Terapija za beznađe

Kad su ljudi iz privrede pre skoro tri godine prvo na Kopaoniku, a onda i kroz dopis Vladi Srbije, upozoravali kakvo je stanje u privredi, reakcije javnosti i ljudi koji utiču na formiranje javnog mnjenja (sa časnim izuzecima) bile su izrazito negativne. Posebno su tzv. ekonomski analitičari kao papagaji ponavljali svako svoju poziciju, koju su dogmatski branili, uz diskreditaciju i zlurado radovanje kako su u pitanju lični interesi onih koji negoduju, i da se raduju danu kada će sa privredne scene nestati mnogi od ljudi koji su bili samo dovoljno svesni situacije i imali lični integritet da kažu istinu, koja se ne odnosi na pojedinačne već na interese svih nas. Danas, kada je očigledna prava istina, imam pravo da napišem ove redove. Bolesnika sa vidljivim simptomima i tegobama mnogi su proglašavali za hipohondra koji izmišlja bolesti i muke kroz koje prolazi u želji da dobije više pažnje od okoline ili od vlasti. Mnogi su vodeće srpske poslovne ljude upućivali na Titanik, odnosno na koordinate njegovog potonuća. Mnogi su branili svoje teze o liberalnom tržištu i neophodnosti da se sve što pre (ras)proda velikim stranim korporacijama da bi Srbija tek onda živnula. Nije problem grešiti, problem je što bi ti ljudi morali da skupe hrabrost i isprave svoje pozicije, a kad se već bave odgovornim javnim radom i uz pomoć medija formiraju javno mnjenje, da pomognu da sad, kad smo ustanovili da je privreda teško bolesna, svi zajedno nađemo pravi lek koji će spasiti iscrpljeni organizam. To moramo da uradimo brzo, bez mnogo okolišanja i nadmudrivanja, da bismo mogli da se posvetimo dugom i bolnom oporavku, rehabilitaciji u funkciji izvlačenja i razvoja Srbije. Umesto toga, oni i sada pričaju istu depresivnu priču koja vodi u beznađe, kako privrede tako i građana. Međutim, upravo je obaveza ljudi koji su shvatili da je naš pacijent stvarno bolestan, ne da idu okolo i u poverenju pričaju poznanicima i rođacima kako je neko u lošem stanju, već da nađu način da mu pomognu, ohrabre ga i daju nadu da izlaz postoji i da mnogo puta i smrtno teški bolesnici kroz ogromnu veru i želju uspevaju da od otpisanih postanu fenomeni. Zato je posebno važno da već od danas svi počnemo da širimo novu viziju Srbije koja može i koja ima sve što joj treba da bude ako ne bogata, a ono zemlja u kojoj je moguće da svi građani kvalitetno žive. U tom pogledu pravednost mora da postane osnovni moto svih ekonomskih reformi i poteza koje ova i buduća vlada moraju da preduzmu. Ako imamo stotine primera naših uspešnih pojedinaca, zašto ne verujemo da možemo da budemo uspešni i kao društvo. Apelujem na ceo politički sistem Srbije, na sve intelektualce i privrednike, da zajedno svaki dan urade samo jednu dobru stvar za Srbiju da bismo već za godinu dana živeli u boljoj zemlji. Izbori i nesloge treba da imaju prolazni karakter, a energija nam treba za našeg bolesnika. Ne smemo je trošiti sami na sebe i na isprazna sporenja. Moraju se okupiti vodeće snage društva oko samo jedne ideje koja je viša od svih ostalih - pokrenimo pozitivnu energiju u Srbiji i izađimo iz stanja beznađa. Duboko sam zahvalan organizacijama i pojedincima koji su potpisali apel Vladi Srbije i guverneru Narodne banke Srbije, dokazujući tako da Srbi imaju kapacitet da se udruže i rade zajedno za dobrobit svih. Privreda zna šta treba da čini i neće više da čeka. Srbija ima para i znanja, ali joj treba rukovodstvo sa jasnom vizijom.