Hoće li sve reći?

Brada, kažu, skoro do pojasa, kosa do ramena. U nedelju uveče izašao je iz svoje kuće u Skojevskom naselju u Beogradu, Ulica Ilije Stojadinovića 89/2. “Ja sam Legija, hoću da se predam.” Dežurni policajci beže. Legija telefonira Goranu Radosavljeviću Guriju, komandantu Žandarmerije. Ovaj mu obećava sigurnost. Legiju odvode u zgradu beogradskog SUP-a.

On traži da se vidi sa Draganom Jočićem, ministrom policije, i Radetom Bulatovićem, direktorom Bezbednosno-informativne agencije. Ali Jočić je na Zlatiboru, a Bulatović u Crnoj Gori, na Svetom Stefanu. Koštunica je u Belanovici. Sledi dug razgovor s Miroslavom Miloševićem, načelnikom Resora javne bezbednosti srpskog MUP-a.

Legija Miloševiću govori da neće da bude zaštićeni svedok. Niko mu to i ne nudi. “Ja sam spreman da kažem sve što znam, ali ne znam da li ste vi za to spremni”, kaže mu. Tvrdi da nije kriminalac, ne traži specijalan tretman u zatvoru. “Stavite me i u samicu, ako hoćete.”

Legiju prebacuju u CZ, smestiće ga kasnije u renovirani deo zatvora, u “Hajat”. Šišaju ga i briju. Sada je isti kao što je i bio, samo je malo podgojeniji i bleđi, opisaće Legiju za NIN njegov branilac Slobodan Milivojević, posle prvog susreta, zadovoljan onim što je video.

Čovek sa optužnice Milorad Luković Legija je prvi na listi optuženih za ubistvo premijera Srbije dr Zorana Đinđića, 12. marta prošle godine. Tereti se kao organizator ubistva, zajedno sa pokojnim Spasojevićem i Kumom Lukovićem, i za stvaranje zavere. Posle početka procesa razdvojene su optužnice protiv njega za terorizam (dizanje u vazduh preduzeća “Difens roud” LJubiše Buhe Čumeta, noć 20. na 21. decembar 2002. godine), za ubistvo Ivice Nikolića i pokušaj ubistva Čumeta 3. avgusta 2002, i za otmicu Milije Babovića, vlasnika “Verano motorsa” 24. marta 2002. Prvooptužen je Legija i za ubistvo nekadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića, 25. avgusta 2000, kao i za pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi, 16. juna iste godine (objedinjena optužnica). Posle proširenja istrage, Milorad Luković Legija optužen je i za atentat na Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999. godine, kada su poginula četvorica funkcionera Srpskog pokreta obnove. Najzad, i dalje je u toku postupak koji se protiv Legije vodi zbog paljevine diskoteke “Tvrđava” u Kuli, početkom maja 2001. godine.

A Žarko Korać se, te nedelje uveče, naljutio na Legiju zato što se predao. Dobro je, ali..., komentarisali su i Rajko Danilović, Biljana Kovačević-Vučo, Nenad Čanak, Jožef Kasa... “Kada pogledate sled događaja, ne iznenađuje njegova predaja. Stvorena je atmosfera slična onoj pred ubistvo premijera Đinđića”, kazao je Korać. Čanak: “To što se on sada predao, zvuči vrlo čudnovato i potvrđuje moje sumnje da sada, nakon smena u vlasti, ljudi koji su činili zločine, nemaju čega da se boje.” B. Kovačević-Vučo: “Sticaj okolnosti pod kojima se predao nije slučajan jer je od početka suđenja vođena medijska kampanja čiji je cilj pomešati uloge dželata i žrtve.”

Tek je Čedomir Jovanović (DS, Centar za modernu politiku) smogao snage da kaže, u toj uzburkanoj noći između nedelje i ponedeljka: “Meni je najvažnije da se on nalazi u zatvoru.” Doduše, dodao je i ovo: “Verujem i u pravosuđe i u Ministarstvo unutrašnjih poslova, ma koliko to izgledalo neverovatno.”

