Ponovo je sve relativno

Kosmos se širi – osvanulo je na naslovnim stranicama ne samo stručnih već i populističkih časopisa. A zatim se dogodilo nešto što nije baš uobičajeno: najveće dostignuće iz astrologije po mišljenju široke javnosti je postalo i najveće dostignuće po mišljenju stručne javnosti, a Nobelova nagrada je otišla u ruke trojice astrofizičara koji su proučavanjem supernova došli do ovog otkrića. Naravno, do ovog saznanja nisu došli najednom i sami, jer bez Ajnštajna i njegove opšte teorije relativiteta iz 1916. teško da bi igde stigli. Još pre skoro sto godina je postavljena teorija po kojoj je svemir prestao da bude konstanta koja miruje i koja se ne menja, ali je izostala jednačina koja bi to dokazala. Za njom se uporno tragalo do poslednje decenije 20. veka kada se stalo, a onda su na scenu stupila dva tima - Pelmuterov i Šmitov koji su nezavisno jedan od drugog zaključili da se svemir širi ubrzano. Ovo otkriće je bilo iznenađenje i za same istraživače jer su pošli od pretpostavke da se svemir širi ali usporeno, a kada su izmerili brzinu shvatili su da su u potpunoj zabludi. astrofizika Jedino objašnjenje za ovakve rezultate je postojanje neke nove, nevidljive i odbojne energije koja je već dobila svoje ime – tamna energija. Šta je ona tačno još se ne zna, ali je izmereno da predstavlja 73 odsto ukupne mase svemira. Paralelno sa tim astrolozi su tragali i za planetom na kojoj je moguć život jer, ako ništa drugo, holivudska filmska industrija bi propala ukoliko bi se pokazalo da nam baš niko iz svemira neće doći. U 2011. ipak nije došlo do susreta sa IT, ali smo tom trenutku postali bliži nego ikada – otkrivena je planeta na kojoj bi mogao da živi. Početkom decembra su naučnici koji rade na misiji Kepler objavili otkriće prve planete koja se nalazi u nastanjivoj zoni. To znači da u prostoru oko nje vladaju odgovarajući klimatski uslovi, da na njoj voda postoji u tečnom stanju i da je život moguć na bazi ugljenika. Ona je 2,4 puta veća od Zemlje i kruži oko zvezde koja je slična Suncu s tim što je malo manja i hladnija od Sunca. Dobila je i svoje službeno ime Kepler – 22b, a njena rotacija oko zvezde 290 zemaljskih dana, što znači da njeni stanovnici, ako ih ima, češće od nas slave Novu godinu. Od Zemlje je udaljena oko 600 svetlosnih godina. medicina U godini u kojoj su se epidemiolozi i infektolozi hvatali za glavu ne znajući na koji način da se bore protiv sve ljućih bakterija koje jednostavno odbijaju da umru od starog dobrog penicilina, ali i svih u međuvremenu poboljšanih varijanti, a u kojoj su nas virusi plašili kao i uvek (ptičji grip, svinjski grip, novi grip a nismo otkrili ni šta ćemo sa starim), dva naučna dostignuća su nam dala malo optimizma. U mozgu bubašvaba i skakavaca je pronađena supstanca koja je jača od svakog antibiotika i može da uništi 90 odsto bakterija koje izazivaju bolesti kod ljudi a koja je sasvim bezopasna i ne stvara nikakve kontraindikacije. Prema preliminarnim rezultatima ta supstanca bi mogla da zameni antibiotike i da se uvede kao terapija u borbi protiv rezistentnih bakterija. Problem je što bi na tržištu mogla da se nađe najbrže za pet godina, a optimalno tek za 10, a utešno je što bar sa bubašvabama nismo u deficitu. Za razliku od bakterija protiv kojih je savremena medicina imala već dosta dobra sredstva za borbu, virusi su ostajali van domašaja čak i najupornijih naučnika. Jednostavno su odbijali da umru na naše insistiranje, a njihovo divljanje su mogle da spreče samo vakcine i to nikada sa 100 odsto sigurnosti. Konačno je i tu načinjen prvi korak – naučnici zaposleni u Linkoln laboratoriji pri Tehnološkom institutu u Masačusetsu su otkrili lek koji može da deluje na čitav niz virusa. On prepoznaje ćelije koje su inficirane bilo kojim virusom i ubija ih pre nego što infekcija uspe da se proširi. Lek je do sada testiran na 15 različitih virusa i pokazao je podjednaku efikasnost protiv svih: obične prehlade, H1N1 gripa, stomačnog gripa, polija, nekoliko tipova hemoragične groznice... U teoriji bi trebalo da radi protiv svih virusa, što znači da bi i najteži pacijenti, recimo zaraženi ebolom, imali šansu. Takođe bi mogao da se koristi u budućnosti za nove viruse koji nas plaše ili onih koju su nas plašili