci ostavili otvorena vrata Dačiću za neku buduću koaliciju. Ovom medijskom igrom, kao i nastupima dobro usmerenim prema bivšim ili sadašnjim SPS glasačima, Ivica Dačić pokazuje da zna kako je vreme da izađe iz Tadićevog šinjela, pokušavajući da biračima pošalje signal kako se približava opoziciji, dok političkom i poslovnom establišmentu svečano obećava da ih nikada neće napustiti. Pored Dačića, koji ozbiljno radi na projektu “treća snaga Srbije” bez koje niko ne može da pravi vladu, kabinet na Andrićevom vencu morao je da lokalizuje požare u odnosima sa sitnijim partnerima, od kojih najozbiljnije deluje nesporazum sa vojvođanskim Mađarima oko restitucije, koji bi mogao da dovede do veta Mađarske na kandidaturu Srbije. U utorak je, međutim, saopšteno da će Vlada Srbije do decembra uplatiti 80 milijardi dinara duga pokrajinskoj vladi, što su inače zajedno tražili Liga socijaldemokrata i Savez vojvođanskih Mađara, čime je otklonjena opasnost da Vlada padne na rebalansu budžeta. Nešto ozbiljnija opasnost za Vladu mogla bi da nađe u nekoj od novih akcija istražnih i pravosudnih organa, jer će Vlada biti pod sve većom kontrolom briselskih posmatrača koji već traže da se istrage pozabave radom i istaknutih funkcionera sadašnje vlade pa i nekih tajkuna koji su imali lavovsku ulogu u sastavljanju iste. Tadić će u borbi protiv korupcije moći da poentira i popravi imidž Cvetkovićeve vlade, ali može da doživi tešku političku blamažu ukoliko se ispostavi da se sve svelo na nekoliko bivših funkcionera ili nekoliko budućih žrtava marketinške predizborne predstave. Potpredsednica Ujedinjenih regiona Srbije Suzana Grubješić kaže za NIN da je sigurno da do kraja godine neće biti izbora, ne samo zato što je onaj ko ih raspisuje, predsednik Srbije, to rekao već zato što ne vidi kojoj bi to stranci u vladajućoj koaliciji bilo u interesu. “Unutar vladajuće koalicije se ne vode nikakvi razgovori o izborima, ili se bar ne vode razgovori u kojima URS učestvuje. Oni koji pažljivije prate političku scenu mogu videti da svaki put kada neka manja stranka zategne odnose oko nekog zakona, počne velika medijska priča o vanrednim izborima ali mislim da više to nema efekta jer se stranke već uveliko pripremaju za izbore. Deluje kao da postoji saglasnost u vlasti ali dobrim delom i u opoziciji da izbore treba organizovati na proleće”. Ponašajući se kao čovek koji pročitao čitavo medijsko igranje sa izborima, lider naprednjaka ocenjuje da postoji “pakleni plan koalicije da u svojim redovima iznedri i patriote i ekstremne elemente, da pokupi glasove i onih koji su za EU i onih koji su protiv, onih koji su za borbu za Kosovo i podelu i predaju Kosova, pa da posle kažu - moramo svi zajedno”. Iako deluje da svetska ekonomska kriza i domaći politički javašluk svaki dan guraju glasače ka naprednjacima, jedan od sagovornika iz vladajuće koalicije napominje u šali da bi Nikolić i Vučić tek mogli da vide šta je istraživačko novinarstvo u Srbiji kada se bude približila kampanja. “Do sada je DS gledao da održi vladu na okupu, da se odbrani od katastrofalne ekonomske krize i nismo se bavili opozicijom, ali jasno je da se već sada prikupljaju materijali i da u kampanji nećemo ćutati kada nas budu napadali za korupciju, ni oni ni Koštuničini puleni”, kaže izvor NIN, koji veruje da bi izbori mogli da budu održani u nedelju 6. maja 2012. godine, na stranačku slavu Demokratske stranke. A pre nego što se takvo političko predskazanje obistini, Srbija će sigurno doživeti bar još jedno ili dva ritualna prizivanja izbora, samo što će tu biti važno samo jedno pitanje: ko ima početni udarac. LDP za brze izbore Ne postoji društvo koje je kao naše ugroženo neodgovornošću onih koji su