Plan poslednje šanse

Dok Kofi Anan, specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija i Arapske lige, pokušava da usaglasi sve članice Saveta bezbednosti oko usvajanja rezolucije koja bi ponudila nekakvo rešenje za sirijsku krizu, na terenu nema znakova skorog smirivanja prilika. Sirijska vojska je i dalje u ofanzivi - pobunjenici optužuju snage predsednika Bašara al Asada za neselektivne napade i bombardovanja - ali po prvi put stižu i nezavisni izveštaji u kojima se ukazuje i na nedopustive postupke druge strane. Prema izveštaju Hjuman rajts voča, Asadove pristalice takođe su izložene teroru: pobunjenici kidnapuju, muče i ubijaju svoje protivnike, a stižu i zasad nepotvrđene informacije da opozicija koristi čak i decu vojnike... U međuvremenu, Liban je najavio pojačanu kontrolu granica jer, kako je saopštio tamošnji ministar inostranih poslova Adnan Mansur, „teroristi i oružje ulaze u Siriju preko naše zemlje“. Liban ne podržava Asadov režim, ali ni eventualnu stranu vojnu intervenciju ili sankcije, i insistira na pronalaženju rešenja kroz dijalog zaraćenih strana. Pošto su Rusija i Kina do sada dva puta uložile veto na rezoluciju o Siriji u Savetu bezbednosti kojom se od Asada zahtevalo da siđe sa vlasti, Anan je napravio plan koji bi mogao biti prihvatljiviji za sve članice Saveta i krenuo u Moskvu i Peking, ne bi li se konačno postigao dogovor iza koga bi stala čitava međunarodna zajednica. Glavna tačka sada je pokretanje dijaloga zaraćenih strana, s tim da se Sirijcima prepušta da sami odluče hoće li Asad ostati na čelu zemlje. Plan bivšeg generalnog sekretara UN predviđa prekid sukoba pod nadzorom svetske organizacije, povlačenje vladinih trupa iz mesta u kojima se protestuje protiv Asada, omogućavanje dostavljanja humanitarne pomoći delovima zemlje najteže pogođenim sukobima, oslobađanje uhapšenih zbog učešća u antirežimskim protestima, pravo na neometano mirno demonstriranje, slobodno kretanje novinara… Ali i da vlasti „pokrenu politički proces“ koji bi omogućio „izražavanje volje sirijskog naroda“ - što zapravo predstavlja zahtev da se u Siriji održe slobodni izbori i, perspektivno, ograniči Asadova vlast. Iz Moskve je stigao odgovor da podržava Ananov plan, jer „ne sadrži ultimatum ni pretnje”, a odlazeći predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je da je ova misija „možda poslednja šansa da se izbegne krvavi građanski rat“. Anan je potom produžio za Peking, od koga se očekuje da takođe podrži ovaj plan. Kineske vlasti već su poručile da podržavaju napore specijalnog izaslanika i da je veoma važno da se za sukob pronađe političko rešenje. Nemiri u Siriji traju sad već godinu dana, opozicija od prošlog marta traži odlazak Asada sa vlasti, dok vlast svoje protivnike proglašava za teroriste… Procenjuje se da je u sukobima život izgubilo oko 9.000 ljudi. Dok je Anan boravio u Kini, Arapska liga održala je konferenciju u Bagdadu na kojoj je glavna tema bila Sirija. Arapski lideri takođe su saglasni da treba tražiti političko rešenje i da je neophodno da opozicija i Asad što pre obustave oružane sukobe. „Nije na drugim zemljama da diktiraju Sirijcima kakvo vođstvo oni žele ili ne žele”, izjavio je irački ministar inostranih poslova Hošijar Zebari. U međuvremenu, sirijske pobunjeničke snage najavljuju udruživanje: Slobodna sirijska armija koju vodi pukovnik Riad Asad i snage generala Mustafe al Šeika najavljuju formiranje zajedničkog vojnog saveta. Asad je rekao da je Savet „korak ka garantovanju jedinstva (opozicione) vojske na sirijskom tlu“ i pozvao sve da se stave pod tu komandu. Opozicionari se nadaju da će uspeti da formiraju zajedničke vojne snage uoči druge konferencije „prijatelja Sirije” koja u nedelju treba da se održi u Istanbulu. Sirijska opozicija Razjedinjeni protiv Asada Najsnažnija opoziciona grupa Sirijski nacionalni savet, formirana prošlog oktobra i pre nekoliko nedelja na sastanku grupe „prijatelja Sirije“ priznata za „legalnog predstavnika“ sirijske opozicije, u međuvremenu je počeo da gubi pozicije među sunarodnicima. Troje istaknutih članova Saveta napustilo je ovu organizaciju zbog, kako su naveli, „laži i mahinacija“. Pritužbe su se odnosile uglavnom na ponašanje lidera, sociologa Burhana Galiona, kome zameraju odugovlačenje i monopolizaciju donošenja odluka. Jedan od nezadovoljnih, lekar Kamal al Labvani, uporedio je čelnika Saveta sa predsednikom Asadom, jer na isti način brani svoje pozicije i ne podnosi kritiku. „Organizovao je antidemokratski sistem bez izbora ili druge mogućnosti prenosa ovlašćenja“, rekao je Al Labvani. Istovremeno je pet sirijskih opozicionih grupa - Nacionalni pokret za promene, Pokret za otadžbinu, Blok za oslobađanje i razvoj, Turkmenistanski nacionalni blok i Kurdski pokret za novi život - najavilo formiranje koalicije nezavisne od Sirijskog nacionalnog saveta kome se, osim osionog ponašanja lidera, zamera i što veliki broj članova ne živi u Siriji već u inostranstvu. Nacionalni koordinacioni komitet, osnovan u septembru, od početka je u veoma lošim odnosima sa Savetom. Komitet čini trinaest levo orijentisanih partija, tri kurdske partije, nezavisni političari i omladinski aktivisti. Komitet se zalaže za dijalog sa vlastima i izričito je protiv strane vojne intervencije. „Odbijamo stranu intervenciju - smatramo da je opasna koliko i tiranija“, izjavio je lider Komiteta Husein Abdul Azim. Najzad, Slobodna sirijska armija, formirana u avgustu, svih ovih meseci ratuje sa Asadovim snagama. Na čelu joj je bivši pukovnik vazduhoplovstva Rijad al Asad, koji akcijama rukovodi iz Turske. On kaže da njegova pobunjenička armija broji 15.000 vojnika, mada posmatrači smatraju da ih nema više od 7.000. Iako dobijaju pomoć u oružju iz susednih zemalja, njihovi kapaciteti nisu dovoljni za borbu sa regularnom sirijskom armijom koja broji oko 200.000 ljudi.