S Fijatom u drugi krug

Izbora će možda i biti pre 6. maja, ali sigurno neće pre 6. marta i predstavljanja novog Fijatovog modela „el zero“ na Sajmu automobila u Ženevi. Ovako izvor NIN-a u Vladi ocenjuje značaj koji vlast pridaje početku proizvodnje u kragujevačkoj fabrici automobila i uticaju na ishod skorih izbora. „Kako sam doveo Fijat u Srbiju“, biće rečenica oko koje će se u kampanji otimati Boris Tadić i Mlađan Dinkić, u pokušaju da svojim strankama pripišu zasluge za jedini ozbiljniji projekat u zemlji. Uvod u „tuču“ za nove poene od Fijata počeo je posle izbacivanja Dinkića iz Vlade. „Niko ne treba da obmanjuje građane Srbije da je sam doveo Fijat, ni Dinkić, ni Cvetković, niti ja, samo timski Srbija može da rešava probleme“, poručio je nedavno Tadić, što su mnogi shvatili kao svojevrsnu „packu“ lideru URS-a da se ne hvali previše. A da će se poeni, ako ih bude, knjižiti na kontu DS nagovestila je i izjava Alfreda Altavile, drugog čoveka italijanske kompanije koji je rekao da je Fijat „Tadićev san“. ADUTI „Svaka investicija može biti adut na izborima, ali važno je videti da li će i šta sa te Fijatove trake da siđe. Nije dovoljno samo da predsednik sedne u prototip. Pokretanje novog modela može biti dobro, ali ne bi valjalo da bude zloupotrebljeno u predizbornoj kampanji“, tvrdi za NIN sociolog Stjepan Gredelj, član Saveta za borbu protiv korupcije. I drugi analitičari veruju da će usled nedostatka drugih uspeha, posebno izostanka kandidature za članstvo u EU, glavni predizborni adut vladajuće koalicije biti investicije, posebno Fijat. U zemlji, u koju su stranci ove godine uložili svega 1,5 milijarda evra, od čega je samo Delez platio više od 900 miliona za Maksi, makar i dobrano zakasnela investicija Fijata čeka se sa ogromnom nadom. Bez obzira na to što još nema odgovora na pitanje koliko to košta poreske obveznike zemlje i što je, prema mišljenju Saveta za borbu protiv korupcije, trebalo raspisati tender za dovođenje auto-kuće, jer bi uz ovako izdašnu državnu pomoć svako došao - od Folksvagena do Tojote. PODMIĆIVANJE Bilo je čak i ocena da se radi o skupom podmićivanju investitora da dođu uoči izbora 2008, a posle toga su olako svi rokovi odavno probijeni. Stručnjaci kažu da će Srbija od Fijata imati koristi tek kada u Kragujevcu počne ozbiljna proizvodnja novog modela. Da bi projekat bio isplativ potrebno je da najmanje 100.000 „el zera“ silazi godišnje sa trake, od čega će čak 98 odsto ići u Evropu. U vreme kada je i švedski Saab bankrotirao, srpski zvaničnici pompezno najavljuju proizvodnju čak 200-300 hiljada vozila, što bi skroman srpski izvoz uvećalo za 2,5 milijarde evra. Altavila, međutim, kaže da će se u početku proizvoditi 50 vozila dnevno (oko 18.000 godišnje) i da će proizvodnja rasti ako bude tražnje. Za to nema nikakvih garancija na ćudljivom tržištu, na kome auto-industrija trpi najteže udarce i gde nije lako plasirati novi model vredan oko 15.000 evra. Ni od obećanih 10.000 radnih mesta od Fijata i kooperanata teško da će nešto biti. Trenutno Fijat zapošljava 1.100 radnika, a očekuje se da će ih još toliko zaposliti četiri kooperanta. To je mnogo manje od predizbornog obećanja iz 2008. „Izbori 2008. dobijeni su zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i naročito ugovora sa Fijatom. Na narednim izborima vladajuće stranke sigurno računaju sa poenima na osnovu početka proizvodnje novog modela i već sada se „čupaju“ oko toga ko je zaslužan za do sada najozbiljnije ulaganje. Inače će investicije i Fijat posebno biti okosnica kampanje, s obzirom na prioritete birača, među kojima nema ni EU ni Kosova već pre svega višeg standarda i zapošljavanja“, objašnjava za NIN Marko Blagojević iz CeSida. I Svetlana Logar, direktorka istraživanja Ipsos Stratedžik marketinga za NIN tvrdi