Noćno prekrajanje zapisnika

Tenderska komisija za vakcine formirana je mimo zakona, a njeni članovi su određene dokumente morali da potpišu antidatirano. Vakcina koja je kupljena imala je rok trajanja od godinu dana, za razliku od drugih, koje su imale rok dve godine. Sporna, kupljena vakcina, nije bila u skladu sa propisima za vakcinisanje trudnica i dece i njenom kupovinom prekršen je Pravilnik o imunizaciji. Ove, nove činjenice, koje je NIN utvrdio protekle nedelje, kao i sve ono što je u javnosti pokrenuto posle našeg teksta od pre nekoliko brojeva, i dalje ne izazivaju reakciju države – od upletenih zvaničnika, do institucija, uključiv ministarstva zdravlja, pravde, ali i tužilaštvo, pa i policiju. Sve ovo, uz obilje ranijih informacija pojačava postojeću sumnju da je ceo posao sklopljen mimo zvanične procedure, pa kasnije samo formalizovan, a sve zbog nameštanja posla umešanima u aferu. Do afere „vakcina“ verovatno nikada ne bi došlo da se između nabavke vakcina i prvih hapšenja nije umetnula kandidatura za EU i Upitnik u kome je, kao najveći problem, priznata korupcija u zdravstvu. NIN je još u prošlom broju objavio dokumenta koja ukazuju na činjenicu da je u poslu oko nabavke vakcina bilo malo više aktera nego što je prezentovano i da su mnogi dogovori prevazišli okvire delatnosti uhapšene bivše direktorke Vukajlović i neuhapšenog Ministarstva zdravlja. Tadašnji ministar Tomica Milosavljević u retkim nastupima u javnosti povodom ovog slučaja, uporno objašnjava da je za svaki korak imao podršku cele Vlade – u ovom trenutku deluje da je to tačno, ali i pobuđuje sumnju – zašto je ministar za odluke iz sopstvene nadležnosti zahtevao podršku Vlade, osim ako nije spremao alibi. U međuvremenu je NIN došao do novih dokumenata koji ukazuju na još jedan pravac neregularnosti prilikom nabavke vakcina, a koji se tiče sumnjivih okolnosti pod kojima je organizovan tender za nabavku, što bi trebalo da bude problem pravosudnih organa, ali i kršenja Pravilnika o imunizaciji građana, što je problem koji bi trebalo da se tiče svih nas. U pitanju je naše zdravlje. O raspisivanju tendera je sve već rečeno: Vlada je to učinila na preporuku ministra Milosavljevića a on je to učinio na preporuku pravnika. Ma koliko ova formulacija delovala tanko, ona egzistira kao opravdanje za sve, iako je u međuvremenu svima postalo jasno da je tender bio nepotreban u vreme kada je epidemija proglašena i da je država mogla daleko jeftinije da prođe u direktnim kontaktima sa proizvođačima. Ali već tada se znalo da je Ministarstvo zdravlja četiri meseca ranije rezervisalo preko Detapa tri miliona doza Novartisovih vakcina, da je njihov distributer Jugohemija, a da su uslovi iz tenderske dokumentacije takvi da ne dozvoljavaju iznenađenja. Glakso Smit Klajn je već najavio da neće ići na tender jer je politika njihove kuće da direktno pregovara sa vladama, Bakster nije imao potrebne doze, a sem Novartisa nijedan drugi ponuđač nije imao sertifikat Evropske agencije za lekove, što je postavljeno kao imperativ i što je u startu eliminisalo mnoge kvalitetne vakcine. Iako su svi ovi uslovi već unapred išli u prilog Jugohemiji ipak se pristupilo dodatnom osiguranju da konačni ishod bude očekivan. Umesto da se obrazuje tenderska komisija i da ona u skladu sa zakonom sastavi tendersku dokumentaciju, taj posao je obavio RZZO. Stručni članovi, predsednik dr Branislav Tiodorović (epidemiolog i član radne grupe), Jasna Pećanac Markov (faramaceut i predstavnik Ministarstva zdravlja) i dr Gordana Lončarević (epidemiolog i predstavnik Instituta za javno zdravlje Srbije) obaveštenje o tome da treba da budu deo komisije dobili su neposredno pre otvaranja ponuda 9. novembra. To potvrđuju dokumenti kojima raspolaže NIN, čija je autentičnost proverena iz dva izvora, a što su u javnosti potvrdili i sami članovi. Tom prilikom, po tvrdnji člana komisije, uručeno im je rešenje o obrazovanju komisije sa datumom 3. novembar i dat na potpis dokument sa izjavom o nepristrasnosti koji je takođe datiran na dva dana ranije nego što su uopšte saznali da su članovi komisije. I – potpisali su. Nije ih omelo ni to što su tek kada su pročitali rešenje saznali da je njihova obaveza bila da učestvuju u izradi tenderske dokumentacije. Nakon otvaranja ponuda pravni deo komisije je konstatovao