Sajber rat

Ako ste mislili da Amazon prodaje knjige, Epl kompjutere, da je Gugl pretraživač, a Fejsbuk socijalna mreža, vas je svakako vreme pregazilo. Gugl i Epl prodaju mobilne telefone, Amazon je ušao u biznis sa serverima i ima servis za onlajn plaćanje, kao i Fejsbuk. „Vidimo da ulaze u posao sa medijima, TV, filmovima, knjigama, ali i u bankarski sektor, postaju deo komunikacijske infrastrukture i deo drugih transakcija. Oni ulaze u posao sa svim mogućim proizvodima i na sve načine ove četiri kompanije pokušavaju da osvoje sve oblasti ekonomije“, kaže Farhad Manjo, novinar koji se bavi novim tehnologijama. Sve četiri kompanije su prihvatile ono što je Stiv DŽobs nazvao „post Pi-Si svetom“ – vizijom svakodnevnog života koji zavisi od smartfona, tablet računara i drugih malih mobilnih kompjutera. Pružiće vam knjige, muziku, filmove, tv, igrice i uz to još i socijalne mreže tako da možete da uživate sa prijateljima i da stičete nove. Uz to će vam olakšati i kupovinu, plaćanje računa ili bilo kakvu transakciju. Drugim rečima, kompjuter će uskoro postati, a nekima je već postao najvažniji deo života. Istovremeno, fantastična četvorka, kako se nazivaju ove četiri kompanije, kako im ambicije rastu ulaze u sve otvoreniji rat. Vreme slobodnog interneta se privodi kraju i sve je više načina na koje vas kompanija vezuje samo za sebe. Epl, Fejsbuk i Amazon ograđuju svoj prostor, a Gugl zaostaje. Eplov posed je definisan, njegov telefon, kompjuter i tablet su kao paket koji pruža vaša kablovska mreža. Možete da daunloudujete film, pesmu, knjigu, aplikacije ili da kupujete onlajn. I nijedna od aplikacija nije kompatibilna sa Guglom. Amazon ima nešto slično. Kada se jednom ulogujete sa svojim pasvordom, napuštate Guglov otvoreni internet. Uprkos tome što je u stvari uzet Guglov besplatni Android operativni sistem, koji je adaptiran za „fajr tablet“. Drugim rečima Amazon je dobio slobodno korišćenje Guglovog softvera, a da ništa nije morao da pruži zauzvrat. I pri tome Amazonu prilično dobro ide, od 2008. do 2010. godine je gotovo udvostručio zaradu, na 34 milijarde dolara, a analitičari procenjuju da bi do 2015. mogao da dostigne i 100 milijardi dolara godišnje. Bio bi to najbrži razvoj jedne kompanije. BUM Za poslednjih nekoliko godina akcije Amazona porasle su za 370 odsto, Epla za 438, a Gugla tek za 17 odsto. Gugl, po svemu sudeći, gubi bitku sa konkurencijom. Nekadašnja milionska zarada od reklama ugrožena je opadanjem moći, opasnost za Gugl je što socijalne mreže, smartfon i tablet-računari postaju sve dominantniji, pa su njegove šanse kod oglašivača sve manje. Gugl ima Android i Gugl+ ali to ipak nije dovoljno za pobedu u trci koja se sada vodi i daleko je od toga da ugrozi Fejsbuk. Guglov pokušaj da napravi svoj internet-sistem, pak, ima veći uspeh, ali takođe jaku konkurenciju. Gugl je razvio Android, ali ga u stvari ne kontroliše, pa su se druge kompanije, poput Amazona, dosetile da iskoriste slobodan pristup. Možda je i to razlog što više od pola mobilnih pretraga dolazi sa Ajpoda. Iako se Android koristi više nego Ajpod, Epl od prodaje aplikacija zarađuje četiri puta više od Gugla. Strategija da je osnovna aplikacija besplatna, a da se dodatne naplaćuju, donela je Eplu pravo bogatstvo, a izbio je na prvo mesto i po raznolikosti ponude koja je dostigla 600.000 aplikacija. Posao je dodatno procvetao kada je prošle godine tržište prošireno i na Kinu. Gugl se, naravno, ne predaje. Nekadašnji cilj da bude „katalog“ svih svetskih informacija, više nije dovoljan za opstanak, pa je kompanija ušla u trku sa Fejsbukom, sopstvenom socijalnom mrežom Gugl+ i kupila Motorolu Mobiliti za 12,5 milijardi, da bi se takmičila sa Eplom. Sada će moći da zatvori sistem koji je počeo da razvija