preuzeli obavezu da ga vode, a sada beže od te dužnosti, kaže za NIN Čedomir Jovanović, lider Liberalno demokratske partije. On dodaje da je mesec i po dana pre odluke EU o kandidaturi, „nervozna vlast generisala novi haos, manipulišući temom Kosova, Evrope i ekonomije, vraćajući nas u stanje s početka 2008. godine“. “Sada zemlji treba jasan plan i to je nemoguće u ovoj atmosferi i bez brzih izbora. LDP će u kampanju ući mobilišući sve efikasne proevropske potencijale i resurse, na građanskoj platformi i uz afirmaciju drugačije države, odnosa sa poslovnim svetom, sindikatima, potisnutim delovima društva. Ključne teme kampanje Preokreta biće briga o ljudima, napuštanje samoubilačke kosovske politike, tržišna privreda, red u gubitaškim javnim preduzećima koji isisavaju milijarde evra, stvaranje efikasne države koja neće biti prepreka normalnom životu, ulazak zemlje u NATO“, kaže Jovanović. „Trljanje ruku“ zbog izbora Sigurni dobitnici Mileta Avramović iz Gornjeg Milanovca i Aleksandar Stojanović iz Beograda raduju se predstojećim izborima, ne zbog glasanja već zbog novca koji će zaraditi. Avramović iznajmljuje bine, Stojanović pravi balone. Sve su to neizostavni rekviziti izbornih kampanja. Plakati, bilbordi, leci, brošure – biće posla preko glave i za štamparije, povećaće se i promet na pumpama, kad političari počnu sumanuto da obilaze svaki zaselak, a podmladak koji će oblepiti gradove slikama stranačkih lidera zaradiće džeparac. Oni su, ipak, sitne ribe koje će pokupiti tek mrvice od desetina miliona evra koliko će se potrošiti u narednoj izbornoj kampanji. Krupne zverke su vlasnici marketinških agencija, posebno onih za zakup medijskog prostora, savetnici političara, produkcijske kuće za izradu reklamnih spotova i mediji koji, bar nakratko, neće morati da brinu o prihodima od marketinga. Koliko košta kampanja velike stranke teško je i stručnjacima da izračunaju, pa se procene kreću od milion do deset miliona evra. Ivan Žozef Lončar, jedan od najiskusnijih marketinških stručnjaka, kaže da kampanje velikih stranaka koje koriste klasične metode, televiziju, štampu, bilborde, letke, sigurno koštaju od pet do deset miliona evra. Nešto jeftinije bi stranke prošle da se usmere na internet, koji je u svetu, kako kaže, dobitna kombinacija. U Srbiji, ipak, mnogi ljudi nisu skloni primanju poruka preko „svetske mreže“. Lončar kaže da se najviše bespotrebnog novca baci na konvencije. „Ko tu dolazi? Skupi se nekoliko hiljada ljudi što je beznačajno u odnosu na to koliko glasova treba prikupiti da bi se bar prešao cenzus. Al videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu“, kaže on za NIN. Dakle, konvencija će biti, pa eto prilike da razne hale ostvare dodatne prihode. Iznajmljivanje „Beogradske arene“, u kojoj političari najviše vole da počnu i završe kampanju, košta oko 25.000 evra. A na to treba dodati i cenu dekoracije. Hiljadu balona košta od 10.000 do 20.000 dinara. Aleksandar Stojanović, vlasnik firme Balon servis, kaže da je sarađivao sa svim strankama i da su redovne platiše. „Baloni su najjeftinija dekoracija. Očekujem više posla, ali ništa radikalno“, kaže on. Mileta Avramović iz Gornjeg Milanovca biće, takođe, jedan od dobitnika izbora jer iznajmljuje bine sa pratećom opremom, a stranke vole da mitinguju. Cene zavise od toga u koji grad treba da dopremi opremu i na koliko dana se iznajmljuje. Stranke, kako on kaže, obično uzimaju binu na jedan dan. Tako Avramović za 24 sata, ako mu neka stranka traži binu od 80 kvadrata u Kragujevcu, zaradi oko 1.500 evra, dok je manja, od 48 kvadrata, 1.000 evra. Koja partija će mu biti klijent uopšte ga ne zanima. „Mene samo pare interesuju“, kaže Avramović. Ana Bovan, vlasnica agencije