Osamdesete

Crna princeza došla je u Beograd i održala koncert pred punom salom obožavalaca među kojima je bilo i onih koji su je čekali čitave tri decenije. Šade je verovatno najveća zvezda koja je ove godine nastupala u Areni i, iskreno, skoro mi je neverovatno da taj koncert nije propao. Karta je koštala nekoliko hiljada dinara i bila sam ubeđena da se među srpskim življem neće naći 15.000 duša kojima je dovoljno stalo da pljunu tu lovu za jedan koncert. Srećom, dobra muzika uvek nekako pobedi, isto kao što sudbina nađe svoj put da se desi. Ovo je priča o sudbini. I slučajnostima. U istoj toj Areni nastupao je Spandau Ballet, bend koji je krenuo na turneju prvi put posle skoro dvadeset godina pauze. Intervjuisala sam ih pred prvi nastup na njihovoj novoj svetskoj turneji. Imali su tremu kao neki klinci i zalepili su se za nas nekoliko koje su tog dana upoznali. Držali smo im strah. Nakon koncerta, svi mi koji smo bili toliko dobri jednokratni prijatelji i podrška, otišli smo sa bendom na piće. Ispostavilo se da je pevač u međuvremenu uživao ugostiteljski život kao gazda jednog paba, dok je saksofonista živeo na Ibici gde je doživeo spiritualni preporod, te mu je najbolji prijatelj postao oktopod (?!). Međutim, najinteresantnija figura je njihov menadžer Steve Dagger koji je sa bendom od nastanka, davne 1976. godine. On nam je demistifikovao nastanak osamdesetih zajedno sa svim likovima sa postera u mojoj nekadašnjoj dečijoj sobi. Spandau Ballet je 1981. već bio ozbiljan bend sa nekakvom karijerom i u kultnom londonskom klubu The Blitz su bili zvezde. Tako se njihov menadžer, normalno, seća da je Boy George radio na garderobi tog kluba i tek mnogo kasnije počeo da snima pesme, shvativši da su se svi iz ekipe u međuvremenu proslavili. Jednom su tako svi zajedno pravo sa žurke seli u autobus i krenuli u neko britansko selo gde je Spandau Ballet imao koncert, a sa sobom su poveli i svoje drugare, bend Pride koji nikako nije mogao da se probije. Dok su se vozili, shvatili su da će im prisustvo pratećeg vokala obogatiti nastup, pa su počeli da se raspituju ume li neko da peva. Sa zadnjeg sedišta javila se devojka koja je redovno dolazila na njihove tulume, inače studentkinja modnog dizajna. Rekla je: „Mogu ja da pevam“. Nakon ovog koncerta bend je počeo da svira i u Londonu, a nova članica benda postala je frontman. To jest, frontwoman. Tri godine su svirali po pabovima da bi 1984. izdali prvi album koji će ovu ženu uzdići do nivoa plemstva među „crnim“ muzičarima. Tako je nastala Šade. Najuspešniji ženski izvođač u Velikoj Britaniji sa preko 110 miliona prodatih albuma. Crna princeza.