Ratovi pune džepove lopova

Početkom aprila izraelske vlasti su u jednom dućanu u starom delu Jerusalima zaplenile dva antička, bogato ukrašena drvena poklopca sarkofaga, ukradena tokom nereda u Egiptu prošlog proleća. Lopovi, koji su ilegalno kopali po grobnicama u zapadnom Egiptu, iskoristili su pometnju u zemlji, i te arheološke raritete, od kojih je jedan star oko 2.800, a drugi čak 3.500 godina, isekli na komade, kako bi stali u putničke kofere. Prošvercovali su ih do Dubaija, pa preko jedne evropske zemlje do jerusalimskog trgovca. Sada se traga za naručiocima te krađe i vandalskog uništavanja dobara od neprocenjive vrednosti. Ovo je samo jedan od primera kako su bune, nerede i građanske ratove u nekim severnoafričkim i bliskoistočnim zemljama iskoristili i dalje iskorištavaju uglavnom zapadnoevropski i američki beskrupulozni trgovci antikvitetima, jer bez njih, kako ističe Interpol u jednom izveštaju, ni pljačkaši muzeja i arheoloških lokaliteta ne bi imali šanse za uspeh i zaradu. apeli Krajem marta je generalna direktorka Uneska, Irina Bokova, apelovala na očuvanje kulturno-istorijskih spomenika u Siriji, ugroženih tamošnjim građanskim ratom. Posebno je pozvala vladu da se suzdrži od upotrebe artiljerije i tenkova i da ne napada ciljeve u mestima koja se nalaze na spisku svetske baštine Uneska. „Oštećenje istorijske baštine jedne zemlje znači oštećenje duše i identiteta njenog naroda“, rekla je i podsetila na istorijski značajna mesta kao što su Damask, Palmira, Alepo, Krak de Ševalje i druga. Ali da te apele niko ne sluša, dokaz je najnoviji poziv Bokove, koja je sredinom aprila zatražila od odgovornih da zaštite neprocenjivo blago istorijskog grada Timbuktu, u Maliju, koji su zauzeli pobunjeni Tuarezi. Nepoznati su se odmah dali u pljačku po grobljima, mauzolejima i bibliotekama ovog grada, u kojima se čuvaju drevni dokumenti iz slavnih dana ove nekadašnje raskošne varoši u periodu od 12. do 15. veka. Unesko je zatražio koordinisanu akciju u sprečavanju preprodaje ukradenih umetnina: počev od vlade Malija i ustanika, susednih država, Interpola, međunarodnih carinskih organizacija, do trgovaca umetninama i kolekcionara. Koliko su neredi u nekada stabilnim, autoritarnim državama, olakšali krađu i ilegalnu trgovinu umetnina, pokazuje i Interpolov podatak, da se tokom 2011. godine broj prijavljenih krađa istorijskih predmeta u Egiptu povećao sa 51 na 271. Među njima su i predmeti nestali januara prošle godine iz Egipatskog muzeja u Kairu. Tada su lopovi „preferirali“ da sa sobom ponesu plen ne veći od 30 centimetara, jer se to onda lakše transportuje. Za dalju prodaju te dragocenosti se najčešće pomešaju sa sasvim legalnom robom – ćilimima ili replikama – te se šalje u zemlje sa razvijenom legalnom trgovinom antikvitetima i umetninama, a to znači u SAD i zapadnu Evropu. Dešava se da čak i renomirane aukcijske kuće i muzeji nasednu na lažne priče švercera antikviteta, upozorava Karl-Hajnc Kind, koordinator jedinice za ukradene umetničke predmete u generalnom sekretarijatu Interpola u Lionu. On podseća da je proteklih godina bilo sporova između Getijevog muzeja u Los Anđelesu i Italije, kao i Britanskog muzeja i Grčke oko antikviteta, koji su ukradeni tokom ilegalnih iskopavanja. pljačke Ali, sve to ipak nije ništa u odnosu na veliku pljačku iračkog nacionalnog muzeja u Bagdadu 2003. godine. Do američke agresije Interpol je u svojoj bazi podataka imao samo jedan jedini ukradeni umetnički predmet iz Iraka. Sada ih je 2.700 i to ne samo antikviteta, već i brojne umetničke slike i skulpture. Poseban problem sa organizovanom pljačkom tog nekada