Kukuriku

To se eto dogodilo jer je jedna grupa hrvatskih političara svoju koaliciju smelo nazvala po restoranu neobična imena u kom su sklopili sporazum. To dokazuje da koalicioni partneri imaju duha, a da odlučujući segment hrvatskih glasača ceni duhovitost. I da smatraju da uz duhovitost ide dovitljivost, uz dovitljivost razumnost, a uz razum demokratičnost. I da je došlo vreme da na zapadnom Balkanu prevlada pozitivna, a ne negativna energija namrgođenih šovena. Koliko je kukuriku dobro oponašanje kukurikanja petla iliti u hrvatskoj varijanti pevca, govori i činjenica da istu onomatopeju imaju kao i mi Poljaci, Mađari, Rumuni, Ukrajinci, Makedonci, Bugari, Turci i Izraelci. U nekih drugih evropskih naroda kukurikanje se od našeg razlikuje za samo jedan ili dva samoglasnika ili suglasnik, ali ostaju veoma slični. Tako se slovenački i italijanski petao ujutru oglašava sa kikiriki, nemački sa kikeriki, španski i portugalski sa kukuruku, holandski kukeleku, danski sa kikiliki, japanski sa kekekoko, francuski sa kokoriko, arapski kukukuku, a engleski moraju, kao i njihove gazde, da budu mimo sveta – oni se oglašavaju sa kokadudldu. Azijski narodi su na svoj način „transkribovali“ jutarnje javljanje petlova: tako da Tajlanđani čuju da se njihovi petlovi oglašavaju sa jekijekikej, kineski sa gegegogo, japanski se vraćaju na donekle naše evropsko forsiranje suglasnika k kekekoko, a vijetnamska varijanta je najneobičnija i glasi - o-o-o-o ! U mitološkim rečnicima može se naći da je za balkanske narode petao vidovit, te može da predskaže vreme, dolazak gosta, put ili smrt. Posle nedavne pobede koalicije Kukuriku moglo bi se dodati da mogu da predvide, a čak i donesu izbornu pobedu.