Fotorealizam

Ono što će vas ovde na prvi pogled privući, nisu motivi, priče koje su prikazane, već činjenica da uopšte nije reč o fotografijama - one su uzete kao osnova za slike na platnu, animacije, pa čak i vez na tekstilu. I baš izborom tih poprilično neupečatljivih kadrova, uz često prenaglašenu realističnost, fotografija kao umetnički medij, ali i kao dokument stvarnosti, stavljena je u prvi plan i nametnuta kao tema promišljanja. Ideja postavke sažeta je u samom naslovu izložbe – „otvoriti pitanja o statusu i pojmu fotografije kao referenta stvarnosti u okviru umetničkih praksi“, ma koliko to preambiciozno zvučalo. Svakako, tu se lako nadovezuju i mnoga druga pitanja, od značaja realizma u savremenoj umetnosti, pa do limitiranosti fotografskog kadra i statusa fotografije kao umetnosti. Međutim, ova izložba zahteva i predanog posmatrača, spremnog da se uloži dovoljno da razume postavljena pitanja i razvije ih. Oni koji su tu samo u prolazu, zadržaće se tek na konstataciji da su japanski umetnici uspeli da fotorealizam u svojim delima dovedu do perfekcije.