Novi krug

Polovina oktobra je trenutak kada se leto proglašava zvanično okončanim i kada u disko svetu počinje takozvana „zimska sezona“. U realnosti letnja sezona se završava tamo negde početkom septembra, pa onda publika koja se odmarala od đuskanja i pijančenja cupka oko mesec dana da bi se, evo baš ovog vikenda, saspens pretvorio u eksploziju! Počeo je novi krug, već u ponedeljak su se svi razboleli, jer su „malo preterali“ što se (logično) dešava kad je čovek gladan. Preterivanje, hoću reći. I tako su se prethodnog vikenda Beograđani provodili, a u pauzama diskutovali o strukturi i smislu provoda. Kakva je publika došla u Tube, a kakva u Šećer? Da li je muzika bila najkvalitetnija u KC Gradu? Da li su današnji klubovi dobri koliko su bili Soul Food i Industrija ili nikad ništa nije valjalo nego smo mi samo romantizovali prošlost? I konačno – šta znači inovacija u beogradskom klabingu?! Pa, da odgovorim na ova pitanja toliko bitna za opstanak beogradskog noćnog života, svih nas u njemu i generalni osećaj postojanja smisla. Iskreno, termin klabing je malo prevaziđen i ne znam ni sama šta to znači ovih dana. U našem glavnom gradu klabing je izraz koji se prostituiše od turbo splavova do uberkul andergraund klubova. Neke suštinske inovacije u toj sferi industrije zabave nema već dugo, kod nas, ali ni u ostatku sveta. Muzički žanrovi se menjaju po popularnosti u zavisnosti od strukture publike i nekakvih tržišnih oscilacija. House je smenio tehno, tehno je smenio minimal, minimal je opet zamenio house, pa se vratio tehno, pa su svi odlepili na disko. Najbolji provod se uvek dešava onda kada se na plesnom podijumu nađu frizerke pored naučnika (da ne kažem intelektualaca) i kad niko ne zna šta je di-džej pustio, ali ih ta pesma dobro radi. Nekakva „čista publika“ puna muzičkih znanja i iskustva nigde ne postoji i o takvoj situaciji je najpametnije ne fantazirati. Takođe, ti muzički naučnici često previše razmišljaju što samo po sebi već ubija zabavu. U Beogradu je provod bio drugačiji 90-ih, jer je na žurkama vladala ekstremno eskapistička atmosfera. Sutra ne postoji, droga je jeftina. U vremenu sadašnjem publika će u ponedeljak da ode na posao sa upalom mišića od subote. Dr Zarubica nije na slobodi, pa mladež ne može da se spali jeftinim ekstazijem. Arhitektura klubova je takva da je najmanje mesta ostavljeno za ples. Fokus je na minglovanju, prolaženju, gurkanju, pozdravljanju. Svaki lokal mora biti finansijski održiv, pa se gaji kultura ćaskanja, muvanja, odmeravanja uz pićence. Izlaženje više nije ludovanje, već je postalo pozdravljanje. Pozdravljanje koje današnje diskoteke održava u životu duže od dve sezone.