Sudar titana

Termin “internet-revolucija” je u protekloj godini dobio tako jaku političku konotaciju, da je „Tajms” s razlogom u 100 najuticajnijih ljudi sveta uvrstio i Egipćanina Vaela Gonima, internet-lidera i vođu pobune protiv Mubaraka. S druge strane, simbol bunta „Okupiraj Volstrit“ bile su maske hakera iz grupe „Anonymous”, koje države vide kao zločince, a obični ljudi kao borce protiv korporativnog ugnjetavanja. Za to vreme, na „T3 gadget awards 2011” u Londonu, 970.000 glasača izabralo je pobednike. U oštroj konkurenciji titulu „Telefona godine” poneo je Samsungov „Galaxy S2”, dok mu je Eplov „iPhone 4” dahtao za vratom, što je samo pojačalo utisak da su se dva IT giganta u godini Zeca ponašala kao rivali u sapunskoj operi koji se mrze, ali ne mogu jedan bez drugoga. Jer, Epl, čiji su „iPad 2” i “MacBook Air 11” proglašeni za „Tablet” i „Kompjuter godine”, 12 meseci je pokopavao Samsungove telefone, uz argumentaciju da mu je južnokorejska kompanija ukrala patent EP 2059868, a Samsung je uzvraćao udarce optužujući kalifornijskog diva za nedozvoljeno kopiranje. Međutim, uprkos parničarskom ratu, Jabuka je od Južnokorejaca kupovala memoriju i ekrane (Samsung je dobio i godišnju nagradu za TV EU55D8000), pa su ljuti rivali bili i ključni poslovni partneri. SVAĐE Virus sudskih procesa u protekloj godini žestoko je zakačio i ostatak informatičke industrije sveta. Epla je tužio i THC, mašući dokazima o ukradenim patentima koje je kupio od Gugla, ali je titulu “Tužibabe godine” ipak poneo Pol Alen, koji se sporio sa 11 velikih kompanija. On je 2011. objavio i autobiografiju „Čovek ideje: memoari koosnivača Majkrosofta”, koja je pokazala da i za globalne tajkune važi Marfijev zakon o prijateljstvu koje se smanjuje brzinom kojom novac u poslu raste. LJut što je tek 54. milijarder na svetu, ovaj vlasnik broda Oktopus dugačkog 126 metara i opremljenog mini podmornicama, u svojoj hit knjizi okarakterisao je bivšeg partnera Bila Gejtsa kao „goniča robova, sarkastičnog nasilnika i varalicu“, uz zlobnu opasku da „piletinu jede kašikom”. No, nikada se nije dogodilo da neko toliko bogat tuži toliki broj kompanija zbog kršenja patentnih prava. Ništa čudno što su se analitičari Volstrit džornala u 2011. zezali na Alenov račun „kako je odvukao na sud pola Silicijumske doline“, uz ozbiljan zaključak da je parničenje postalo neviđeno isplativo. „To je nesrećan trend u kojem se ljudi takmiče u sudnicama umesto na tržištu“, poručili su iz Gugla, koji je zvanično poneo titulu “Tech Brend” godine, a nezvanično proglašen za najalaviju kompaniju, jer jednom nedeljno kupuje novu firmu, mada je Guglov potpredsenik Erik Šmit bahato izjavio da mogu da pazare „i jednu dnevno”. Usput je procurelo i da Guglova tri šefa, Šmit, Pejdž i Brin, poseduju čak osam mlaznjaka, te kopaju i nogama i rukama da se dočepaju civilno-vojnog aerodroma u komšiluku Mauntin Vjua, gde im je sedište. „Ne želimo na hangaru da vidimo ispisano Gugl slovima od 60 metara“, grmeo je Stiv Vilijams iz odbora „Save Hangar One”, a DŽon Orlin iz „TechCruncha” prokomentarisao je dupli moral šefova Gugla rečima da „korišćenje privatnih mlaznjaka nije ekološki prihvatljivo za lidere kompanije koja se diči da je zelena“. BRISANJE