Virtualne veze

Više ni partnera ne možemo da pronađemo ako ne prošetamo internetom, teza je kojoj se s podjednakom pažnjom posvećuju psiholozi, sociolozi i holivudski filmovi. Jer, podaci pokazuju da se trećina brakova sklapa preko društvenih mreža, a da je broj žena koje su pobornice virtualnog seksa dosegao 18 odsto. Šta bi sa romantikom, korzoom, udvaranjem...? Sve se to premestilo u virtuelni svet u kome možeš da dopišeš ono čega nema, da docrtaš ono što nedostaje i zamisliš što ti odgovara. rizik Povratak iz ovog sveta često izgleda malo drugačije jer učesnike virtuelnih susreta osim bića iz mašte može sačekati, na primer, neko 50 kilograma teži, 30 godina stariji ili sa drugačijim namerama i bejzbol palicom? Ali, oni koji se upuštaju u internet veze to uglavnom znaju i uglavnom pristaju na tu vrstu iznenađenja. Dragana Dinić, sociolog sa Instituta za društvene nauke, za NIN kaže da „upoznavanje partnera preko društvenih mreža može da poprimi oblik patologije ako se ne svede na određenu meru. Svako ko preko društvenih mreža upoznaje partnere treba da ima na umu da informacije koje dobija ne prolaze nikakvu filtraciju. Zbog toga je veoma važan pristup, i to koliko je korisnik svestan šta sve dobro ali i loše može da mu se dogodi“. Mediji su puni priča o devojkama koje su iz virtualne ljubavi prešle u realnost prostitucije ili o deci koja su postala žrtve pedofila. Događaju se silovanja, pljačke... a na loša iskustva nisu imuni čak ni oni koji su život podredili ovom obliku komunikacije. Pravila o tome ko će zapravo putem interneta da traži partnera ili partnerku, po mišljenju Mije Popić, psihologa, jednostavno nema. „Najčešće se radi o usamljenim i socijalno anksioznim osobama koje su sklone da izbegavaju društvene kontakte iz straha da će biti odbijene, a istovremeno ne mogu da podnesu rizik da se drugima ne dopadnu, što nužno nosi svako stvarno poznanstvo. Ipak, teško je napraviti bilo kakvu vrstu generalizacije. Postoje i oni koji koriste prednosti društvenih mreža kao iniciranje kontakta koji predstavlja prvi korak u ostvarenju realnog odnosa sa drugom osobom“, kaže Popić. Granica Ali gde je tačno granica između jednih i drugih? Psiholozi upozoravaju na opasnost da će ugodnost virtualnih veza postati preopasna po socijalni život i kod ljudi kod kojih nisu prisutni strahovi od uspostavljanja kontakta sa drugima. Društvene mreže imaju svoju prednost i kada je u pitanju komunikacija ali i kada je u pitanju seks. U jednom britanskom istraživanju u kome je učestvovalo 865 korisnika sajtova za upoznavanje u uzrastu od 16 do 24 godine je ustanovljeno da je tek svaka deseta osoba imala neobavezni seks sa nekim koga je na taj način srela, ali da je 55 odsto imalo virtualni uz pomoć veb-kamera. „Sve je isto samo ne možeš da ostaneš u drugom stanju“, kaže jedna od ispitanica. Tehnologija je otišla toliko daleko da više nisu psiholozi ti koji brinu o uticaju interneta na veze već su na Fejsbujk postavljeni besplatni testovi iz kojih se može „saznati“ (tako tvrde anonimni tvorci) da li je neko preterao i postao ovisnik o virtualnim vezama ili seksu. I iza toga slede saveti koje će korisnici verovatno lakše prihvatiti od onih koje im daje stari dobri psihijatar dok ih drži na kauču. Zato reči naše sagovornice Mije Popić da ćemo, uz brzinu razvoja savremenih tehnologija i novih vidova komunikacije, vrlo je verovatno u budućnosti u veze ulaziti jednim jednostavnim „klikom“, deluju manje kao upozorenje a više kao neizbežna realnost. Desktop, kamerica M. T. ( 36) iz Beograda često upoznaje devojke preko veb-kamerice. Počeo je pre četiri godine, i kako kaže za NIN, virtuelno je „spavao“ sa preko 100 devojaka. Mi pitamo kako se vodi ljubav na desktopu: “ Veoma lako, gledamo se, pričamo, zatim ako je raspoložena lagano se skidamo, sve se to naravno snima. Bezbedno je, a uzbudljivo. Međutim, tek je trećina njih pristala da se vidimo u realnom svetu. Mnogi to rade, mada ne žele da govore. Jer, tu osećam potpunu slobodu. I, ne manje važno, ne možete da zaradite neku opasnu polnu bolest”.