Vakcina nije bilo na tržištu

Kao član Stalnog komiteta SZO za Evropu u periodu 2007-2010. i njegov predsednik 2009--2010, imao sam priliku da direktno sarađujem sa tadašnjim ministrom zdravlja Srbije prof. Tomicom Milosavljevićem. U više prilika smo razgovarali i učestvovali u debatama gde je vrh SZO potencirao potrebu da svaka zemlja obezbedi dovoljne količine vakcine. Te preporuke su bile nedvosmislene i kategorične. želim da potenciram da preporuka SZO-a u vezi sa cenama vakcina ni u jednom slučaju nije bila obavezujuća za proizvođače vakcine. Formiranje cene vakcine zavisi isključivo od proizvođača i faktora roka kada su vakcine bile poručene, kako i od količina porudžbine. Jednostavno, u periodu kada su naše zemlje (Makedonija, Srbija, Bugarska...) počele proces nabavke, vakcina više nije bilo na tržištu, i naravno da je cena bila veća. Pre oficijalnog proglašavanja epidemije u Srbiji, niko nije mogao da pretpostavi kakve će biti posledice AH1N1 virusa. Iskustva zapadnih zemalja, posebno skandinavskih, ukazivala su na mogućnost da se epidemija brzo razvije, i da ima mnogo fatalnih posledica. Tada glavni cilj svih vlada u regionu je bio da se obezbede vakcine, da se zaštiti naseljenje, i da se kupe ventilatori kako bi se oboleli pacijenti lakše izlečili. To su bili osnovni prioriteti vašeg ministra u to vreme. Danas više niko ne pita šta bi bilo da je epidemija dobila dramatične razmere, ko bi bio odgovoran da Srbija nije imala dovoljno vakcina i koji su razlozi zašto su građani odbili vakcinaciju besplatnih vakcina (u Švedskoj je vakcinisano više od 70 odsto populacije). To su pitanja na koje javnost treba da zna odgovore, i da bude spremna u eventualnoj situaciji nove epidemije. Umesto toga, težište debate se izmešta pogrešno, tražeći odgovornost tamo gde je nema.