Kredit naš nasušni

Kredita, kredita gospodaru! Ne videsmo odavno kredita. Sa kreditima je kao sa alkoholom; dok pijete odnosno trošite posuđeno lepo vam je, a kad dođe vreme mamurluka tj. otplate, jako je mučno. Ništa kao kredit ne podgrejava lične, poslovne i državne iluzije. Pošto nismo izgradili racionalnu poslovnu kulturu da se zadužujemo koliko možemo da vratimo, moraćemo pod zakonskom prinudom da platimo sanaciju naših ličnih, poslovnih i državnih iluzija. Povlašćeni su trošili nezarađeno, dugove će vraćati svi. Ovakvom matricom preraspodele ugroženi su finansijski stubovi ekonomskog sistema velikog broja, ne samo preduzeća i fizičkih lica, nego celih država. Vreme otrežnjenja je skupo i bolno za mnoge. Razduživanje velikog broja firmi koje su sledile svoje poslovne iluzije a ne realne, od stručnjaka ocenjene, biznis planove, usloviće likvidaciju velikog broja nesolventnih preduzeća, ali i država. Značajan broj privrednika je u tranziciji kupovao državna preduzeća kojima je prethodno bila urušena knjigovodstvena cena. Nameravali su da ih posle prodaju po znatno višim cenama. Krediti nisu korišćeni za obrtna sredstva nego su ulagani u nekretnine. Tako se stvorio ambijent u kojem je jeftino posedovati, a skupo raditi. Kriza je „presrela“ ovakve poslovne planove, a značajan deo privrednika se našao u problemu. Nekretnine prave troškove, a ne donose dobit. Sad su neophodni krediti kako bi se ovaj ponor premostio. Ili, barem, imovina „prodala“ bankama kao kolaterala za kredite. Budžet je servis svih javnih funkcija jedne zemlje. On je odraz njenog filozofskog, kulturološkog i ekonomskog puta. Naš budžet je već nekoliko godina iznuđen a njegovi razrezi određeni sa 90 odsto obaveznih izdvajanja. Novi budžet podseća na vojničku kuhinju; svima mora da dotekne, nikom nema repete, a o kvalitetu hrane nikom ne pada na pamet da polemiše. Jako je važno, za partije pogotovo, ko drži kutlaču jer on ponekom može da da i nešto više. Ono što iritira jeste činjenica da svi razmišljaju kako raspodeliti sredstva, niko kako povećati prihodnu stranu budžeta, a upravo to je osnovni zadatak Vlade. Prihodi budžeta se iz godine u godinu smanjuju i smanjivaće se i dalje. Razlozi su potpuno pogrešan poreski sistem u kome je na udaru onaj koji stvara dodatnu vrednost, a stimulisan onaj koji poseduje i troši. Tekući prihodi konsolidovanog budžeta su 11 milijardi i 800 miliona evra. Porez na potrošnju učestvuje sa pet milijardi evra, a porez na rad sa 4,5 milijardi evra. Porez na dohodak 1,35 milijardi, doprinosi 3,14 milijardi. Rajski tretman po visini poreskih opterećenja imaju: porez na profit (pravna lica 0,32 milijarde evra), porez na imovinu (0,19 milijardi), ostali poreski prihodi (0,25 milijardi). Dakle, isti porez na dobit plaća onaj koji zarađuje 1.000 evra i 100 miliona evra. Sistem je tako privilegovao one koje najviše zarađuju da najmanje plaćaju. Očigledno s namerom. Najnovija izmena zakona o porezima po kojim poslodavac neće moći isplatiti plate ukoliko ne plati poreze i doprinose dodatno će otežati ili potpuno likvidirati zaposlene u 50 odsto preduzeća koja blagovremeno ne plaćaju poreze i doprinose. Prihodi po ovom osnovu će se znatno smanjiti. Bolje rešenje bi bilo da se jednom broju preduzeća omogućilo da u šest meseci izmire zaostale obaveze, a zakon primeni od 1. januara 2012. Primenom ove mere biće ugroženo oko 100.000 radnih mesta. Svi ekonomski trendovi su negativni. U narednoj godini rašće nezaposlenost, smanjivaće se investicije, smanjiće se obim industrijske proizvodnje, agregatna tražnja će dalje padati. Nema govora da pri ovim trendovima deficit budžeta bude 1,4 milijarde, odnosno 4,25 odsto BDP. Neka nam je Bog u pomoći. Ovako, i sa ovakvima, staza može krivudati ali mi znamo kuda ona vodi.