28.05.
2024.
Austrijanac počeo da renovira podrum i naleteo na "arheološku senzaciju" o kojoj mu je još deda pričao
Slični lokaliteti na drugim mestima u Austriji i u susednim zemljama uglavnom su iskopani pre više od 100 godina
Ali predstava Gospodska krv je bar na papiru delovala kao nešto ozbiljniji projekat. Reč je o relativno zaboravljenom piscu Marku Kavaji i međunarodnoj koprodukciji. Nažalost, gotovo sve u ovoj predstavi je do diletantizma loše postavljeno i još gore realizovano. Ali da objasnimo ovo „gotovo sve“. Najpre tu je iznenađujuće dobar tekst koji pleni svojom jezičkom maštovitošću i neočekivanom aktuelnošću. Inspirisan klasičnim komedijama, gde se mogu iščitati uticaji od komedije del arte preko Molijera pa do Sterije, ova priča o porodičnoj časti, dvoličnosti i društvenoj korumpiranosti neobično sveže i savremeno odzvanja i danas. Druga vrednost ove predstave je u neočekivanom otkriću nepatvorenog komičarskog dara Marije Vicković. Sve ostalo, od jeftine scenografije preko ružnih i potpuno proizvoljnih kostima, besmislenog izbora muzike pa do (hajde da ostanemo pristojni) prenaglašene glume – sve to proizvodi uglavnom samo transfer neprijatnosti. I nije to pitanje niti žanra, niti skromnih sredstava ili još skromnijih ambicija. To je pitanje zanata i, u velikoj meri, ukusa.
