Naplata

Grci će morati dugo da plaćaju za svoje greške i greške političara koje su birali - pisao je atinski dnevnik Katimerini uoči sudbonosne sednice parlamenta, na kojoj se odlučivalo o paketu mera štednje, koji bi Grčku trebalo da spase od pretećeg bankrota. Protiv mera su i levica i desnica i sindikati. Jedino dve najveće partije i koalicioni partneri, socijalisti i konzervativci, insistiraju na njima. Ipak, na glasanju je 21 konzervativnih i 22 socijalističkih poslanika bilo protiv i oni su odmah izbačeni iz svojih stranaka i parlamenta. Pošto je, kao što se očekivalo, posle burne debate parlament usvojio mere, sada „trojka“ (EU, MMF i Evropska centralna banka), treba da pruži obećane finansijske olakšice od 130 milijardi evra – a grčke vlasti treba da dokažu da će drakonske mere zaživeti, u šta mnogi ozbiljno sumnjaju. Većina Grka mesecima demonstrira pokazujući da vladi neće biti lako. U nedelju uveče se u Atini i drugim gradovima okupilo na desetine hiljada ozlojeđenih protestujući protiv „diktatorskih zahteva“, koji od Grčke žele da naprave zemlju niskih plata i jeftine radne snage, koja bi decenijama otplaćivala nagomilane dugove (352 milijarde evra). Bile su to najnasilnije demonstracije proteklih godina, sa desetinama povređenih i spaljenim bankama i prodavnicama. Na demonstracijama su bila i dva svetski poznata simbola grčke levice: slavni kompozitor Mikis Teodorakis (86) i legendarni heroj antifašističke borbe u Drugom svetskom ratu, pisac i novinar Manolis Glezos (89). Teodorakis je bodrio sunarodnike i rekao: „Narod će opet pobediti, kao što je pobedio i naciste i vojnu huntu!“ Ali to baš i nije isto, jer su nacisti i hunta bili prolazne pojave, a ova kriza preti da postane trajna. Stoga je pred ponoćno glasanje u parlamentu ministar rada Kutrumanis rekao: „Pritisak naših partnera je posledica a ne uzrok naših problema.“ S tim se ne slaže većina Grka, koja u paketu vidi samo diktat poverilaca. Vlada je, na pritisak EU, prihvatila smanjenje plata i penzija za 20 do 30 odsto, kao i otpuštanje 150.000 državnih službenika u tri godine. Nemačka i Francuska upozoravaju da sudbina prezadužene Grčke ima direktne posledice na celokupnu EU i na evro u koji se svi kunu. Ali i grčki otpor je razumljiv, jer se nametanjem mera spolja ugrožava demokratsko pravo: da se o celokupnoj politici, pa i finansijskoj, odlučuje isključivo u izabranom nacionalnom parlamentu a ne u bezličnim međunarodnim finansijskim centralama. „Grci moraju sami da odluče da li ostaju u evrozoni“, pisao je Fajnenšel tajms. Kad bi se narod pitao, odlučio bi se za evro, ali bez međunarodne kontrole trošenja tog novca. Kao što je to bilo i proteklih deset godina jedinstvene EU-valute. I dok je pažnja bila usredsređena na Grčku, u takođe prezaduženim Portugaliji i Španiji, preko vikenda su organizovane demonstracije protiv već usvojenih mera štednje tamošnjih vlada. U Lisabonu je više od 300.000 građana dalo oduška svom besu zbog smanjenih plata, nezaposlenosti i siromaštva, uz parolu „Borba se nastavlja!“. Španski sindikati su čak zapretili i generalnim štrajkom.