da Farmakos kao zastupnik Bakstera i Torlak kao zastupnik kineske kompanije Cejang tjanjan (Zheijang tianyan) ne ispunjavaju uslove i naložio stručnom delu da analizira samo ponudu Jugohemije. Međutim, stručnjaci su ipak želeli da im se da na uvid o kakvim se vakcinama radi i kakva su im svojstva, čemu su se oštro suprotstavili predstavnici RZZO, ali i Jugohemije (niko nije dao valjano obrazloženje ko im je dao to pravo) koji su prisustvovali otvaranju. I – stručni deo se opet povinovao većini ali je ipak zatražio da im predstavnik Jugohemije odgovori da li ponuđena vakcina ispunjava uslove iz članova 43. i 44. Pravilnika o imunizaciji. On je lagodno odgovorio da to nije bio uslov u konkursnoj dokumentaciji iako se radi o veoma bitnom pitanju – po Pravilniku deca mlađa od osam godina i trudnice ne smeju da prime vakcinu koja nije split, što je tehnološko pitanje, a Novartisova to nije. Zbog toga je stručni deo dao preporuku da se od Jugohemije kupi 2.350.000 doza, a da se od drugog proizvođača nabavi 650.000 doza u skladu sa Pravilnikom za potrebe dece i trudnica. Sačinjen je zapisnik i komisija se razišla. Prema podacima do kojih je došao NIN, članovi komisije tvrde da su iste večeri dobijali pozive sa vrlo visokog nivoa iz Ministarstva zdravlja, sa zahtevom da se sutradan koriguje stav komisije, jer direktorka RZZO ne može da donese odluku o izboru najboljeg ponuđača – a to je bila Novartisova vakcina, sa svim svojim posrednicima, od Jugohemije, u vlasništvu Miroslava Miškovića i Milke Forcan, preko valjevskog Detapa do dve hrvatske institucije. Tenderska komisija se sastala sutradan, 10. novembra i tom prilikom im se obratio Predrag Kon, predsednik Radne grupe koji je objasnio da Novartisova vakcina ima ista svojstva kao split vakcina. Nakon toga, kako navode članovi komisije, na red je stupila izmena Zapisnika po kom su svi članovi komisije bili za kupovinu tri miliona doza Novartisove vakcine, a dokument je datiran na prethodni dan. Gledajući papire ništa se nije dogodilo – najbolji ponuđač je prošao i svi su se sa tim složili. Više se ne slažu sada kada su na površinu isplivale nove činjenice. Svi tvrde da nisu do kraja znali istinu i da bi drugačije postupili da jesu. Problem je što su mogli da znaju, bilo je dovoljno da su pratili šta rade i da su čitali novine. Već prilikom otvaranja tendera je bilo jasno da ni ponuda Jugohemije ne ispunjava uslove i da bi morala da bude odbačena baš kao i druge dve ukoliko je bila namera da se stvarno poštuje zakon. Opravdanje koje najčešće čujemo od članova tenderske komisije ali i od drugih aktera (pre svega Tomice Milosavljevića i Predraga Kona) da smo morali da nabavimo vakcinu zbog opasnosti od epidemije i da nismo imali izbora, mogla bi da se prihvate kao argument samo pod uslovom da se Torlak nije pojavio sa svojom ponudom koja je odbačena iz dva razloga: ocenjeno je da Torlak nije zastupnik kineske vakcine (postoji dokument da jeste) i ta vakcina nije imala sertifikat EU. Srbija ni tada, kao ni sada, nije bila član EU ali jeste Svetske zdravstvene organizacije, koja je dala sertifikat kineskoj vakcini. Split vakcini čija je cena bila 3,4 evra i koja za razliku od Novartisove ne sadrži adjuvans koji ne samo da nije pogodan za decu i trudnice već i kod drugog dela populacije može da izazove burnu reakciju tipa groznice, otekline i svraba. Uostalom, dok smo mi odbijali kinesku vakcinu Mišel Leri, predstavnik Svetske zdravstvene organizacije, u Kini je poručio: “Kada postane dostupna neću se dvoumiti da uzmem vakcinu koja se razvila i koju proizvodi Kina”. Nije se dvoumio ni Novartis koji je kupio 85 odsto vlasništva kineske kompanije Cejang tjanjan. Mi smo je odbili iako je bila skoro tri puta jeftinija, iako je bila split, iako je mogla da stigne na vreme u potrebnoj količini i iako nije imala ništa manje nesređene papire od tenderskog dobitnika. Protekle nedelje pojavila se još jedna vest, koja nije direktno dovedena u vezu sa ovim slučajem, ali bi mogla biti. Miroslav Mišković kupio je od Milke Forcan kompaniju Jugohemija. Kada su se pre više od godinu dana razišli, javnost se ustalasala izjavama i informacijama aktera. Sada je sve daleko tiše. A Mišković je, preuzimajući kontrolu nad kompanijom, preuzeo i kontrolu nad dokumentima i informacijama koje su u njoj.