da će vladajuće stranke sigurno pokušati da preuveličaju rezultate, ali je ključno hoće li im birači opet verovati. „Građani uvažavaju efekte krize, ali su očekivali više od Fijata. Pošto nije bilo očekivanih rezultata, ponovljena priča o Fijatu deluje kao hvatanje za slamku. Bojim se da je ta priča potrošena, kao i poverenje građana“, ocenjuje Logar, napominjući da će se u kampanji pribeći i obećavanju novih velikih investicija, ali da će građani teško poverovati u to ako ne bude statusa kandidata i daljih evropskih integracija. A za obećanje novih investicija Tadić se već pobrinuo, jer je na sednici Glavnog odbora DS, 11. decembra, poručio da je ekonomija glavni problem Srbije, a ne Kosovo i odmah otputovao u Italiju. Odatle je poručio da Danijeli, veliki svetski proizvođač gvožđa i čelika razmišlja da uloži čak 500 miliona evra i kod Šapca izgradi čeličanu i zaposli skoro 2.000 radnika. KONFUZIJA „Stvorena je potpuna konfuzija u glavama birača, koji su godinama ubeđivani da bez EU nema investicija, pa će kampanja ‚Za investicije, a ne Kosovo i Evropa’, ipak teško proći kod građana“, tvrdi Logar. Može li Fijat, poduprt najavama novih investicija „posle izbora“ još jednom doneti pobedu strankama na vlasti? „Teško da se može prejahati preko iste ćuprije sto puta. Ne vidim mogućnost da Fijat bude ključni faktor za birače, a vlast opet, kao i pre tri-četiri godine, emituje veća obećanja nego što može da ispuni“, tvrdi ekonomista Miodrag Zec, napominjući da će novi Fijatov model teško naći tolike kupce u Evropi, koja je u ogromnoj krizi. Uz to, kaže Zec, Srbiji je potreban izvoz, a Fijat neće samo izvoziti, jer je i veliki uvoznik komponenti. „Zato će kod nas još zadugo jabuke i voćari donositi više neto prihoda od izvoza nego Fijat i auto-industrija, koja je jako uvozno zavisna“, zaključuje Zec. Građani, praznih novčanika i sa izneverenim nadama, teško da će promociji „el zera“ u Ženevi pokloniti pažnju kao ovdašnji političari. I teško da će ih usamljena investicija u zemlji u kojoj su sve druge presahle, ubediti da će za njih i njihovu decu to značiti nova radna mesta i bolji život. Svejedno treba očekivati političku bitku i oko toga ko će biti prvi kupac srpskog „el zera“, koji je, kako se može čuti, obećan Dinkiću. Ne bi iznenadilo da u finišu kampanje, i Tadić, kao nekad Boža Đelić, koji je postao prvi vlasnik Zastavinog „jugo kabrioleta“, na proleće odluči da baš on kupi prvo vozilo sa kragujevačke trake i sa njim krene u predizbornu vožnju. Preko Mosta na Adi - pravo do Evrope. Biznis i politika U Fijatu NIN-u je, na pitanje da li se pribojavaju da bi novi model mogao da bude korišćen kao predizborni adut, rečeno da se ne upliću u te stvari. „Ovde smo da radimo posao“, kažu u Fijatu. Podsećaju da se od 2009. radi kompletna rekonstrukcija fabrike, koja je u završnoj fazi. „Najveći deo od 940 miliona evra, koliko iznosi celokupna investicija u Srbiji, izdvojen je za potpunu obnovu fabrike koja se prostire na 1,4 miliona kvadratnih metara“, navode u Fijatu. S druge strane, Aleksandar LJubić, savetnik ministra ekonomije, priznaje da je Fijat bio predizborni projekat, ali napominje da je Vlada, doduše sa zakašnjenjem od godinu-dve, ispunila obećanje. Ipak, nema odgovor na pitanje koliko nas je ova investicija zbirno koštala proteklih godina, što kroz direktno ulaganje u kompaniju, što kroz subvencije, poreske olakšice, izgradnju infrastrukture i isplatu plata i socijalnih programa za višak radnika. Nezvanične procene kažu da je Srbija ukupno uložila između 150 i 200 miliona evra. LJubić objašnjava da je Fijat u zajedničko preduzeće uneo osnivački ulog od 166 miliona evra (još 33 miliona u 2012), dok je država uložila fabriku vrednu 50 miliona evra i 33 miliona evra u novcu (još 17 miliona će biti uloženo 2012).