Ništa od velike koalicije

Dušan Petrović, ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Srbije i potpredsednik Demokratske stranke uveren je da će 9. decembra Savet ministara EU podržati preporuku Evropske komisije i da će Srbija dobiti status kandidata. On je nedavno u Subotici, na savetovanju koje je organizovao Ekonomski institut, izjavio da država „ima kapacitet da uradi svoj deo posla“. Na pitanje NIN-a šta pod tim podrazumeva, Petrović kaže da Srbija već godinama rešava najsloženije probleme sa kojima se nije suočavala nijedna od zemalja EU. „Bez obzira na ekonomske probleme, koje sada imaju neke od članica EU, nijedna od njih nije imala ovako veliki državni problem, ali sam siguran da će predsednik Tadić i Vlada uraditi sve što je potrebno da se pronađe način da zaštitimo svoje državne interese, a da ne usporimo hod prema EU“, uveren je Petrović. Može li se za manje od dva meseca uraditi ono što nije urađeno u proteklih 11 godina? Veliki je interes i EU da Srbija postane njena članica. Nije moguće održati političku stabilnost u ovom delu Evrope bez politički stabilne Srbije, a ne vidim da postoji veća verovatnoća da će Srbija postati politički više stabilna država ako prestane da se približava EU. Naprotiv. I oni koji kreiraju politiku EU vrlo jasno sagledavaju tu činjenicu i zato sam uveren da ćemo zajedno uspeti da pronađemo adekvatna rešenja za vrlo komplikovane probleme. Šta ako bilo koja od 27 zemalja stavi veto na preporuku Komisije i kako će to uticati na političke prilike u Srbiji? Nema nikoga u Srbiji kome bi bilo bolje ukoliko ne dobijemo status kandidata i vrlo jasnu perspektivu o početku pregovora. Neće biti bolje čak ni onima koji danas govore protiv članstva u EU. A već sam rekao šta mislim i o tome šta je u interesu evropskih zemalja. Ne može se, ipak, do kraja isključiti najgori scenario. Šta on donosi? Nije ni vreme, niti je u interesu bilo koga da sada razrađujemo različite scenarije u slučaju nepovoljnog razvoja događaja. Budite sigurni da i predsednik Tadić i Vlada imaju potpuno jasne odgovore na svaku situaciju. To se podrazumeva kada se ozbiljno bavite bilo kojim poslom, a kamoli kada od vaših odluka zavise sudbine miliona ljudi. U poslednje vreme zamenik premijera Ivica Dačić govorio je o „razgraničenju“ na Kosovu. Da li je Vlada razmatrala tu opciju i da li će o tome biti reči pre odluke Saveta ministara EU? Oficijelno, na dnevnom redu sednica Vlade do sada nije bio nijedan predlog odluke, čije bi eventualno usvajanje za posledicu imalo promenu državne politike prema Kosovu i Metohiji. Ta politika je utvrđena i nekoliko puta potvrđena u Skupštini Srbije i ona se po bilo čemu ne razlikuje od onoga što zvaničnici koji se time bave javno saopštavaju građanima. Svaka politička delatnost podrazumeva donošenje tehničkih i taktičkih odluka, ali ne može bilo ko u državi doneti odluku koja bi odstupila od politike koja je formalno utvrđena u parlamentu. Da bismo, imali novu politiku morali bismo prvo formalno da donesemo odluku o tome. Ali, do sada ta zvanična politika Srbije nije bila prihvatljiva za veliki broj zemalja EU, koje su priznale nezavisnost Kosova. Može li se uz nepromenjeni odnos snaga naći model koji bi bio prihvatljiv i za te zemlje, da Srbija dobije status kandidata? Kada ima dobre volje kod svih relevantnih strana uvek je moguće pronaći dobro rešenje. Zar vam se ne čini da takve volje baš i nema kod svih? Ne bismo dobili ni preporuku Evropske komisije da ne postoji volja da takva odluka bude doneta. Postoji nekoliko tema o kojima će još morati da se razgovara, napravili smo korak u dobrom pravcu i verujem da će u decembru Srbija i formalno dobiti status kandidata. Koliko su realna nagađanja da bi parlamentarni izbori u Srbiji mogli biti raspisani do kraja ove godine? Mi smo se već približili Ustavom i zakonom predviđenim rokovima za redovne parlamentarne izbore. Samim tim je najveća verovatnoća da će se oni održati na proleće. Je li Demokratska stranka već počela pripreme za te izbore? DS je uvek spremna za izbore. S obzirom na to da se približavaju redovni izbori, nema nijedne stranke u Srbiji koja ima ozbiljne ambicije, a da se ne sprema za te izbore. To, naravno, ne remeti na bilo koji način funkcionisanje institucija za čije su delovanje odgovorni ljudi iz DS. Svako od nas radi svoj posao, kao što bi ga radio i da nema izbora. A kako gledate na to što naprednjaci