A bez ikakvih ograda reaguje samo Boris Tadić, predsednik DS-a: “To je dobra vest. Očekujem da se predaju i drugi koji su optuženi za ubistvo Đinđića, a koji su u bekstvu, i očekujem od državnih organa da u što skorije vreme saopšte ko su inspiratori ubistva, a ne samo izvršioci.”

“To je moj problem” Gostujući u sredu ujutru u “Kažiprstu” Radija B92, Čedomir Jovanović rekao je kako očekuje da će tabloidi nastaviti sa pokušajima da ga kompromituju, i poručio da ga to ne opterećuje: “To je samo moj problem i to će biti moj problem, ako ja nemam odgovor na tako nešto. To za mene nije opterećenje, ja znam mnogo ljudi koji, posmatrajući sve što se dešava, kažu: sada se suočavaš sa najstrašnijim situacijama u svom životu. Zašto? Zato što će Milorad Luković da izađe i da se ispovedi pred sudijama i da kaže da sam ja svakoga dana trošio kilogram kokaina u Šilerovoj. Pa šta, to nije problem Srbije. Neka me odmah sada uhapsi Jočić, ali neka kažu ko je ubio Zorana Đinđića, Ivana Stambolića i ko je uradio ono na Ibarskoj magistrali. To je jedna šizofrena situacija i mora da se prekine. Policija vrlo dobro zna, pošto su u policiji isti ljudi koji su tamo bili i pre tri godine, zašto sam ja otišao nekoliko puta u Šilerovu. Niko od onih koji su tamo bili, koji su tamo svedočili nije ništa rekao što bi bilo drugačije od onoga što sam ja toliko puta rekao do sada: to je bio moj posao.” (preuzeto sa Internet sajta B92)

Nadu da će biti otkriveni i inspiratori ubistva Tadić, dakle, izražava posle Legijine predaje, a pred njegovo svedočenje. Koliko se, samo, takvo očekivanje razlikuje od predviđanja njegovog kolege, psihologa Koraća, koji je u nedelju uveče bio siguran: “Legija će da laže, on će lagati!”

Zanimljivo je, sve u svemu, bilo posmatrati kako se oni, koji su koliko juče s pravom žalili što prvooptuženog nema pored Zvezdana Jovanovića i ostalih, postali nervozni zbog njegove iznenadne predaje. A još zanimljivije jeste to što je Legija u zatvoru ponajviše obradovao upravo advokate odbrane.

Gde se krio Legija ovih 416 dana, koliko je proteklo od 12. marta prošle godine do 2. maja ove? Pretpostavki i pouzdanih informacija bilo je, skoro, koliko i dana skrivanja. Smeštan je Legija diljem Zemljinog šara, od Bugarske i Bosne pa sve do Bahama i Singapura.

Međutim: “Sve vreme bio je u svojoj kući”, kaže njegov advokat Slobodan Milivojević. “Dva visoka funkcionera MUP-a savetovala su mu da se tamo krije, jer su od starta sumnjali u zvaničnu verziju atentata.”

Kako?! Pa, kuća mu je pregledana u nekoliko navrata. Evo, i Čedomir Jovanović kaže: “Legijina kuća pretresana je više puta, bila je pod celodnevnom prismotrom, kao i kuće njegove familije i prijatelja.”

Advokat Milivojević: “Treba videti kako je pretresana ta kuća, i ko je to radio.”

Za nadzor nad Legijinom kućom bili su zaduženi UBPOK i Žandarmerija.

Legija, pred predaju, zove Gurija, komandanta Žandarmerije.

Tokom protesta “crvenih beretki”, u novembru 2001. godine, Guri preti: predaće značku i službeni pištolj ako dobije pismeno naređenje da udari na pobunjene “beretke”. Tako se, barem, priča po obaveštenim krugovima.

