Kućni neprijatelji

Šta je kućna prašina?

Kućna prašina je mešavina različitih materija, koja se lako podiže u vazduh. Sastav kućne prašine dosta varira i zavisi od: tipa i starosti vaše kuće (stana), temperature, vlažnosti, svega što se nalazi u kući (hrana, odeća, nameštaj...), svakog ko živi u njoj (ljudi, životinje i biljke) kao i aeroalergena u okolini (zrnca zemlje, komadići biljaka, polen, spore buđi...).

Iako gotovo sve materije iz kućne prašine mogu izazvati alergijske reakcije, kao najvažniji alergeni u njenom sastavu izdvojeni su: delovi kože ljudi i kućnih ljubimaca, buđi i fragmenti tela insekata i grinja i njihovi ekstrementi.

Određena količina kućne prašine je prisutna u svakom domu bez obzira koliko često i temeljno obavljamo čišćenje.

Alergija na kućne ljubimce

Uobičajeno je mišljenje da alergijsku reakciju kod alergija na životinje izaziva njihova dlaka ili perje. Ipak, utvrđeno je da su za nastanak alergijskih reakcija odgovorne određene hemijske supstance (pretežno proteini) u životinjskoj pljuvački, urinu i naročito delovima kože nastalim redovnim perutanjem. Ove materije se lako oslobađaju u vazduh nakon sušenja, što im omogućava da se zalepe na sluzokožu očiju, organa za disanje i varenje, gde mogu izazvati alergijsku reakciju.

Među najpoznatije nosače alergena spadaju kućni ljubimci sa krznom (mačke, psi, hrčci...) i ptice, dok ribe, vodozemci i gmizavci ređe izazivaju alergiju.

njnjnj.emedicinehealth.com/articles Takođe je zanimljivo da su ženke životinja slabiji izazivači alergije.

Nažalost, kada kupujete mače ili kuče, ne možete biti sigurni da li ćete biti alergični na njega ili ne. Količina hemijskih supstanci koje su odgovorne za alergijsku reakciju, nagomilava se sa starošću.

http://njnjnj.allerpet.com/njebsites/inet2.htm

Alergija na delove insekatai grinja i njihove ekskremente

Insekti kada uginu postaju krti lako se lome i dospevaju u kućnu prašinu. Isto važi i za ekskremente insekata. njnjnj.emedicinehealth.com/articles

Jedan od najpoznatijih izazivača alergija predstavljaju grinje (Dermatophagoides). To su mikroskopski sitne paukolike životinje koje pripadaju familiji krpelja. Grinje se hrane isperutalim delovima kože pa se u najvećoj koncentraciji mogu naći upravo na mestima gde tog materijala ima najviše (jastuci, dušeci, tepisi i tapaciran nameštaj). Kada uginu, tela grinja se suše i postaju krta. Isto važi i za njihove ekskremente. Usisivanjem ili tresenjem mesta u kojima se nalaze grinje, njihovi delići dospevaju u vazduh što im omogućava da se zalepe na sluzokožu. Na sluzokoži hemijske materije (pretežno proteini) iz grinja mogu da izazovu alergijsku reakciju.

Ako osetite tegobe koje mogu ukazati na postojanje alergije na kućnu prašinu, kao što su svrab i suzenje očiju, tečan sekret iz nosa, kašalj ili kijanje, potrebno je da se javite alergologu kako bi se odgovarajućim testovima utvrdilo na koji ste alergen osetljivi. Ovakvi testovi su neophodni da bi se mogla odrediti terapija i što je još važnije da bi se mogli ukloniti alergeni iz vaše životne okoline.

Alergija na buđi

Buđi predstavljaju grupu gljiva. One pretežno žive napolju, a razmnožavaju se ispuštanjem spora. Spore lebde u vazduhu dok ne dospeju na pogodno, uglavnom vlažno mesto gde rastu u novu jedinku buđi. Pošto lako prolaze kroz otvorena vrata i prozore, spore često i u domovima nalaze pogodno mesto za dalji razvoj. Klijanjem spore rastu u novu jedinku buđi. Svaka ovako nastala jedinka oslobađa velike količine spora koje ulaze u sastav kućne prašine. Kada spore dospeju na sluzokožu iz njih se oslobađaju razne hemijske supstance (pretežno proteini) koje izazivaju nastanak alergijskih reakcija. (njnjnj.emedicinehealth.com/articles).

Najpogodnija mesta za razvoj buđi u domovima su vlažni podrumi i ormari, kupatila, mesta gde se čuva sveža hrana, kućne ukrasne biljke, klima uređaji, ovlaživači vazduha, dušeci, tapaciran nameštaj i kante za smeće. Na sreću, samo mali broj vrsta buđi je značajan izvor alergena. U vazduhu se najčešće mogu naći vrste rodova Cladosporium i Alternaria. http://njnjnj.niaid.nih.gov/publications/allergens/dustmite.htm

Branko Šikoparija
Predrag Radišić