Amnestija i amnezija

U novijoj političkoj istoriji Španije ne pamti se tako intenzivna nedelja kao ona koja je počela 25. marta pokrajinskim izborima u Andaluziji i Asturiji, nastavila se generalnim štrajkom 29. marta na koji se nadovezao predlog najrestriktivnijeg budžeta u demokratskoj eri a završila frontalnim napadom opozicione PSOE na vladajuću Narodnu partiju (PP) uz ocenu da „nije trebalo ni 100 dana da bi se videlo pravo lice desnice“. PP je trijumfovala na izborima prošlog novembra i ima apsolutnu većinu u parlamentu, ali je u Andaluziji, jedva tri meseca posle trijumfa, doživela veliki neuspeh, iako su sve prognoze nagoveštavale ubedljivu pobedu i konačno skidanje sa vlasti socijalista kojima je ovaj region tradicionalno najjači „feud“. PP jeste dobila najviše poslaničkih mandata, ali nema većinu, tako da će socijalisti i Ujedinjena levica, koja je sa šest došla na 12 poslanika, formirati vladu. U Asturiji je još „nerešeno“, levi i desni blok imaju po 22 poslanika a prevagu će doneti pregovori sa jedinim predstavnikom jedne male partije teoretski leve orijentacije. NEPROMENJENO Štrajk jeste bio jasna politička poruka i opomena vladi, ali, objektivno gledano, nije promenio ništa jer ništa i nije mogao da promeni. Zakon o radu oko koga se spore sindikati i vlada još nije stigao da proizvede posledice koje bi potvrdile da je vlada u pravu kada tvrdi da će reforma „popraviti situaciju“, niti sindikati već mogu da dokažu u praksi da su sada otpuštanja radnika brža, lakša i jeftinija za poslodavce. Usledilo je onda 30. marta usvajanje predloga najrestriktivnijeg budžeta otkako je u zemlji uspostavljena demokratija. Makaze su radile na sve strane, ministarstva će imati 16,9 odsto manje para (13,4 milijarde evra) a ukupna suma štednje penje se na 27,3 milijarde. Cilj je da se zadovolji zahtev Brisela i da se dug svede na 5,3 odsto bruto nacionalnog dohotka. Uporedo sa merama drastične štednje vlada je donela mere za poboljšanje prihoda, od povećanja poreza za preduzeća do problematične odluke o „fiskalnoj amnestiji“. Naime, svima onima koji su utajili porez ili sklonili pare iz Španije omogućava se da legalno operu svoj kapital ako državi plate samo 10 odsto od sume koju legalizuju. Kristobal Montoro, ministar ekonomije, rekao je da je mera doneta na preporuku OECD, a vlada od nje očekuje priliv najmanje 2,5 milijardi evra. ZABORAVNOST Mera nije nepoznata u ekonomiji - primenjena je u dva navrata i u samoj Španiji pod socijalistima, ne tako davno isti metod je koristio i Silvio Berluskoni u Italiji - ali problem nije u samoj amnestiji već u amneziji lidera PP. Naime, kada se 2010, dok su još socijalisti bili na vlasti, pojavila mogućnost primene te mere današnji premijer Mariano Rahoj je energično bio protiv rekavši da je to „šala“. Dodao je da Španiji ne treba fiskalna amnestija već poverenje u ekonomsku politiku jedne države i jedne vlade. „Nećemo podržati amnestiju jer će oni koji plaćaju plaćati više, a onima koji ne plaćaju oprostiće se neplaćanje“, rekao je tada. NJegova desna ruka, Dolores Kospedal, istom prilikom i istim povodom rekla je da je PP protiv „zato što je mera nepravedna, antisocijalna i varvarska“. Za nauk lakovernim biračima, ne samo u Španiji... Probleme u kojima se našla vlada na isteku svojih 100 prvih dana iskoristili su socijalisti za frontalni napad. Ohrabreni uspehom u Andaluziji, koji je došao kao melem na ranu posle novembarskog debakla širom Španije, PSOE je krenula u ofanzivu. Iz redova socijalista stiže ocena da će „pogrešne“ ekonomske mere vlade dovesti do zatvaranja oko 2.500 firmi i otpuštanja još 200.000 radnika, posebno u sektoru građevinarstva. I to u zemlji koja prema najnovijim podacima ima već 4,75 miliona nezaposlenih. S obzirom na apsolutnu većinu koju PP ima u parlamentu i podršku „strateškog partnera“, katalonske Konvergencije i Unije, nema ni govora o krizi vlade, ali Rahoja, kao i sve Špance, čekaju teški dani. Sam premijer priznaje da se neke mere ne sviđaju ni njemu ni vladi, ali tvrdi da „nije bilo alternative“. Rahoj se uzda i u podršku Nemačke koja pozdravlja „hrabre korake“ a računa i na podršku Brisela. U međuvremenu, skočile su cene gasa, struje, benzina, cigareta... A kako nevolja obično ne dolazi sama, iz redova zatvorenika baskijske separatističke organizacije ETA stižu pretnje da „ETA mora da reaguje“ jer je nova administracija potpuno zaustavila „proces približavanja“ koji su sprovodili socijalisti i koji je doveo do trajne obustave njenih oružanih aktivnosti... PSOE: Vlada smanjuje porez prevarantima Alfredo Perey Rubalkaba, generalni sekretar PSOE koga je Rahoj kao kandidata za premijera u novembru ubedljivo pobedio, kaže da Narodna partija „povećava porez radnicima a smanjuje prevarantima“ i da radi „sve suprotno od onoga što je obećala u predizbornoj kampanji“. Rubalkaba je najavio ispitivanje legalnosti odluke o fiskalnoj amnestiji, a njegova ideja naišla je na podršku državnog Udruženja profesionalnih poreskih inspektora koji su ocenili da je vladin predlog „neustavan i etički nedoličan“ i da „predstavlja atentat na pravnu državu“.