sa Androidom. Ovaj poslovni ugovor doneće olakšanje i u ratu koji kompanije vode po sudovima, ulazeći u sve veće sporove oko patenata, preotimanja i krađa. Samo oko smartfona, koji je kombinacija telefona i kompjutera, vodi se stotinak procesa. Sporno je sve, od čipova, načina prenošenja podataka, preko operativnog sistema, do melodije zvona, jer je sve to prijavljeno kao patent. Tužba, naravno, nije nimalo bezopasna, a mogućnost da se donese presuda kojom se zabranjuje dalja prodaja pretvorila je ove procese u iscrpljujuću borbu. Gugl nije kupovao patente od manjih firmi, a kada se našao na udaru tužbi, već je bilo kasno, jer su konkurentske kompanije bile brže u preotimanju patenata. Motorola, zato, na svom spisku ima preko 25.000 patenata, pa će novi vlasnik imati sa čim da se razvija bez straha od novih tužbi. TUŽBE Gugl je već iskusio kako izgleda borba za patente, kada se našao na meti zbog Androida. Bilo je tužbi, pretnji i počeo je pravi „specijalni rat“, kako je kompanija nazvala napade. „Potrošiću poslednji atom snage i poslednji dolar od 40 milijardi koje Epl ima na računu da ispravim ono što je pogrešno. Uništiću Android zato što je ukraden proizvod. Ako je potrebno počećemo termonuklearni rat zbog toga“, poručio je svojevremeno Stiv DŽobs konkurenciji. Kompanija je bila i meta Fejsbuka, koji je angažovao pi-ar agenciju, čiji je zadatak bio da širi strah da Gugl ugrožava privatnost svojih korisnika. Meta je bio „soušl serkl“ servis, direktna konkurencija Fejsbuku. Sajber rat je tek na početku, a njegovi troškovi iz godine u godinu su sve veći. U prvih devet meseci 2011. Gugl je potrošio oko šest miliona dolara za lobiranje, a na spisku lobista našlo se preko 100 ljudi, duplo više nego pre četiri godine, kada je za te namene potrošeno 2,8 miliona dolara. Fejsbuk je prošle godine za iste namene potrošio oko 900.000 dolara, uključujući dvadesetak lobista. Samo godinu dana pre, taj deo posla koštao ih je svega 350.000 dolara. Fejsbukove investicije, međutim, višestruko su se isplatile, jer je od „mreže za prijatelje“ narastao na 300 miliona korisnika širom sveta, a biznis je počeo da širi na servere i sisteme za plaćanje. Prve glasine o prodaju Fejsbuka počele su da kruže pre tri godine, kada se govorilo da će kupac biti Majkrosoft, koji je navodno trebalo da uzme i drugi veliki pretraživač, Jahu. To bi od Majkrosofta učinilo neprikosnovenog vladara interneta, ali do takve transakcije ipak nije došlo. Umesto toga, Fejsbuk je nedavno izašao na berzu, a procene govore da bi cena mogla da dostigne i 100 milijardi dolara. Prodaja deonica počeće za koji mesec, a bar trećina zaposlenih postaće milioneri. Mnogi zaposleni su, naime, dobili deonice, koje će uskoro moći da prodaju i zarade milione dolara. Neki od njih su već postali milioneri. Tako je Šeril Sandberg, direktor sektora za operativne poslove, prošle godine zaradila tridesetak miliona dolara, a glavni inženjer Mark Šrefer 25 miliona. Mark Cukerberg tvrdi da nije osnovao Fejsbuk da bi postao kompanija, već da bi „ispunio socijalnu misiju i učinio svet otvorenim i umreženim“. Svet je, u međuvremenu, zaista postao umrežen, ali mreže više nisu tako otvorene. Ali donose ogromne profite. Mnogo veće od većine „pravih kompanija“, kojima je profit jedini cilj. Cukerbergovo bogatstvo Mark Cukerberg, nekadašnji student Harvarda, devet godina pošto je osnovao društvenu mrežu, prvobitno namenjenu komunikaciji među prijateljima, sada može da očekuje čitavo bogatstvo. On se, istina, već našao na Forbsovoj listi najbogatijih Amerikanaca, kao najmlađa osoba koja je ušla u prvih 400, ali bi sa 28 milijardi dolara, koliko je procenjeno da vredi njegov udeo u Fejsbuku, znatno napredovao na listi, na kojoj je do sada držao 321. mesto.