Bovan konsalting, kaže da su „ozbiljne stavke“ za svaku stranku zakup medija i logistika oko brojnih putovanja, kao i organizacija velikih skupova. Sekunda reklame u udarnom terminu najgledanijih televizija, od 20 do 22 sata, košta 200 evra. Sekund košta od deset evra u ranim jutarnjim časovima, a može premašiti 200 evra ukoliko klijent želi da spot bude na prvom mestu u bloku i slično. Stranica oglasa u tiražnim dnevnim novinama staje nekoliko hiljada evra. Prema podacima agencije za istraživanje medija AGB Nilsen Medija risrč, političke stranke su u kampanji 2008. emitovale 8.865 TV spotova, koji su u “plaćenim terminima” ukupno emitovani više od 10 dana. Budući da se cenovnici u evrima nisu mnogo menjali, ukoliko se kao prosečna cena sekunde uzme 100 evra, računica pokazuje da su televizije po tom osnovu zaradile čak 86 miliona evra. Doduše, preko agencija za zakup prostora mnogi klijenti dobijaju velike popuste, a neki mediji odluče da nešto termina i poklone očekujući protivuslugu nakon izbora, pa je teško tačno proceniti prihod medija. Ana Bovan kaže da savetnici odnosno savetničke kuće mogu svoje usluge naplaćivati mesečno od 10.000 evra pa naviše, zavisno od stepena uključenosti. Izrada spotova košta od 5.000 do 30.000 evra, a mesec dana bilbord kampanje po Srbiji od 30.000 evra pa naviše. Cvijetin Milivojević, vlasnik agencije Pragma, kaže da je mesec dana kampanje dovoljno da bi se birači upoznali sa porukama. No, kako i sam ističe, neke stranke su u kampanju krenule još početkom godine. Ana Bovan misli da efikasna kampanja traje oko godinu dana s tim što njen intenzitet značajno raste u poslednja tri meseca, a posebno u poslednjih od četiri do šest nedelja. Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, usvojen u junu ove godine, propisuje da se strankama za finansiranje izborne kampanje izdvoji 0,1 odsto rashoda budžeta. Budući da je rebalansom usvojen rashod od 850,9 milijardi dinara, znači da će stranke ukupno dobiti 850 miliona dinara (8,5 miliona evra). Fizička lica strankama mogu uplatiti 20 prosečnih mesečnih zarada, a kompanije 200 prosečnih mesečnih zarada. Tu je i novac koji u stranačke kase uđe skrivenim tokovima i ostaje neevidentiran. Novac ispod žita Stručnjaci kažu da pored transparentnih troškova postoje i oni koji se teško pravdaju, ali ulaze u „završni račun”. Novcem ispod žita, iako je takav zabranjen, plaća se ostvarivanje posebnog uticaja na medije, lobiranje kreatora javnog mnjenja ili, jednostavnije, plaćanje za nečiju podršku ili ćutanje. Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže za NIN da nikada nije utvrđeno koliko se novca potroši iz „tajnih fondova“. Transparentnost je, poredeći izveštaje o medijskoj promociji i drugim troškovima, procenila da je visina neprijavljenih rashoda za nacionalne izbore verovatno jednaka onoj koja se prijavi na ukupnom nivou. „Sada se to može i promeniti, zato što su budžetske dotacije udvostručene. S druge strane, možda će povećane budžetske dotacije voditi samo poskupljenju kampanja, a ne smanjenju troškova“, kaže on. Nenadić kaže da Zakon o finansiranju političkih aktivnosti daje dobru osnovu za kontrolu finansiranja kampanja, ali da nijedan propis ne može da obezbedi transparentnost. Cvijetin Milivojević kaže da se može opkladiti da će stranke u izveštajima, baš kao na lokalnim izborima na Voždovcu, prikazati da su potrošile onoliko koliko će dobiti budžetom. „Tragovi sponzora se kriju. Na spisak se stavljaju, kao što je uradila Demokratska stranka, STR radnje, a svi znaju da se od njih ne mogu izdržavati stranke te veličine. Trenutna kampanja koju mnoge stranke već vode takođe neće biti prikazana u izveštajima“, kaže Milivojević za NIN.