Rat u Vladi

Analitičari jesu na vreme upozorili da će sledeći parlamentarni izbori biti izrazito neizvesni, ali teško da je neko imao u vidu baš mogućnost da - vlast pobedi samu sebe. Rukovođene stranačkim predizbornim interesima, članice vladajuće koalicije otvorile su mnoštvo međusobnih frontova, temeljno uzurpiravši prostor koji je u normalnim okolnostima namenjen opozicionom delovanju. Kritika vlasti sa pozicija vlasti ima širok dijapazon tema. Dovodi se u pitanje državna politika prema Kosovu i čuvena preambula Ustava, razmatra se neophodnost priključenja Evropskoj uniji („i Evropa i Kosovo“), preispituje odnos prema prošlosti, osporavaju infrastrukturni projekti... Unutarkoaliciono ljuto kritikovanje nije ništa manje raznovrsno ni po karakteru. Relativno benigne ironične opaske na račun koalicionih kolega, praćene sočnim ogovaranjem „u četiri oka“ s novinarom, koje su odavno deo srpskog političkog folklora, u poslednje vreme evoluirale su do otvorenih zahteva za ostavku ili smenu pojedinih ministara. Da država u kojoj se sve to dešava deluje još neozbiljnije, doprinosi činjenica da takvi potezi ne samo da ne izazivaju potrese u okviru vlasti, već prolaze gotovo bez ikakvih reakcija. Kao da je reč o nečem sasvim uobičajenom. SUKOBI Ni to nije sve. Rat se ne vodi samo između koalicionih partnera, već i unutar stranaka članica prve vlade formirane posle 2000. godine koja ima šanse da izgura ceo mandat. Javnost je, najpre, dugo zasipana nikad zvanično nepotvrđenim, ali nikad ni dovoljno ubedljivo demantovanim pričama o sukobu između dvojice ministara iz redova Demokratske stranke - Dragana Šutanovca (odbrana) i Vuka Jeremića (inostrani poslovi). Kao neosporna činjenica odavno se tretiraju i legende o netrpeljivosti „vojvođanskog krila“ demokrata, predvođenog tamošnjim premijerom Bojanom Pajtićem i centrale stranke. Mediji su tvrdili čak i da je, ovog leta, u pozadini drame koja se odvijala na blokiranim vojvođanskim putevima, u vreme štrajka poljoprivrednika, navodno stajao sukob Pajtića i drugog potpredsednika Demokratske stranke i ministra poljoprivrede, Dušana Petrovića (pri čemu je lider stranke i predsednik države, Boris Tadić, navodno, stao na stranu Petrovića). Naročito dobro su se primile tvrdnje o beskompromisnom obračunu Jeremića sa svojim doskorašnjim šefom kabineta, a sada glavnim pregovaračem za Kosovo, Borislavom Stefanovićem. Intrigantna priča o tome kako je Jeremić, smenivši, početkom septembra, Stefanovića sa mesta šefa kabineta ministra inostranih poslova, svog nekadašnjeg saradnika želeo dodatno da ponizi oduzimanjem službenog „audija“ i dodeljivanjem jednog od najstarijih automobila u garaži Ministarstva, ovih dana dobila je nastavak. Prema izveštajima medija, jedan od kamenova unutarkoalicionog spoticanja u pokušaju donošenja nove rezolucije o Kosovu bilo je upravo negativno mišljenje koje je Jeremićevo ministarstvo dalo na Stefanovićev dogovor s Prištinom i Briselom o katastru i matičnim knjigama. Kao ništa manji problem pojavio se, prema pisanju dnevnika Danas i navodni sukob Olivera Ivanovića, državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju i Stefanovića (koji kolekciji nezadovoljnika iz redova vladajuće koalicije slobodno može da doda i poslanike sa Kosova, koji su unapred najavili da neće podržati novu kosovsku rezoluciju – sve i kada bi se u vladi o njoj mogli dogovoriti). Posle svih tih „navodnih“ (loše demantovanih) ratova, konačno je, ovih dana, jedan unutarpartijski sukob otvoreno izašao na svetlost dana. Doduše, nije reč o stožernoj, Demokratskoj stranci, od osnivanja poznatoj po deobama i frakcijašenju, već o malom