Klasično i aktuelno

Postavka ostaje dosledna polaznom tekstu (nema temporalnih niti geografskih izmeštanja), insistirano je na onim dramaturškim elementima dela koja referiraju na komediju del arte. Pritom bitnu ulogu ima tekst koji nije pevan na originalnom jeziku, već je dat u prepevu, što treba da obezbedi komunikativnost prezentovane muzike/fabule. Podela je adekvatna i predvođena je (doduše, nešto prehlađenim, mada i tada ubedljivim) Vasom Stajkićem kao nosiocem naslovne uloge. Saša Štulić u ulozi Almavive uglavnom je uspeo da se izbori sa izazovima koje nosi zahtevna vokalna deonica i karakter razmaženog grofa. NJegova izabranica Rozina, izvanredna Jelena Končar, bila je daleko sugestivnija: fine kolorature, bez osetnih prelaza u registrima, glas i scenska pojava koji plene. Verica Pejić kao Berta, načinila je svojevrstan pomak u poimanju znanog zapleta. Namesto iz senke, u više navrata je – bacivši korpu sa vešom - zagospodarila scenom. Tandem „negativaca“, Bartolo i Bazilio, odnosno, Nebojša Babić i Goran Krneta, osim izvanrednih pevačkih dostignuća priređuju i neke glumački urnebesne momente...