Evolucija svedenosti

On evoluira u okviru metafizike svedenosti. Postmodernistički subjekat posmatra i u isti mah biva posmatran. Radovan Kragulj od toga pravi umetničko delo. To premeštanje gotovo beketovskog subjekta osciluje unutar utvrđenog okvira. Umetnikovo nastojanje da ograniči okvir važno je isto koliko i njegovo nastojanje da ga ispuni i ono ide čak dotle da odredi njegov jedini put pomoću igre linija i kutija. To postaje maltene uteha za tog odsutnog subjekta. Ta estetika mogla bi da se predstavi kao uteha subjekta u metafizici okvira. Subjekat je ispao iz „plana“, ustupio je mesto tehnici, „zadržavanju“. Kod Kragulja je taj okvir upravo nestajanje subjekta. Identitet subjekta je njegov jedini, određeni put, njegovo odredište, koje nam on sugeriše temama kojima se bavi: poljoprivredni proizvodi, ambalaža, distribucija, potrošnja. Korišćeni materijali, poput kartona, drveta i grafita, empirijski naglašavaju stavljanje subjekta u kutiju, subjekta koji se sada definiše samo kao ambalaža, težina, zapremina i tehnička svojstva. Subjekat je „packaging“ (pakovanje). Ali tada se u delu Radovana Kragulja pojavljuje tema kontemplacije, posmatranja nême svetlosti prigušene grafitom. Ta stroga i pedantna tehnika korišćenja i kroćenja grafita na drvetu obezbeđuje zvučnost svetlosti. Treperenje svetlosti čujemo više nego što ćemo ga ikada videti. Zato je Radovan Kragulj jedan od najznačajnijih predstavnika savremene umetnosti. Već je to što nam se ne dozvoljava da vidimo potvrda vrhunske umetnosti. Zabrana da se vidi (koju on izriče tim zelenim krugovima) jeste mogućnost da se posmatra. Nemogući subjekat je konačno hermetički zatvoren, ostaju samo fenomeni njegove odsutnosti koji dovode do toga da se iz daljine posmatraju prelomljene ideje.