Valja reći i da je trgovačka banka „Ocean Tomo”, koja se bavi tržištem intelektualne svojine, procenila parničarski market na 500 milijardi dolara, uz dijagnozu da trend tužakanja liči na uterivanje koristi kakvo primenjuju „patent-trolovi“, kompanije koje sistemskim patentnim parničenjem gomilaju novac. I baš ti sporovi dali su šlagvort i krila piratskim partijama koje su se u protekloj godini „zalagale za kritički pristup novim tehnologijama”, pa su u Berlinu pirati osvojili 15 poslaničkih mandata, dok je švedska „Piratpartiet” u 2011. izbila na treće mesto po broju aktivnih članova i prvo po broju mladih. Mladi su bili i odana publika sajta „The Pirate Bay”, koji se šibao s bahatim korporacijama bez dlake na jeziku. Ostaće zabeleženo da su u 2011. pravnike kompanije „Dreamworks” nazivali moronima, „Electronic Arts” obaveštavali da im advokat leži pijan u jarku, a „Segi” poručili da ih tužaka na što više papira, jer su im zalihe u toaletu pri kraju. Ovakvo pljuvanje najbolje je kapirala nova internet generacija, koja je prethodne godine lansirala pored „hmu“ izraza (hit me up“), još dve top virtuelne skraćenice: „lms“ (like my status) i „tbh“ (to be honest). Ko to ne kapira, teško će se snalaziti i na Fejsbuku, čiji je gazda Mark Cukeberg, prema magazinu GQ proglašen najgore obučenom osobom godine, jer okolo ide u papučama, što selektorima „T3 gadget awards“ nije smetalo da bude „Tehnološka ličnost godine“. Za to vreme FB je prebacio 800 miliona korisnika, privlačeći pažnju optužbom da špijunira članove, ali i otkrićem da se teorija Stenlija Milgama o šest stepeni razdvojenosti dve osobe na planeti, smanjila na četiri koraka. Krajem godine mediji su objavili i da je CERN oborio brzinski rekord u prenosu podataka (98 gigabajta u sekundi), da Obama ne dozvoljava kćerkama korišćenje Fejsa, te da raste broj ljudi koji više neće da budu na društvenim mrežama zbog zanemarivanja oflajn druženja, narušavanja privatnosti i bizarnih sadržaja. A pala je i ideja o „digitalnoj gumici za brisanje“ u ime „virtuelnog zaborava“, jer nekad valja zasvirati i za pojas zadenuti. Jutjub pornići Godinu 2011. pamtićemo i po 100.000 pornografskih domena, jer je organizacija za upravljanje internet-adresama dozvolila XXX registracije, odvojivši „dot triple-X“ sadržaje od ostatka interneta. Mnoge kompanije odmah su pohrlile da registruju XXX adrese, pa je Gugl kupio Jutjub.xxx. Istovremeno se na Tviteru, koji je proglašen „Medijskim servisom godine”, raširilo da porno adrese registruju i univerziteti, ali je sve zasenila trudnoća pevačice Bijons sa 8,868 tvitova u sekundi, pa čak i smrt Stiva DŽobsa, koju je pratilo tek 6,049 tvitova u sekundi, što je već tema za e-sociologe. Ženevska konvencija za igrice Prošle godine britanski Crveni krst prepoznao je kršenje ljudskih prava u kompjuterskim igrama, pa za narednu sprema predlog da se igračima zabrani da čine zlodela ispred ekrana. Samo u igri „Call of Duty: Black Ops“ ubijeno je 62 milijarde ljudi, od čega je 242 miliona izbodeno na smrt. Kome veza ženevske konvencije i pucačina nije smešna, može da se zabavlja s „LJutim pticama“, najprodavanijom aplikacijom u 2011, naravno, dok mu borci za prava životinja ne zakucaju na vrata.