otvoreno koketiraju sa nekim od vaših sadašnjih koalicionih partnera? Mislim da će i sledeća vlada biti politički slična aktuelnoj tako da zemlja posle izbora neće menjati politički pravac. Sadašnja opozicija će to i ostati. Dozvoljavate li i mogućnost „velike koalicije“ DS i SNS? To se neće dogoditi. Nema ni političke volje, niti će biti potrebe da jedna takva politička struktura formira novu vladu. Na čemu bazirate uverenje da će DS pobediti, jer mnoga istraživanja pokazuju da u ovom trenutku naprednjaci imaju bolji rejting? Pa, pred prošle izbore vodili su radikali. Niko nema bolji plan od DS-a za to šta bi trebalo u državi da se uradi. Imamo jasan politički pravac kojeg se sve vreme dosledno pridržavamo, od onda kada smo bili u opoziciji do danas, kada smo najveća stranka vladajuće koalicije. U interesu građana je da nastavimo u istom pravcu. Koliko ima istine u tvrdnjama da su na formiranje aktuelne vladajuće koalicije presudno uticali predstavnici krupnog kapitala i međunarodne zajednice, koja je tada otvoreno bila protiv radikala, a sada izgleda nema ništa protiv Tomislava Nikolića i SNS? O krupnim političkim stvarima se ovde vrlo često ispredaju legende. Odluku da se formira ovakva vlada donele su stranke koje su u ovu koaliciju i ušle. Sve drugo su prazne priče. Na prethodne izbore izašli ste sa sloganom „I Evropa i Kosovo“. Mnogi sada kažu da je verovatnije „ni Evropa, ni Kosovo“. Šta će biti ključna poruka demokrata na sledećim izborima? Cilj slogana je da najbolje iskažu suštinu politike koja će se voditi. Ja verujem da će ta politika dati rezultat i u suštini neće biti promenjena. Imamo jasan plan kako da stvari učinimo boljim nego što su sada, kao što su i sada bolje nego što bi bilo da je pre tri i po godine formirana drugačija vlada. Pa zar je malo onih koji su nezadovoljni rezultatima aktuelne Vlade i koji tvrde da je sada gore nego 2008. godine, kada je ona formirana? Nikada nisam od opozicije ni očekivao da će lepo da priča o Vladi. To misle i mnogi građani. Nesporno je da veliki broj ljudi u Srbiji ne živi dobro. No, ova Vlada počela je sa radom mesec-dva pre jednog od najvećih ekonomskih poremećaja u poslednjih 100 godina. Vreme će pokazati da je Vlada premijera Cvetkovića uspela da pronađe rešenja koja su sačuvala ekonomsku stabilnost i perspektivu zemlje. Hoće li raspisivanje izbora izazvati nove poremećaje u redovima DS-a, jer u takvim slučajevima u prvi plan dolaze i ambicije pojedinaca? I to je jedna od legendi bez ikakvog osnova. Nama u DS-u su stvari vrlo jasne, suštinski odluke donosi čovek koji vodi i Srbiju, predsednik Tadić, ujedno i predsednik DS-a. A da li je za DS dobro da je vodi jedan čovek? Predsednik Tadić vodi stranku onoliko koliko je to potrebno. Uvek je dobro da postoji neko ko će da donese odluku kada postoje različita mišljenja o nekom problemu. Dobro je i za porodicu, za kompaniju, za opštinu, pa je dobro i za DS da postoji takav autoritet koji može da donosi teške odluke. Teško da neka organizacija i može da funkcioniše drugačije. Svojevremeno ste bili i ministar pravde. Jesu li sve brojnija hapšenja deo predizborne kampanje ili je država zaista rešila da se obračuna sa kriminalom i korupcijom? Zaista nisam upoznat sa detaljima bilo kog od tih slučajeva, ali to zaista nema nikakve veze sa predizbornom kampanjom. Posle reforme sudovi i tužilaštva postali su znatno efikasniji i sposobniji, a to je bio temeljni preduslov da se država učini sposobnijom da se obračuna sa organizovanim kriminalom i korupcijom. Da li ste se pokajali što ste samo na godinu dana ušli u Vladu s obzirom na stanje koje ste zatekli u Ministarstvu poljoprivrede? Nisam. Bio sam potpuno svestan šta znači ući u Vladu u poslednjoj godini mandata. Za nekoliko meseci uradili smo dosta. Cene osnovnih namirnica više ne rastu, čak su počele da padaju i očekujem da će se taj trend nastaviti. Nema ekonomskog opravdanja za poskupljenje bilo koje osnovne namirnice. Prilike na tržištu su sada mnogo stabilnije i postavili smo vrlo dobar temelj za razvoj poljoprivrede i trgovine u 2012. godini. Lane je naš BDP na bazi poljoprivrede bio četiri milijarde dolara, a u dogledno vreme bi, ako se svi dobro organizujemo, mogao da se udvostruči i Srbija bi mogla od poljoprivrede da zarađuje više nego Hrvatska od turizma. Suštinski cilj agrarne politike je da svako od dva miliona ljudi koji se u Srbiji bave