Ili je, pak, Milivojevićeva tvrdnja tu samo da bi zavarala trag? Da pod udar zakona ne dođu i Legijini jataci? Šta ako se, na primer, tačnim pokaže da se Legija krio u nekom manastiru?!

A možda pitanje gde se Legija krio i nije bitno koliko ona druga poruka sadržana u Milivojevićevoj tvrdnji. Poruka da Legija, i tokom “Sablje”, u policiji ima sebi bliske ljude. A te krtice su, po logici stvari, sve vreme prikupljale podatke o onoj drugoj strani, strani koja je Legiju i optužila za ubistvo premijera Đinđića. Da li to objašnjava očiglednu nervozu među onima koji bezrezervno zaležu za tvrdnje iz optužnice za ubistvo premijera Đinđića?

Borivoje Borović, Problemi za političare Sasvim sam siguran da će mnogo toga novog biti otkriveno. Siguran sam da će to stvoriti probleme mnogim političarima. Sad da li će to značiti preokret ili logičan nastavak onoga što policija i tužilaštvo “nisu rešili” ostaje da se vidi. U svakom slučaju ceo sadržaj suđenja Legiji imaće politički kontekst. Čedomir Čupić ,Lanac skrivanja - Do preokreta u suđenju će doći samo u slučaju da saznamo ko još stoji iza ubistva premijera osim Legije koji je bio izvršilac ili organizator. Bilo bi dobro da se to otkrije, ali je važno i da se otkriju ljudi koji su ga skrivali, jer će se u tom slučaju pokrenuti lanac koji će biti teško zaustaviti. Jako je važno da saznamo šta se to, u stvari, dešavalo u proteklih godinu dana. Vladan Batić, Bez senzacije - Ne očekujem nikakav preokret u suđenju, jer za sam čin ubistva ima dovoljno dokaza i taj deo ne može biti sporan. Možda se u smislu nalogodavaca i inspiratora dođe do novih informacija, a možda čak ni to. U svakom slučaju, ne očekujem ništa senzacionalno kao što mnogi priželjkuju. Verovatno ćemo čuti one podatke do kojih je sud, uglavnom, već došao. Voja Tufegdžić, S dokazima preokret - Pretpostavljam da Legijino svedočenje može da bude u toj meri najvažnije da izazove čak i promene optužnice, ali samo ako iznese i čvrste dokaze. Bez dokaza će njegovo svedočenje biti devalvirano već zbog toga što se predao na ovaj način, jer će se ono tumačiti u senci dogovora koji je eventualno postigao da bi se predao. Pretpostavljam da će se držati iste priče i mislim da samo izmene u hijerarhiji, u smislu imenovanja nalogodavaca i iznošenja dokaza za to, mogu da utiču na tok suđenja. Bez dokaza se ništa neće desiti. Borislav Pelević, Jedini pravi svedok - Prethodne vlasti ubile su dva ključna svedoka, Kuma i Šiptara, a to zna svako ko se bar malo razume u oružje, jer se na slici vidi da je mitraljez koji su navodno imali bio zakočen, kao što se vide i podlivi ispod njihovih očiju. Uostalom, potpuni je nonsens da dva kriminalca idu u izbeglištvo sa jednom bombom, mitraljezom i bez novca. Ostala su dakle još dva validna svedoka - Zvezdan Jovanović i Legija. Prvi se brani ćutanjem, tako da ostaje Legija. A pošto ga poznajem, pretpostavljam da se predao, jer ima poverenja u novu vlast. Mnogi sada ne mogu mirno da spavaju. Nebojša Medojević, Dramatičan preokret? - Svedočenje Legijino svakako će imati veliku težinu. Da li će doći do preokreta u istrazi pre svega zavisi od toga da li je njegovoj predaji prethodio nekakav dogovor. Ako jeste možemo očekivati dramatičan preokret. Pretpostavljam da bi u tom slučaju moglo doći do neprijatnosti za veliki broj ljudi iz vlasti DOS-a. Ipak, ja se nadam da ako je dogovor postignut da je to urađeno iz želje da se otkrije istina, a ne iz želje da se napakosti političkim protivnicima. Da li će on eventualno iz statusa okrivljenog preći u status svedoka ne usuđujem se da prognoziram. Nataša Kandić, Karika do naredbodavaca - Očekujem da je Legijinom predajom otvoren prostor za iznošenje novih dokaza, novih činjenica koje bi mogle da nas odvedu ka političkoj grupi koja je kreirala ubistvo premijera Đinđića. Znači, u tom smislu očekujem preokret, jer suđenje, kako se odvijalo do sada, nije imalo link sa naredbodavcima. Dakle, ta karika koja bi nas odvela ka tome antihaškom bratstvu ili nekoj takvoj političkoj grupi mogla bi biti najveća dobit Legijine predaje.