poput sarsa. Do sada je testiran na miševima, a ispitivanje na ljudima tek predstoji. Dakle, do lagodnijeg odnosa prema virusima će morati da protekne još nekoliko godina, ali su zato šanse obolelih od leukemije daleko izglednije ako imamo u vidu da su probe novog vida lečenja već obavljene na ljudima i da su se pokazale kao veoma delotvorne. Naučnici sa odeljenja za proučavanje kancera pri Univerzitetu u Pensilvaniji su uradili probe lečenja obolelih od leukemije tako što su iz njihovog organizma vadili T ćelije, vršili njihovu modifikaciju i vraćali ih u telo. Pokazalo se da se modifikovane ćelije veoma brzo razmnožavaju pa je na, recimo, 100 „obrađenih“ ćelija organizam u kratkom roku stvarao na hiljade istih takvih. U program su se prijavili pacijenti koji više nisu imali nikakve šanse za izlečenje, a među njima jedan je poslužio kao primer za prezentaciju. Dve nedelje nakon što su mu modifikovane ćelije pacijent nije imao nikakvu promenu, ali je za 15 dana došlo da naglog pogoršanja propraćenog snažnom groznicom. Upravo u tom trenutku je otpočeo proces naglog odumiranja kancerogenih ćelija. Nakon 28 dana pacijent se u potpunosti oporavio, a testovi koji su urađeni su pokazali da ni u krvi ni u koštanoj srži ne postoji nijedna kancerogena ćelija. Kod ostalih pacijenata je primećeno da je u istom roku uništeno oko kilogram malignog tkiva. Naučnici su složni u mišljenju da je terapija ne samo delotvorna i daleko manje invazivna od dosadašnjih, već i da ima ogroman potencijal za lečenje drugih vrsta kancera, pre svega materice i pankreasa. Tajm magazin je sastavio svoju listu najvećih medicinskih dostignuća u 2011. i na njoj prvo mesto zauzima napredak koji je postignut u kloniranju, a za njim slede tablete protiv gojaznosti, vakcina protiv malarije koja ima daleko veću uspešnost od do sada korišćene koja štiti samo u 50 odsto slučajeva, ali i laboratorijski napravljeni delovi tela. Dobro, nisu to baš delovi tela i nisu svi, ali se ipak odmaklo od ničeg – prva prostata napravljena u laboratoriji delo je lekara Entonija Atale, košta oko 5.000 dolara i vremenom se može oštetiti. ekologija A da tehnika i medicina i te kako mogu zajedno da nam poboljšaju život nisu dokaz samo delovi tela već i novokonstruisani bioštampač koji je proizvod dugotrajnog rada naučnika iz Instituta za degenerativnu medicinu u Severnoj Karolini. NJegova svrha je da zameni bolnu i tešku transplantaciju kože posle opekotina, a konstruisan je tako da uzima samo ćelije kože koje raspršava po rani, a onda se kožni omotoč prirodnim putem stvara. Trenutno su u toku opiti nad ljudima. I ekolozi su imali značajan doprinos u prethodnoj godini, posebno u borbi protiv plastičnih kesa koje su poslednjih godina postale „opasne“ kao nuklearno oružje. Vis institut pri Harvardu je proizveo materijal sličan plastici koji može da se razgrađuje, a koji ima snagu i izdržljivost aluminijuma ali je upola lakši. Pravi se od odbačenih ljuštura škampa, jeftin je za proizvodnju, lako se oblikuje i poseduje biorazgradljivost. Za to vreme Kinezi su se bavili pamukom i napravili novo tkanje koje je takvo da ne mora da se pere. Premaz na njemu u dodiru sa sunčanom svetlošću ne samo da razbija mikrobe, već je u stanju i da ukloni fleke. Ipak, jedno dostignuće koje u svetu možda deluje bizarno predstavlja put nade za Srbiju. Kinezi su konstruisali autobus koji je visok 18 metara i širok 25, a koji može da prevozi 1.200 putnika. Ako imamo u vidu kakav je gradski prevoz u Beogradu i kolika je učestalost autobusa, nekoliko takvih bi nam rešilo problem. Apsolutni br. 1: Podmlađivanje Grupa naučnika sa Harvarda je ustanovila da određeni broj posledica koje izaziva starost poput gubitka kose, plodnosti i pamćenja mogu ne samo da se zaustave već i da se povrate. Teoriju su bazirali na činjenici da se pri svakoj deobi ćelija skraćuju hromozomi (što za posledicu ima starenje), a onda su našli način da to spreče. Do sada je postupak proban samo na miševima i ustanovljeno je da nakon terapije nije samo zaustavljen proces starenja već je vraćen unazad – miševi su povratili i plodnost i pamćenje, obnovilo im se krzno, poboljšao im se vid i sluh. Interesantno je da nisu živeli duže nego što im je vek, ali su živeli kvalitetnije.