poljoprivredom zarađuju više nego do sada i da se poveća doprinos poljoprivrede rastu BDP-a. To je lako reći, ali kako se to može postići i ima li šanse da se makar delimično u 2012. godini ispuni zahtev poljoprivrednika i agrarni budžet poveća sa ispod 2,5 na bar pet odsto ukupnog budžeta? Bez novca nije moguće uraditi neke stvari, ali u poljoprivredi imamo teži problem od toga, jer ne koristimo u dovoljnoj meri potencijale kojima raspolažemo. LJudima koji se bave poljoprivredom neophodne su nove veštine, znanja i informacije. Zato će Ministarstvo početkom novembra na godinu dana angažovati 2.000 agronoma. Apsurd je što su oni do sada bili nezaposleni, a ubuduće će svako od njih savetovati oko 200 poljoprivrednih domaćinstava. Do sada se tim savetodavnim poslom bavilo samo 200 stručnjaka, a sada će ih biti 10 puta više. Drugi problem je nedostatak novca, a Vlada je, samo dva meseca posle rekonstrukcije, poljoprivrednicima omogućila najjeftinije, subvencionisane kredite u dinarima, uz fiksnu kamatu od osam odsto, koja je manja od inflacije. Takvih kredita pod sličnim uslovima biće i u 2012. godini, a boriću se da i agrarni budžet bude veći od ovogodišnjih 220 miliona evra. Slažu li se sa tim i ostali članovi Vlade, jer su se i vaši prethodnici zalagali za povećanje agrarnog budžeta a on je realno svake godine sve manji? Neću ništa da govorim unapred, ali ćemo obrazložiti kako će se trošiti svaki dinar. Paralelno sa tim mora se povećati stepen obrade, jer umesto da se izvozi kukuruz više deviza možemo zaraditi njegovom preradom. U 2012. očekujem značajne investicije u prerađivačkoj industriji. Nije moguće popraviti stvari u poljoprivredi ako se ne popravi stanje u toj industriji. Zato će država stati iza svake dobre i uspešne kompanije. Za dve-tri godine neke od naših kompanija dostići će godišnji obrt od oko milijardu evra. To je dobro i za državu, ali je neophodno da oni koji imaju najveću ekonomsku moć imaju i najveću ekonomsku odgovornost. Samo tako postaćemo solidarno, politički stabilno društvo. To je u interesu i najuspešnijih kompanija. Nema stabilne Srbije ako ima mnogo ljudi koji ne mogu da ostvare pristojnu zaradu, a u selima ima dva puta više siromašnih nego u gradovima. Zato, ako velike kompanije ne budu otvorile prostor za stotine hiljada porodica da žive bolje nego do sada, ni one neće moći da dostignu potencijal koji stoji pred njima. I ova, a verovatno i sve buduće vlade bi trebalo da podrže svakoga ko poštuje pravila. Naravno, svako ko ih ne bude poštovao snosiće sankcije. Šta biste smatrali uspehom, a šta neuspehom u narednoj godini? Ove godine ostvarićemo veći izvoz i suficit u razmeni poljoprivrednih proizvoda sa inostranstvom nego lane, a uveren sam da će se taj trend nastaviti i u 2012. Tome će doprineti i dve nove fabrike skroba, čija bi gradnja uskoro trebalo da počne, a planirane su i velike investicije za preradu soje i mesa. Uz to, Srbija raspolaže sa 4,2 miliona, od čega se regularno navodnjava samo 100.000 hektara obradivih površina. Nijedna zemlja u Evropi ne navodnjava manji procenat svog zemljišta. Plan je da u naredne četiri godine te površine povećamo na 1,1 milion hektara. Za to je, prema prvim procenama, potrebno oko 1,7 milijardi evra i taj novac bi mogao da se obezbedi od međunarodnih finansijskih institucija. Na proleće počeće čišćenje mreže postojećih kanala, što će omogućiti da se navodnjava dodatnih 100.000 do 270.000 hektara i značajno povećati prinose. Nama je prošle godine prosečan rod pšenice bio 3,3 tone, a ove 4,2 tone po hektaru, a nema nijedan razlog da se rod ne poveća na 5-6 tona. Slično je sa kukuruzom, sojom, šećernom repom... Pri tome da svaka krava daje samo litar više mleka naš BDP bi porastao za 50 miliona evra, a za tonu bolji rod pšenice po hektaru povećao bi BDP za 120 miliona evra. Konačno, iako je 70 odsto od dva miliona hektara šuma lošeg kvaliteta, ta biomasa može se koristiti kao energent, koji bi u naredne četiri godine mogao potpuno da zameni mazut i gas za grejanje i da se koristi za proizvodnju električne energije. Ta biomasa, koja predstavlja ostatke poljoprivredne proizvodnje, mogla bi da zameni čak 2,7 miliona tona nafte godišnje. Zamislite šta bi za platni bilans zemlje značilo da se za toliko manje nafte uvozi, a istovremeno bi povećali naš BDP i obezbedili posao za nove radnike. Naš plan je da i to u naredne četiri godine sprovedemo u delo.