Fali samo kosmodrom

Da se kojim čudom ostvare sva predizborna obećanja, u Srbiji ne bi bilo nezaposlenih, investicija bi bilo više nego što je čitav region imao prethodne decenije, a rast BDP-a zasenio bi nekadašnjih kineskih 11 odsto godišnje. Bili bismo balkansko čudo. Građanima Srbije do sada su obećane stotine milijardi evra investicija, više desetina fabrika, isto toliko hiljada novih radnih mesta i iskopavanje enormnih količina zlata, ali i retke vrste uljnih škriljaca, koje izgleda osim Srbije malo ko još ima. „Samo još nije bilo reči o izgradnji kosmodroma, u koji bi uložili Amerikanci, Rusi, a verovatno bi pripomogli i Kinezi. Takođe, nisu još pronađeni svi minerali koji postoje u Srbiji, što je prava šteta“, ironično za NIN komentariše predizborna obećanja Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodna tržišta. Većina stranaka na ovaj način, kaže, vređa inteligenciju birača, a posebno je žalosno kad takva obećanja stižu od predstavnika vlasti, koji su imali vremena da sve to do sada i urade.„Takva predizborna, bajkovita Srbija, nažalost nema nikakve veze sa realnom Srbijom i sve to je gotovo smešno”, objašnjava Stevanović. GRANDOMANI Čime su nas sve zasmejavali i šta su obećavali? Jedno od najgrandioznijih obećanja stiglo je od SNS, čiji je lider Tomislav Nikolić obećao fantastičnih 100 milijardi evra investicija, ako on i njegova stranka dođu na vlast. Nikolić je objasnio da će država uz pomoć stranih investitora ovaj iznos uložiti u dva ogromna projekta - industrijsku zonu od Novog Sada do Beograda i u plovni put kroz Srbiju ka Egejskom moru. U naknadno “ispeglanoj” verziji, Aleksandar Vučić je objasnio da taj novac neće stići odmah već tokom 10 godina. I DSS je ušao u „gađanje milijardama“, pa je tako Nenad Popović, potpredsednik stranke, obećao 10 milijardi evra ruskog kredita pod povoljnim uslovima. Već prezaduženoj Srbiji novi dugovi baš će dobro doći. U nemogućnosti da se takmiče sa ovolikim ciframa, drugim strankama je preostalo samo da iskažu više inventivnosti. I nisu zakazali. U DS su pribegli ne lako merljivim obećanjima o dolasku brojnih novih investitora i pokazali značajnu dozu dovitljivosti sa novootkrivenim prirodnim bogatstvima poput uljnih škriljaca, ali i značajnih zaliha zlata. Po broju najavljenih novih fabrika i radnih mesta, čini se da je izgledan stampedo investitora. Glavni predizborni adut vladajuće koalicije, čeličanu italijanskog Danijelija, verovatno će otvarati ministri nove vlade i to tek uoči narednih izbora. I to nije šala. Jer, bez obzira na najave da će ova kompanija uložiti 500 miliona evra u fabriku u Šapcu, niko ne govori da je za realizaciju projekta potrebno nekoliko godina. Samo za dozvole čeka se u proseku osam meseci, čime se već ulazi u 2013, a dok se pripreme projekti i završi gradnja, upućeni tvrde da bi čeličana, u najboljem slučaju, mogla da bude otvorena krajem 2015. ili početkom 2016. I to ako ugovor bude potpisan, jer u Danijeliju kažu da volja postoji, ali da će tek u julu doneti odluku hoće li se ovo ulaganje i ostvariti. No, do tada će izbori biti i zaboravljeni. Jedan od aduta iz prethodne kampanje, Fijat, ostao je to i u ovoj. O kašnjenju investicije, ali i o ogromnim državnim subvencijama, više se ni ne govori. Serijska proizvodnja novog modela „500L“ najavljuje se za polovinu maja (opet posle izbora), a izjave državnih zvaničnika i investitora opet se razlikuju. Dok Boris Tadić i Mlađan Dinkić u borbi da sebi pripišu zasluge za dovođenje Fijata, tvrde da će se uskoro proizvoditi 200.000, pa i 300.000 vozila, a prihodi od izvoza dostići 1,5 milijardi evra, iz Fijata smireno poručuju da će proizvodnju diktirati tržište. A prvi čovek kompanije, Serđo Markione, nije optimista da će tražnja za automobilima narednih godina baš toliko porasti. JURIŠ Ni obnovljivi izvori energije nisu zaboravljeni, pa je tako stigla najava da bi američka kompanija NJu dženerejšn pauer mogla uložiti 3,5 milijardi dolara u zelenu energiju. O Koridoru 10 