Kumovi i glasovi

Na pitanja ko je čiji kum u srpskoj politici, ko nikada ne laže birače ili ko je uvek uz narod, odgovore možete dobiti sa plakata koji su preplavili većinu srpskih gradova. Vređanje i omalovažavanje političkih protivnika postalo je deo političke svakodnevice, a plakati su samo jedan mali, ali veoma važan deo u borbi za glasove. Ovaj pravi mali rat jasan je pokazatelj da je predizborna kampanja u punom jeku, a kako se datum izbora bude bližio i kampanja će biti sve intenzivnija, ali i prljavija. Zahvaljujući plakatima gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i lider URS-a Mlađan Dinkić postali su „glavni poslovni partneri“ uz slogan „NJihov interes, naši dugovi“. Ništa bolje nije prošao ni prvi čovek SNS-a Tomislav Nikolić koji je prikazan kao dvostruka ličnost koja nikada ne laže, ili laže stalno, dok se na drugom „okumio“ sa glavnim muftijom Islamske zajednice u Srbiji Muamerom Zukorlićem. NJegov zamenik Aleksandar Vučić nije pak zahvaljujući vrednim plakaterima, od Nikolićevog „sokola“ postao „vrabac“. Da se sve ne svede na negativnu kampanju pobrinuli su se DSS, koji sa plakata poručuje kako je „Koštunica uvek uz svoj narod“, LDP koji propagira Preokret i SRS koji se uz sliku Vojislava Šešelja protivi kandidaturi Srbije za članstvo u EU. ZAVERA Đorđe Vuković, iz CeSID-a objašnjava da ovakav vid predizborne kampanje nije svojstven samo Srbiji, već ga ima u celom svetu. On kaže kako rat plakatima ima nekoliko dimenzija. Tako po novom zakonu o finansiranju političkih partija stranke imaju pravo da se reklamiraju čak i kada predizborna kampanja nije u toku. Druga dimenzija, to jest negativna kampanja, je ono što najviše privlači pažnju građana. Plakati u kojima se politički protivnici vređaju ili omalovažavaju su veoma česti, ali su bez potpisa, pa se ne zna tačno ko stoji iza te kampanje. Sve je u teoriji zavere. Možda to stranke ratuju međusobno, ali ne regularnim sredstvima, jer teško da bi neko bio dovoljno lud da štampa takve plakate i predstavi ih u troškovniku stranke. Postoji i mogućnost da te plakate lepi neko treći ko želi da zavadi te dve strane. Negativna kampanja plakatima je ipak, prema oceni većine analitičara, samo jedan od načina da se zamažu oči građanima i da se skrene fokus sa pravih problema u kojem se naše društvo nalazi. „Plakatiranje ulica nema bitan uticaj na promenu mišljenja među biračima, već ona uglavnom služi kako bi partije utvrdile pozicije. Ni reklamne televizijske kampanje nemaju efekta kao što se misli. Veliki novac se ulaže u ovaj vid političkog marketinga, ali i prema uvreženom mišljenju ne daju rezultate kao što to stranke očekuju“, objašnjava Vuković. PSOVKE Sama negativna kampanja je slika i prilika političke situacije u Srbiji. Bilo je pokušaja da stranke jedne drugima nameštaju. Pred ponovljene izbore u Boru neko je glasače zvao u pola noći i pitao ih da li će podržati SNS, što ih je sigurno iznerviralo. Slično je i sa takozvanim kampanjama „od vrata do vrata“, kada se aktivisti pojedinih partija lažno predstavljaju kako bi naškodili suparničkoj stranci. Negativnoj kampanji ne treba pridavati veliki značaj, smatra Vuković, koji tvrdi da kada bismo manje reagovali na takve ispade, onda bi i njih bilo manje. „Najbolji primer mogu da dam iz ličnog iskustva. Imam trogodišnjeg sina koji upija svaku moju reč, a posebno voli da ponavlja psovke. Dečji psiholog i logoped su nam savetovali da ne reagujemo kad ponovi psovku. I stvarno, on je ponovi jednom ili dva puta a onda prestane. Tako i mi treba da što manje reagujemo na reči koje su napisane na plakatima, pa će onda možda partije shvatiti da njihovo lepljenje nije više potrebno“, zaključuje Vuković.