koalicionom partneru, Srpskom pokretu obnove, ništa manje poznatom po burnim razlazima u prošlosti. Početak saradnje SPO sa Liberalno-demokratskom partijom na projektu „Preokret“ (kosovske politike) izneo je na videlo nesuglasice između Srđana Srećkovića, ministra za dijasporu, i stranke koja ga je za to mesto kandidovala. Najavljena je mogućnost isključenja Srećkovića iz partije, ali uz ogradu da će njegova sudbina u Vladi „biti plod razgovora Vuka Draškovića i Borisa Tadića“, te da „SPO neće učiniti ništa što bi narušilo kontinuitet Vlade i skupštinske većine“. Jasno, dakle: u borbi za naklonost birača strankama su dozvoljena sva sredstva, a jedina granica je ugrožavanje opstanka vlade i sopstvene pozicije u njoj. Pitanje je samo da li je, na uzavrelom bojnom polju, ostalo dovoljno energije i koncentracije za obavljanje državnih poslova? Zoran Živković, bivši premijer Srbije, zna iz iskustva: čim se najavi kampanja, kaže, institucije se „primire“ i rade smanjenim kapacitetom. „Državni činovnici postaju nezainteresovani za vršenje posla, posebno kad je reč o težim zadacima, a takvi su svi oni koji znače sprovođenje reformi. U očekivanju ko će biti novi šef, trude se da se ne zamere – ni građanima, ni kolegama, strankama, budućem šefu...“ objašnjava Živković. Ipak, nema razloga za očajavanje: “Na sreću, naša administracija radi sporo, aljkavo i delimično korumpirano i kad nije predizborno vreme“, konstatuje bivši premijer i tu ciničnu tvrdnju potkrepljuje sopstvenim primerom četvorogodišnjeg čekanja dozvola za izgradnju vinarije - koje nije dobio. DANGUBljenje Živković je spreman da prizna jedan uspeh kabineta Mirka Cvetkovića: “Jedino gde se može reći da je završena prva faza reformi jeste profesionalizacija vojske. Sve drugo je gubljenje vremena“, kaže. Ono što Cvetkovićev kabinet nastoji da uknjiži kao sopstveni uspeh - dobijanje „belog šengena“, prema rečima Živkovića, rezultat je rada koji je započeo njegov kabinet, a u isto (njegovo) vreme kupljena je i oprema za biometrijske pasoše. Predizborna kampanja je počela još u februaru, izbacivanjem Mlađana Dinkića iz Vlade, smatra Živković. Slaže se i Cvijetin Milivojević, direktor agencije Pragma, čija analiza aktuelnog funkcionisanja Cvetkovićevog kabineta počinje upravo pozicijom smenjenog ministra ekonomije: „Dinkić je sada u poziciji da, jednom nogom u opoziciji, a s obe u Vladi, uzurpirajući natpolitičku ideju decentralizacije, vodi na toj ideji kampanju o trošku države. Dačić otvara priču o razgraničenju sa Albanijom, Mrkonjić rehabilitaciju, u Sandžaku permanentno ratuju dve stranke, ligaši i Mađari ucenjuju neglasanjem, DS Vojvodine balansira između stavova centrale stranke i stavova vojvođanskih stranaka...“. Analiza se, potom, nastavlja konstatacijom o „ministarstvima kao zabranjenim zonama“ i podužim seciranjem uloge predsednika, poentiranim tvrdnjom da „mešanje institucije predsednika u ono što nije njegov posao podseća na vreme za koje smo mislili da je prošlo, kad je vlast stanovala tamo gde je predsednik“. Prema oceni Milivojevića, stožerna stranka vlade, DS, dozvoljava parazitiranje i ucene malih stranaka koje ne bi izdržale izbornu probu, i jedina ne čini ništa da sačuva svoj identitet. „Vlada tri i po godine funkcioniše jedino da ne bi sama sebe urušila i možemo pretpostaviti da će i do kraja mandata biti tako“, uveren je direktor Pragme. Nisku ocenu rada Vlade potkrepljuje podsećanjem na priznanje premijera Cvetkovića („ne mogu da im naredim“), kojim je odgovorio na pitanje zašto ministri nisu došli na redovno mesečno polaganje računa poslanicima u parlamentu. Neprirodno Nema, dakle, naređivanja