Živeti na aerodromu

Gradovi su uvek nastajali i širili se prema saobraćajnoj situaciji, koja bi im omogućavala komunikaciju i trgovinu: nekada su nicali oko morskih i rečnih luka, u 19. veku su se koncentrisali oko železničkih stanica i pruga, a sada bi trebalo da se formiraju oko aerodroma. Za većinu ljudi ideja da se oko aerodroma sagradi čitav grad i nije baš privlačna. To je dovelo do problema saobraćaja sa privrednim centrima, jer je trebalo izgraditi autoputeve, linije metroa ili železnice – što je skupo, a produžavalo je i vreme potrebno da se stigne iz grada do aerodroma. AEROGRADOVI Zato sada širom sveta od Južne Koreje do Paname, od Tajlanda do Dubaija niče jedna nova vrsta urbanih celina nazvana „aerogradovi“. Ovaj model pokazuje da aerodromi mogu da nađu potpuno nove, veoma isplative funkcije, razvijajući komercijalni sektor. Procenjeno je da su svi veliki aerodromi praktično potencijalni rudnici zlata za svoje vlasnike. Tik uz aerodromske zgrade i hangare mogu se zidati kancelarijski blokovi, hoteli, kongresni centri, kockarnice, zdravstvene ustanove, slobodne trgovinsko-proizvodne zone, pa čak i stambeni blokovi i tematski zabavni parkovi. Sve to otvara hiljade preko potrebnih radnih mesta i od aerodroma pravi sopstveni biznis i turističku destinaciju. Prostorni i funkcionalni centar „erport-sitija“ su putnički terminali, koji treba da postanu ono što je nekada bio centralni gradski trg, smatraju zagovornici ovog trenda. Terminal treba da postane umrežena trgovačka veza između obilja specijalizovanih prodavnica usluga i robe. Dug je put pređen od prvih, sramežljivih kioska sa cigaretama i novinama, pre sedam-osam decenija, preko „djuti-fri šopova“ sa pićima i parfemima pre 40-50 godina, do današnjih šoping-molova i šoping-sitija na velikim internacionalnim aerodromima. Međunarodna asocijacija za vazdušni prevoz (IATA) procenjuje da će do 2014. godine broj avio-putnika porasti na 3,3 milijarde širom sveta, od kojih će 1,3 milijarde leteti na međunarodnim linijama. SAD ostaju i dalje najveće tržište, jer se očekuje da će tamo biti 671 milion putnika na domaćim linijama, a 215 miliona na međunarodnim letovima. Sve su to potencijalni korisnici pogodnosti aerotropolisa. To je posebno uočio DŽon Kasarda, profesor poslovne strategije na Kenan-Flaglerovom institutu. „Aerodromski terminali više nisu ograničeni na prodaju novina i brze hrane, već su postali sofisticirani generatori profita sa brendiranim buticima, prodravnicama, otmenim restoranima i sa brojnim kulturnim i zabavnim sadržajima“, piše on u svom nedavno objavljenom delu Aerotropolis: Ovako ćemo živeti ubuduće. I doista, budućnost je na nekim mestima već stvarnost: na međunarodnom aerodromu u Hongkongu otvoreno je preko 30 veoma ekskluzivnih dizajnerskih prodavnica, aerodrom Čangi u Singapuru posetiocima nudi više najmodernijih bioskopa, saune i čak jednu tropsku šumu sa leptirima, na Skipholu u Amsterdamu otvorena je stalna galerija starih holandskih majstora iz kolekcije Rajks muzeja, novi atinski aerodrom ima mali arheološki muzej. Kasarda smatra da će se današnje uspešne metropole sutra pretvoriti u aerotropole i veruje da veliki gradovi mogu da cvetaju samo ako su sagrađeni kako bi proizvodili i isporučivali robu vazdušnim putem. Aerotropolis (kovanica od „aerodrom“ i „metropolis“) je grad sagrađen oko vazdušne luke, sa fabrikama i trgovinama koje zavise od vazdušnog saobraćaja, okružen prstenom šoping-molova i hotela, iza kojih se nalazi prsten stambenih četvrti. Prevaziđen je model koji je vladao u 20. veku: grad u centru – aerodrom na dalekoj periferiji. Ima više decenija da su se