malo ko više govori, ali je zato Tadić obećao da će autoput Beograd - Čačak biti završen za dve, dve i po godine. DS je obećao i strateškog partnera za smederevsku železaru, najavljen je novi tender, a zainteresovani su navodno Ukrajinci, Indijci, Turci... Epilog će se, naravno, znati tek posle izbora. I više godina očekivano rešenje za Jat, naprečac je nađeno i od domaćih biznismena - dva Miroslava (Miškovića i Bogićevića) i jednog Miodraga (Kostića) očekuje se da ulože 25 miliona evra. I ta investicija, ako je uopšte bude, prolongirana je za posle izbora zbog spornog ugovora Jata sa Erbasom o nabavci aviona. Pljuštale su i druge najave, o otvaranju fabrika od Vranja do Subotice, a među poslednjima ona o ulaganju češkog proizvođača pneumatika Mitas od 3,5 miliona evra u proširenje njihove fabrike u Rumi. Bez obzira na stranačke najave, u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) kažu za NIN da osim Danijelija, za 2012. do sada imaju dogovorene samo investicije Kuper tajersa (50 miliona evra), Boša (71 milion), Svarovskog (21 milion), Boral aluminijuma (55 miliona) i još nekoliko manjih ulaganja. „S obzirom na to da je izborna godina, a one su uvek po ulaganjima slabije od redovnih, a još je i kriza, bili bismo zadovoljni ako bi direktne strane investicije dostigle prošlogodišnji nivo od oko dve milijarde evra“, kaže Aleksandar Miloradović iz SIEPA-e. I ekonomista Dragovan Milićević objašnjava da statistika najbolje pokazuje svu nerealnost datih obećanja. Naime, prema podacima Eurostata, Srbija sa 1,3 milijarde dolara stranih direktnih investicija u 2010. zauzima tek 81. mesto od 105 analiziranih zemalja. „Ne vidim da će se tu išta bitno promeniti, a ulaganja su realna samo u proizvodnju hrane i pića i u poljoprivredu. Bez obzira na to, kako se zahuktava predizborna trka, stranke daju sve grandioznija obećanja, iako su ona nerealna“, kaže za NIN Milićević, napominjući da obećanje o ruskih 10 milijardi evra ne zvuči realno, ako se zna da je u 2011. iz te zemlje u Srbiju uloženo svega 74 miliona evra. I dok građani sa nestrpljenjem čekaju najavljene investitore, stranački inovatori su se dosetili svih davno zaboravljenih prirodnih bogatstava Srbije, a koja bi nam mogla doneti milijarde. Poseban „hit“ ovih izbora su uljni šrikljci, za koje većina građana ranije nije ni čula, ali sada zna da je ovaj naftni resurs egzotičnog imena, lociran u Aleksinačkom basenu, za koji se tvrdi da jedan od najvećih te vrste u Evropi. Obavešteni smo da su zalihe procenjene na oko dve milijarde tona i da bi godišnje iz njih moglo da se dobije 500.000-600.000 tona domaće nafte, što je ocenjeno kao velika šansa Srbije. „Priča o uljnim škriljcima je aktuelna bar dve-tri decenije, ali se od toga odustalo jer je dobijanje nafte iz šriljaca veoma složen i skup postupak. Uz to, Srbija nema tu tehnologiju, niti će je uskoro nabaviti. Ovakva prerada je trenutno toliko skupa da je neisplativa”, objašnjava Milićević. Prethodnih dana nam je najavljeno i moguće otvaranje rudnika zlata na Crnom vrhu kod Žagubice, gde je kanadska rudarska kompanija Avala risorsis, otkrila rezerve zlata od 1,7 do čak 9,46 grama po toni. Istraživanja će biti nastavljena, a ukoliko rezultati budu dobri, najavljeno je da će za tri godine početi radovi na otvaranju rudnika zlata, vrednog 300 miliona dolara. I zato nemamo razloga za brigu, jasno je da će nam biti mnogo bolje. Čekaju nas milijarde, čeličane, uljni škriljci, rudnici zlata… Skepticima ostaje za utehu da nam bar nije dosadno, ali i ohrabrenje da ovdašnja politička elita, uprkos krizi, nije ostala bez mašte, jer bi im na nekim idejama i čuveni Stiven King pozavideo. Fabrike, ali stvarno Među retkim zaista realizovanim investicijama tokom kampanje su fabrika francuske kompanije Mekaplast u Zrenjanjinu (vredna 10 miliona evra i zapošljavaće 120 radnika) i fabrika čarapa Falke u Leskovcu. I u drugu fabriku je uloženo 10 miliona evra, a najavljeno je da će u dogledno vreme zaposliti 600 radnika.