I žena i DI-DŽEJ

Ili su se samo muškarci njima bavili. Ili zahtevaju kombinaciju fizičko-psihološkog profila netipičnog za žene. Već dok ovo pišem, nisam sasvim sigurna da li je politički i rodno korektno. U svakom slučaju, jedna od tih profesija bejaše (ili još uvek jeste) didžejing. Disk džokej, u punom nazivu, za žene di-džejn, kao najrasprostranjeniji oblik ove imenice u ženskom rodu. I sama se bavim tim poslom. U tom kontekstu, dobila sam poziv da puštam muziku u okviru festivala ženskih di-džejeva, odnosno di-džejki ili di-džejni. Iskreno, organizovanje specijalnog događaja samo za lepše pripadnice jednog esnafa je neka vrsta diskriminacije i getoizacije sa dobrim namerama. Žena di-džej postaje cirkuska atrakcija. U okviru manifestacije organizovana je panel diskusija o ženama u elektronskoj muzičkoj industriji. Kako je životna priča o uspehu Nine Kravic interesantna, dobila je prostor da je javno ispriča. Opet, sa najboljom namerom da se, eto, prikaže jedan pozitivan primer devojke iz Sibira koja je upornošću stigla do statusa di-džej (di-džejn) zvezde kojoj se dive i poštuju je. Izlaganje je odmicalo i ispostavlja se da je Nina bila udata za bogatog rusko-ukrajinskog filmskog producenta koji je dugo finansirao njen čudan hobi - skupljanje ploča i sintisajzera. Diskriminacijom žena se ne bavi i veruje da se svakome pružaju jednake šanse u životu, a da samo lenji ne uspevaju. Obožava kapitalizam, jer se u tom sistemu najbolje pokazuje ko vredi. Misli da je tretiranje žena kao specijalne atrakcije na tehno žurkama odličan besplatan pi-ar. Volela bi da ima malo veće grudi, jer ako imaš dobro dupe to niko ne vidi iza di-džej pulta. Misli da žene jednostavno ne mogu da se bave filmskom režijom, jer “nemaju mozak za to”. Da se za stolom nije našla sociološkinja koja nas je neprestano podsećala na statističke brojke i duboku usađenost rodnih diskriminacija u kolektivnom nesvesnom, lako bi se publika zavarala da je gospođica Kravic u pravu. Ako žene same ne umeju da razmrse konce i odluče da li im je ugodno da ih se tretira kao da su “posebne” ili, pak žele da budu iste (da ne kažem ravnopravne) kao i muški, kako će tek drugi da osveste problem?