LEVO | DESNO

Zemlja bez kompasa Kad dovoljno dugo idete ka istoku stignete na Zapad. U Japan ili Australiju. Ili na istok. U Bombaj, u kome na 8.000 stanovnika dođe jedan klozet. U Indiji .600.000 abortusa u kasnim fazama trudnoće, uvek ženskih plodova. Slično je i u Kini. Dalje na zapad, u Africi, deca masovno umiru od gladi. Ulicama Meksika, koji je zapadno od Afrike, se svaki dan kotrljaju glave žrtava sukoba narkoklanova. Kini je krenulo kad je sprovela agrarnu reformu. Kao i Americi, jedno sto godina pre toga. Posle idu industrijalizacija, prvobitna akumulacija kapitala i raslojavanje. Ono što pravi suštinsku razliku je da li usput stignete da izgradite i dobar ustav, nezavisne institucije koje sprovode vladavinu prava uz poštovanje ljudskih prava... I ako imamo „Okupiraj Volstrit“, a „Okupiraj Kremlj“ i „Okupiraj Tjenanmen“ nisu ni na pomolu, u Americi je mnogo duži životni vek. Talasi imigracija uvek idu sa Istoka ka zemljama koje karakteriše liberalna demokratija, ka Zapadu. DŽej se pre dvadeset i kusur godina proslavio pesmom koja kaže „Ni na istok ni na zapad, na sever ni jug, nigde, nigde, bez tebe se vrtim još ukrug“. Od tada doskora Srbija je prošla put od agresivnog nacionalizma do države koja ima institucije Zaštitnika građana i Poverenika za ravnopravnost. Napredak je bio spor, ali za razliku od DŽeja, Srbija je makar i teturajući, donedavno hvatala kurs ka humanijem i uređenijem društvu. Ka Zapadu. Kuda ćemo dalje, da li ćemo opet pogubiti kompas, a ima izazova, zavisi samo od nas. Nadam se da će nas Preokret sprečiti da napravimo zaokret. Na Zapadu još važi princip jedan čovek jedan glas. Nekoliko miliona nas, trenutno, hoće u EU, na Zapad. 2.000 traži rusko državljanstvo, to jest hoće na vrednosni srednji istok. Bliski Istok je homofob Dragan Đilas, beogradski gradonačelnik koji ne shvata da NJujork ne čine samo zgrade i mostovi. Daleki Zapad je njujorški gradonačelnik Majkl Blumberg, gej frendli konzervativac, republikanac. Daleki Istok je tamo gde žene ne smeju da voze kola, gde neretko ne možete ni da se rodite, ako ste žačeti kao žensko. Generalno, Istok je tamo gde dopuštate da Zapad eksploatiše dečiji rad. Na Zapadu je to zabranjeno. Kao i robovlasništvo. A bilo je popularno. Jelena Milić Autorka je direktorka Centra za evroatlantske studije Između dva dugačka štapa Vrela scena u glasačkoj kabini u kontroverznom reklamnom spotu kojim Vladimir Putin ovih dana cilja na libido potencijalnih glasača, ima u sebi ponešto od onih kvaliteta koje danas volimo kod Rusije. Ona je potentna, smela, samouverena i ne obazire se na mišljenja drugih. Sve ono što mi nikako nismo niti možemo. Dok se naše političke elite preznojavaju poslušno kaskajući po briselskim hodnicima, dok EU preživljava agoniju a SAD i NATO uteruju mir po svetu na sve groteskniji način, dotle Rusija i Kina u očima naroda ostavljaju utisak zemalja koje, bar za sada, koliko-toliko znaju šta rade. Zapadu težimo već veoma dugo, i iz vrlo jasnih razloga, koji se danas mogu najlakše ilustrovati dužinom života prosečnog zapadnjaka u odnosu na ostatak sveta. Međutim, vrednosti koje danas s najviše poleta prihvatamo, uglavnom nemaju veze sa uzrocima tog prosperiteta kome težimo. Za vladavinu prava ili radnu etiku nikog briga, bezakonje i javašluk cvetaju, ali se od „zapadnih vrednosti“ po cenu elementarne demokratije, forsiraju one koje tamo uopšte nisu opšteprihvaćene, poput tajnosti zdravstvenih kartona tinejdžera i zabrane šljepkanja dece po guzi. Istina, na obe strane su uslovljavanja i obećanja na dugačkom štapu, ali kulturna intimnost sa slovenskom braćom ima svoj značaj. EU nam je možda već dala milijarde, ali Rusija nas nije bombardovala, niti nas, poput Zapada, smatra svojim varvarskim Drugim. Nažalost, sa koje god pozicije gledali - romantičarski naklonjene ili manihejski „antiprotivne“, u Rusiji prečesto vidimo samo zemlju koja je razjurila svoje nevladine organizacije, ne i zemlju koja je do svoje veličine stigla marljivim i vatrenim učenjem od Zapada, kao i sposobnošću da uprkos tome ostane svoja. Zemlju u kojoj su kultura, obrazovanje i ozbiljan rad i dalje veoma na ceni. I od Zapada i od Istoka zapravo imamo mnogo toga da usvojimo. Pod uslovom da umemo da prepoznamo ono što je stvarno vredno. Trenutno, od svih vrednosti, čini se da na obe strane, naše elite vide samo jednu - onu kojom mogu da popune budžetske rupe i tako povećaju svoju (pred)izbornu vrednost. Jovana Papan Autorka je saradnica Nove srpske političke misli