Top iz koga se ne puca

U načelu, na ovo pitanje čitaoca Dušana Babića nije teško odgovoriti. Nastavak -ovi ili -evi, tzv. duga množina, karakterističan je za jednosložne imenice muškog roda (zidovi, brojevi i sl., uz određene izuzetke koji ne zadaju teškoće, kao konji, zubi i sl.). Dvosložne imenice uglavnom imaju kraću množinu (narodi, primeri), ali nemalo njih može imati i dužu (vitezi i vitezovi, prsteni i prstenovi, lišaji i lišajevi, leptiri i leptirovi). Iz ovoga bi se moglo zaključiti da su oblici laptopi i laptopovi jednako prihvatljivi. To je ipak samo deo problema. Gledajući samo anglicizme, zašto kažemo kauboji, ofsajdi, barmeni, vikendi i sl., ali imejlovi, bar‑kodovi, big-bendovi, di-džejevi, pa čak i u trosložnim i četvorosložnim imenicama, koje inače nikad nemaju dugu množinu, mikročipovi, superstarovi, video-bimovi? Sve te imenice u engleskom su složene, ali one prve smo primili kao celinu, ne osećamo u njima drugi deo (boy, side, man, end), dok u ovim drugima znamo šta je mejl, šta je bend, šta je čip, pa njihov drugi deo menjamo kao jednosložnu imenicu. Znamo i šta je top u laptopu, mada to nije onaj iz koga se puca, nego onaj iz reči kao palmtop, desktop, toples itd. S obzirom na rasprostranjenost engleskog jezika danas, opasnost je da se s dugim pluralima ne pretera. Od evergrin ili bodigard množina bi morala da bude samo evergrini, bodigardi. Od minibus množina je u svakom slučaju minibusi, ne „minibusevi“ kako često viđamo u medijima, jer ta reč nije nastala od žargonskog anglicizma bus, nego zamenom prvog dela složenice autobus.