Zbrka

Pogrešan naslov dela takođe govori o delu, ali i o njegovom autoru. On ukazuje na to da, na samom kraju, kada je svoj rad već završio, autor još uvek nije imao ideju šta je hteo da uradi. Ako neko nema ideju o tome šta hoće, prikladno je da o tome ne obaveštava druge.

Naslov novog filma Miloša Radovića ne samo da je neadekvatan sadržaju već ukazuje na to da je taj sadržaj konfuzan. Nikakvog smisla nema metafizičkim padom nazvati jedan prinudni padobranski pad, niti rajem nazvati mesto koje je daleko od pretpostavke rajske harmonije. Ukoliko je autor hteo da bude ironičan, nije smeo smetnuti s uma da ironija ne zamagljuje vrednosti, već da ih ističe. Sintagma “pad u raj” semantički je konfuzna. Ne može se pasti u raj. To bi značilo: sa nižeg stupnja bića pasti (dakle, naniže) na viši stupanj!(?)

Semantička konfuzija naslova “Pad u raj” odražava zbrku sadržaja, a ova se, neminovno, prenosi na glumački izraz.

Za vreme NATO bombardovanja SR Jugoslavije, jedan američki pilot (Sajmon Lindon), koga je kidnapovao jedan Srbin (Lazar Ristovski), sa svojim kidnaperom planira i neuspešno izvršava atentat na tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Ovakvim sadržajem Radović je svoju komediju obremenio zadatkom u kojem komedija nema šta da kaže. Komedija je polje malih ljudskih slabosti, a ne velikih zadataka; u njoj “fizika” trijumfuje nad “metafizikom”, i “ekonomija” nad “politikom”. Ona je odveć ljudska.

Gledajući “Pad u raj”, teško je bilo poverovati vlastitim očima da Lazar Ristovski, najenergičniji glumac u istoriji srpskog glumišta, može da igra tako nezainteresovano, tako odsutno. Ovom ulogom, iako nevoljno, on nam je demonstrirao da nema te energije koja može biti pokrenuta bez ideje.

Branka Katić je igrala ostavljenu suprugu i majku, koja svakodnevno izlazi na terasu i obnaženih grudi privlači pilote NATO alijanse, ne bi li nekoga od njih, na taj način, nagovorila da aterira, uzme je za ženu i povede sa sobom u Ameriku. Žena koja obnažuje grudi da bi privukla pažnju pilota, u trenutku dok on upravlja avionom, i tako mu osvojila srce, svakako nije lik koji izaziva simpatije. Ovakvo postupanje junakinje je jadno, a ono što je jadno, nije komično.

Ne postoji nijedan pozitivan razlog zbog kojeg bi čovek trebalo da gleda film “Pad u raj”, a život je isuviše kratak da bi čovek svesno udovoljavao negativnim razlozima.