promenile radno-putničke navike, posebno na Zapadu, a sada sve više i na Dalekom istoku. Radi se danonoćno, mlaznjaci su smanjili svet, a potreba za brzim reagovanjem na zahteve tržišta je promenila načine života, rada i transporta. Stoga će razvoj aerotropola omogućiti da kreativci, radnici, snabdevači, kao i roba i novac budu bliže globalnom tržištu. Druga po veličini kompjuterska kompanija na svetu, Lenovo, čak nema ni svoje sedište na jednom mestu, njeni rukovodioci jednostavno obleću planetu. Dvoje zaposlenih na svakih pet u IBM nema svoju kancelariju. A Indus Ram Čaran, po oceni stručne štampe „najuticajniji živi konsultant“, kupio je svoj prvi stan tek u 67. godini. Do tada je ovaj neženja živeo isključivo po hotelima i avionima, šaljući svoju odeću na pranje u kancelariju u Dalasu, odakle su njegovi saradnici čiste košulje, gaće i ispeglana odela slali na njegovu sledeću destinaciju. Za njega važi geslo „Dom nije tamo gde spavate, nego tamo gde se nalazite“. To potvrđuje i jedan iskusni svetski putnik, koji priznaje kako je posle trodnevne konferencije shvatio da za 72 sata boravka ni on ni ostali učesnici nisu napustili ogromni aerodromski kompleks Dalas-Fort Vort. A to je pravi mali univerzum, sa pet terminala, terenom za golf sa 36 rupa i čak 400.000 radnih mesta u radijusu od osam kilometara. METROPLEKS Grad koji se formirao oko ovog aerodroma, nazvan Metropleks, sada je dom za više od 6,3 miliona ljudi i grad je sa najvećim rastom u SAD. Sličan projekt aerotropolisa oko međunarodnog aerodroma u Atlanti ima preko 430.000 zaposlenih, koji godišnje proizvedu roba i usluga u vrednosti od skoro 60 milijardi dolara. Aerodromi sve više preuzimaju funkcije središta biznisa od susednih gradova i stvaraju sopstvene poslovno-zabavne centre. To je slučaj i sa aerodromom u Frankfurtu, koji na 2.100 hektara zida kancelarijske komplekse, te se brojne firme sele iz prezagušenog centra u zeleni okoliš aerodroma. Tu je i najveća poslovna zgrada Nemačke, dugačka 660 metara. Nove lokacije su naročito pogodne za „čistu“ industriju: telekomunikacije i informatiku, bankarstvo, trgovinu na veliko i malo, ali i za nastanak proizvodno-industrijskih parkova. A uz sve to naravno idu i stambene četvrti, sa svim potrebnim sadržajima: od škola i zdravstvenih centara, do sportskih hala i parkova. U blizini Bangkoka treba da nastane aerograd koji će, ako bude kako je planirano dovršen 2036, imati 3,3 miliona stanovnika. Srce projekta je novi aerodrom Suvanapum, otvoren 2006, čiji je sadašnji kapacitet 45 miliona putnika i tri miliona tona tereta godišnje. Ali već se planira proširenje do 2016 – kada bi dva miliona putnika nedeljno koristilo treći po veličini terminal na svetu (to je 100 miliona ljudi godišnje, plus 6,4 miliona tona raznih pošiljki). Do sada je u gradnju aerodroma investirano 3,8 milijardi dolara, ali je zbog političkih i finansijskih problema tajlandska vlada privremeno zamrzla dalju gradnju. Kritičari ističu da ove vizije aerotropola bude u nama sve ono što nas doista plaši kad je reč o globalizaciji: civilizaciji smeštenoj u betonu i staklu, krcatoj radnicima-mravima, kako je pisao Fajnenšel tajms. Da li smo spremni da svesno živimo u tako globalizovanim naseljima – mašinama za rad i stanovanje povezanim u velike lance? A za koga se prave ovi gradovi: za autokratske vođe, za kompanije koje profitiraju od ovako subvencionisanih operacija ili za planere i arhitekte koji dobijaju „kart blanš“ da dižu ostrva iz okeana ili da asfaltiraju pustinju. Ovakve diskusije su (na razne načine) prekinute kako u Kini, tako i u Dubaiju – gde nastaju aerotropole, da košta šta košta.