u Vladi, ali u Srbiji ima pluralizma mišljenja. Tako, recimo, dr Neven Cvetićanin, naučni saradnik Instituta društvenih nauka, aktuelni rat vladajućih partnera doživljava kao - zdravu pojavu: „Neprirodno bi bilo kada bi se političke elite dogovarale o svemu a ne bi vodile računa o onima čije interese zastupaju“, kaže Cvetićanin. Prema njegovom tumačenju, upravo je dobra situacija u kojoj „svaka stranka izlazi sa konkretnim interesom dela biračkog tela koju zastupa i pokušava da se dogovori sa partnerima“. To je, kaže, pozitivan proces na koji tek treba da se naviknemo. „Ako može da se donese odluka, ona se donosi, a ako ne, rešenje je u izborima, kaže sagovornik NIN-a i podvlači da se „mi sada učimo parlamentarnoj demokratiji, u kojoj nema donošenja odluka preko kolena“. Sudeći prema izjavama predstavnika vlasti, ključna odluka je složno doneta – da izbori budu na kraju zakonskog roka, na proleće. Sve drugo uskladiće se sa tim ciljem i to bez „prelamanja preko kolena“. A o tome najbolje govori podatak koji je medijima izneo Milivoje Mihajlović, direktor Vladine kancelarije za saradnju sa medijima: uprkos oštrom sučeljavanju stavova u javnosti, baš u skladu sa voljom dela biračkog tela kome se obraćaju članice mnogobrojne vladajuće koalicije, Cvetkovićev kabinet do sada je usvojio preko tri i po hiljade tačaka dnevnog reda. Glasanje je, skoro redovno, bilo jednoglasno. Ono što ostane sporno, poput nesrećne, danima najavljivane deklaracije o Kosovu, uostalom, uvek može da se gurne pod tepih tako da koaliciona „sloga“ izdrži do optimalnog izbornog termina. Izborno rastezanje budžeta Otimanje za poslednji dinar Iako je pre pola godine izbačen iz Vlade, Dinkić je najveći politički pobednik budžeta za 2012. godinu Interna ocena srpskih ministara je da je Mlađan Dinkić, iako je još pre pola godine izbačen iz Vlade Srbije, politički pobednik budžeta za 2012. godinu. I opštine i gradovi zajedno sa njim najveći su dobitnici, jer je budžet za narednu godinu ostao kraći za četrdesetak milijardi dinara zbog Dinkićevog Zakona o decentralizaciji. Toliko će se, naime, više prihoda dogodine sliti u kase lokalnih samouprava, a neki stručnjaci ocenjuju da opštine i gradovi toliko novca neće imati na šta ni da potroše, dok „rupa“ u republičkoj kasi neće moći da se „zakrpi“. Sve i da nije tako, manjak u državnom budžetu nije bilo moguće „zatvoriti“ do dolaska Misije MMF-a u Beograd, a interna bitka u Vladi oko smanjenog kolača uveliko je nastavljena i kad su pregovori započeli. Tako je Dinkićeva decentralizacija ostavila „kratkih rukava“ skoro sve ministre, koji su se nadali raskošnim predizbornim programima u budžetu za 2012. godinu. Ispostavilo se da nema dovoljno novca ni za subvencije za stanogradnju ili poljoprivredu, pa izvor NIN-a u Vladi tvrdi da su najveći gubitnici ostali Oliver Dulić i Dušan Petrović, ministri iz DS-a, kao i Milutin Mrkonjić iz SPS-a, jer će i kapitalni rashodi biti značajno srezani. Informacije od utorka, kada je ovaj broj NIN-a otišao u štampu, bile su da je sa Misijom MMF-a dogovoren deficit za 2012. godinu od 4,25 odsto BDP-a. I to je opet više nego što je bilo dogovoreno samo pre tri meseca, u avgustu, kada je deficit podignut sa prvobitno planiranih 3,2 na 3,9 odsto, ali čini se da je, zbog opšte krize nešto popustljiviji MMF bio spreman da dopusti i 4,5 odsto deficita. Na njegovom smanjenju insistirao je Fiskalni savet, čiji su članovi upozorili da bi to bila prva kredibilna mera koju ova vlada može da učini, dok ostale, po svemu sudeći, čekaju neku novu vladu, kojoj je preporučena reforma javnog sektora, zdravstva, prosvete… Da bi se uklopili u deficit