Izbor trenutka predaje je značajan, premda ne i tako misteriozan. I, sva je prilika da ga ne treba baš povezivati sa “atmosferom sličnom onoj pred ubistvo premijera Đinđića”, niti sa takozvanim kapetanom takozvanim DŽoom. On, uostalom, deluje kao podmetačina neke druge strane. Lik iz mašte stvoren baš da bi se i pomislilo kako se ona atmosfera vraća.

Zašto se, dakle, Legija baš sada predao? Mogućom se čini pretpostavka da je postao uveren kako, prilikom hapšenja, neće “pružati otpor” kao Dušan Spasojević i Mile Luković. A nije tome oprečna ni varijanta da je Luković Legija, maltene, “nanjušio” da je klima za njegovu ispovest postala povoljna, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

Da li je bilo pregovora pre onog poziva Guriju? Svi umešani, kažu nije. Svi koji nisu umešani, kažu jeste. U svakom slučaju, teško je pomisliti da baš nikakvog kontakta između Legije i vlasti, ma koliko posrednog, nije bilo pre njegove predaje.

A zašto se Legija, uopšte, predao? Iznete su brojne pretpostavke, pa i one da mu je ponestalo novca i da mu je skrivanje dosadilo. I, da mu je savest proradila. Verovatnije je, međutim, nešto malo drugačije: s jedne strane, njegovi saborci tražili su da ode pred sud, ispriča “pravu istinu” i time skine ljagu s jedinice. I njemu samome, uostalom, nije strana takva pomisao. No i više od toga, treba imati u vidu i momenat lične bezbednosti. Legija je, jednostavno, kako NIN saznaje, procenio da mu je sada bezbednije u zatvoru nego na slobodi, kakvoj-takvoj. Ko mu je to radio o glavi, čućemo kad progovori na suđenju, za koje “želi da bude javno” i na kome se “neće braniti ćutanjem”.

Da su pretnje Legiji ozbiljne, ili barem da se one shvataju ozbiljno, svedoče i posebne mere bezbednosti u CZ-u. Kontrolisana ishrana, ne zbog povećane kilaže već zbog mogućeg trovanja, danonoćni fizički nadzor... Miloš Janković, direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, u “Kuriru”: “Luković je trenutno najčuvaniji stanar Centralnog zatvora.”

Sada, naravno, sve zavisi od onoga što će Milorad Luković kazati pred sudom. Lagaće, sigurni su Žarko Korać i Čedomir Jovanović. Proces će se preokrenuti naglavačke, sigurni su advokati odbrane.

U svakom slučaju, s obzirom na (ne!?)zasluženu reputaciju, ali i s obzirom na pravo okrivljenog da se brani svim sredstvima, Legija će morati da ponudi dokaze koji će biti više nego ubedljivi. Kakvi će biti ti dokazi, ako zaista bude kako najavljuje advokat Slobodan Milivojević: “Luković će izneti istinu i ponuditi dokaze, pa neka sud proceni šta je tačno.”

Srbija, sada, od Legije očekuje video-trake. Snimci sa žurki u Šilerovoj, za koje se sa popriličnom sigurnošću može reći da postoje, trebalo bi da budu samo deo priče. Ne i njen najozbiljniji deo.