Politički svingeraj

To je ono shvatanje politike koje, mukotrpno, dvadeset godina modernog srpskog parlamentarizma crta fotorobot javnog delatnika kao hodajuće stranačke mumije i skupštinskog inventara, koji sluša i ne misli, a ako misli onda to čini kao partijski šef. Nije za ovu priliku tako važan uzrok prepucavanja Dačića i Vučića. I svakako ne leži u velikim ideološkim razlikama. Jer, njihova netrpeljivost već duže prevazilazi okvire sučeljavanja političkih uverenja i može se tumačiti i kao lični odnos. Vučić je saopštio da ukoliko posle izbora bude koalicije SNS–SPS on neće biti gradonačelnik Beograda, jer neće prihvatiti da bude deo izvršne vlasti koju podržava SPS. Usput, Dačića je nazvao „osvedočenim lopovom i lažovom“. Šef socijalista je odgovorio da je Vučić sam sebe otpisao takvom izjavom, jer ne vidi od kojih bi drugih odbornika i mogao dobiti podršku za izbor. Onda se, u strahu da se stvar ne otme kontroli, oglasio i Tomislav Nikolić te pomirljivo objasnio da Vučić do izbora ima pravo na svoje stavove, ali da će na kraju, ako to bude interes SNS, pružiti ruku socijalistima jer je „vojnik partije“. Vučić nije dozvolio da Nikolićeva bude poslednja i podsetio da ga ni Bog ne može naterati na promenu odluke. Uzgred, Nikolić je i napravio stranku na odbijanju da bude - vojnik partije. Sad cinici komentarišu da je u pitanju mahanje porodičnim prljavim vešom starih saradnika iz devedesetih godina, a drugi nesaglasje Vučića i Nikolića prebrzo tumače kao kobajagi veliki predizborni unutarstranački problem. Ne treba biti naivan, ma šta danas govorili, velike su šanse da u perspektivi vidimo Dačića i Vučića nasmejane kako zajednički vrte fraze o prevazilaženju ličnih animoziteta, a je li, sve u korist građana, Srbije, regiona, Evrope, gladnih u Africi i mira u svetu. Ali, nevolja je u nečem drugom. Zašto bi činjenica da osoba A neće sa osobom B jer je smatra osvedočenim lažovom i lopovom bila tretirana kao nepolitička i nesvrsishodna, nedorasla „vremenu i okolnostima“, što je omiljeno obrazloženje i pravdanje i svakog političkog konvertita i svakog stranačkog poltrona. Jedan od najvećih problema političkog života u Srbiji i jeste u tome što je postizborna matematika iznad svakog moralnog i programskog uverenja i što to uvek rezultira kilavim koalicijama iz kojih se rađaju još kilavije vlade, ugušene i kastrirane sukobima niskog intenziteta i zato nesposobne da reše ijedan od rebusa koje vreme pred narod i državu postavlja. Tako dolazimo do situacije u kojoj nije važno ni ko si, ni šta si, kakve vrednosti deliš, niti za šta se zalažeš, nego kakav ti je koalicioni kapacitet, a on se ne sme urušavati ličnom odlukom, pa makar ona podrazumevala da se ne bude sa “lažovima i lopovima“. Vojnici partije će nam doći glave.