od 4,25 odsto bilo je potrebno uštedeti tridesetak milijardi dinara, a kako saznajemo, uštede su ostvarene na subvencijama za privredu (10 milijardi) i stambene kredite i kredite za likvidnost (15 milijardi), a na plaćanju robe i usluga moraće da se uštedi 10 odsto. Naš izvor, ipak, tvrdi da je deo dogovorenih ušteda „virtuelan“, sa ciljem da se omogući potrošnja u prvim mesecima 2012. godine. Dakle, do izbora. „Razmišlja se ovako - ili će vladu praviti neka druga koalicija ili ako bude opet ova, teške odluke sprovode se u prvoj godini mandata, a ne u poslednjoj“, tvrdi izvor NIN-a iz Nemanjine 11. Prema okvirnim procenama, prihodi konsolidovanog budžeta (Republika, socijalni fondovi i lokal) iznosiće u 2012. godini oko 1.400 milijardi dinara, a rashodi oko 1.550 milijardi, tako da će manjak biti oko 150 milijardi dinara. U trenutku zatvaranja ovog broja NIN-a, nije se znao precizan dogovor o republičkom budžetu, a postojala je i mogućnost da se objavi okviran dogovor o visini deficita, dok bi se dogovor o detaljima budžeta odložio najkasnije do 23. decembra, za kada je zakazana sednica Izvršnog odbora MMF-a. A to znači da prava stranačka bitka za budžet tek predstoji. Koalicija, prljavi veš Linije podele Poslednjih nedelja pred birače je prostrta značajna količina koalicionog prljavog veša, koja bi se mogla razvrstati u nekoliko linija podele: SPS – DS: Milutinu Mrkonjiću, ministru infrastrukture, izgleda nije bilo dosta što se, tvrdnjom da je „most na Adi lep, ali nepotreban“, ostrvio na glavnu uzdanicu (most) glavne uzdanice demokrata (gradonačelnik Beograda Dragan Đilas). U intervjuu prošlom NIN-u, Mrkonjić je, između ostalog, ocenio da je vlada Mirka Marjanovića bila bolja od aktuelne i prozvao predsednika Borisa Tadića zbog nespremnosti da amnestira petoro ljudi iz najbližeg okruženja Slobodana Miloševića (Dragoljub Milanović, Mira Marković, Marko Milošević, Rade Marković i Mihalj Kertes). SPO – SPS: Taman kad je pronađena formula Zakona o rehabilitaciji prihvatljiva za SPO i SPS, Aleksandar Jugović, potpredsednik SPO, najavio je da će ta stranka zatražiti smenu socijaliste Milutina Mrkonjića, zbog izjave da Tadića uvek pita za „pet M“. Lider stranke, Vuk Drašković, javno je zatražio da se Tadić izjasni o Mrkonjiću. Ugljanin – Dačić: Bošnjačko nacionalno veće, čiji je predsednik ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin, tražilo je, nedavno, ostavku ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića. Ugljanin je, zbog privođenja grupe mladića, u kojoj je bio i njegov sin, osim ostavke Dačića, tražio i proterivanje načelnika policije iz Novog Pazara! SPO – DS: Deo analitičara tvrdi da je cela priča o unutarkoalicionom razlazu nastalom nakon odluke Vuka Draškovića, lidera SPO, da se, sa opozicionim strankama, založi za promenu politike prema Kosovu (pokret „Preokret“) zapravo, fingirana. Navodno je cilj razlaza da se pokupe glasovi što šireg spektra birača, koji bi se, nakon izbora, ponovo sabrali na tasu iste ili vrlo slične stranačke koalicije. Do tada, međutim, ostaje činjenica da se partneri u vlasti zalažu za potpuno suprotan odnos prema jednom od najvažnijih pitanja državne politike. Dinkić protiv svih: Nakon što je ocenio da je vlada Vojislava Koštunice bila bolja od aktuelne, da je učešće u njoj bilo loše iskustvo koje ne želi da se ponovi, te da je „u Titovo vreme u određenom smislu bilo najbolje“, Dinkić je ocenio da se „Srbija zaglavila“, da su za to „najodgovorniji oni koji vode vladu“ te da je „usporena privreda, nelikvidnost sve veća, centralna banka vodi salonsku politiku, ministarstvo finansija spava, a problemi se nižu“.