velelepnog muzeja je činjenica da su banditi sa sobom poneli i inventarske popise, tako da se u mnogim slučajevima i ne zna šta je nestalo. Takva je situacija danas u Siriji – Interpol ne raspolaže dovoljnim brojem podataka o eventualnim štetama ili krađama antikviteta. To je, usled borbi oko Homsa i drugde razumljivo. Eksperti svetske policijske organizacije očekuju da će sa realizacijom primirja početi da stižu pouzdani podaci o štetama i krađama istorijske ostavštine jednog od centara drevnih civilizacija. Jedna od tužnih epizoda libijskog građanskog rata se zbila 25. maja prošle godine u tadašnjem ustaničkom centru Bengaziju. „Blago Bengazija“ su činili brojni predmeti iz grčkog i rimskog perioda, otkriveni u 20. veku tokom iskopavanja oko drevnog grada Kirenajke. To neprocenjivo blago se sastojalo od 364 zlatnika, 2.433 srebrnjaka, 4.484 bakarnih novčića, 306 komada jedinstvenog nakita i još 43 artefakta, uglavnom kipova. Sve je to bilo smešteno u dva metalna sanduka i u velikom sefu jedne lokalne banke. Ovo blago nikada nije javno prikazivano i za njega su znali samo neki arheolozi. Neko od ustanika je naredio da se sanduci i sef, bez ikakvog odobrenja i prateće dokumentacije, prebace u jednu drugu banku, gde je stigao samo jedan sanduk. Od tada se jednom sanduku i sefu gubi svaki trag. Interpol je odmah, na molbu Uneska, raspisao „poternicu“ za iščezlim blagom, ali niko tačno ne zna šta je u stvari nestalo, jer su prema sumnjama jednog italijanskog arheologa, upućenog u te stvari, lopovi najverovatnije otvorili sve sanduke i sef i iz njih izvukli najvrednije predmete. One manje vredne su stavili u onu preostalu škrinju i predali ustaničkoj vlasti. Ubrzo su se pojavile vesti da se 500 novčića i drugih iz Bengazija ukradenih antikviteta pojavilo na ilegalnom tržištu u susednom Egiptu – ali vlasti to nisu mogle potvrditi. Samo par dana posle krađe, Fadel Ali Mohamed, šef arheološkog odeljenja ustaničke vlade, je započeo potragu za nestalim blagom. On je čak pisao i italijanskom ministru inostranih poslova Fratiniju moleći ga za pomoć. Ali, kako je izvestio Interpol, najveći problem u potrazi jeste činjenica da je sačuvano samo malo fotografija tih nekoliko hiljada eksponata. Čak i ako se i kada se oni budi našli na tržištu – biće teško dokazati odakle potiču. Direktorka Uneska, Irina Bukova je ovaj nestanak ocenila kao „jednu od najvećih krađa arheološkog materijala u istoriji“. Zaplena Sirija je 2008. vratila Iraku oko 700 istorijskih artefakata, koji su nestali u smutnim danima početka američke okupacije zemlje 2003. Ti predmeti su zaplenjeni u velikoj policijskoj akciji protiv švercera antikviteta. Po procenama stručnjaka tokom bezvlašća je iz iračkih muzeja nestalo između tri i sedam hiljada eksponata, od kojih oko 50 imaju izuzetnu umetničku vrednosti. Mnogi od tih predmeta su se pojavili na međunarodnom tržištu antikviteta. Američka okupaciona vojska je tada s pravom bila kritikovana da, uprkos apelima, nije preduzela ništa da sačuva poznati Nacionalni muzej u Bagdadu dok su ga praznile organizovane bande. Budini učenici Da apeli na kolekcionare nekad imaju uspeha pokazuje događaj iz septembra prošle godine, kada je rešen jedan komplikovani kriminalistički slučaj. Iz nacionalnog muzeja u Kabulu je 1994. ili 1995. nestao jedan mali, fini reljef, star oko 1.800 godina. Na njemu su prikazani Budini učenici. Reljef je završio kod jednog minhenskog trgovca antikvitetima, čiji je sin, posle očeve smrti, želeo da proda taj istorijski raritet. Raritet zato, što su radikalno islamistički talibani, dok su terorisali Avganistan 80-ih godina, uništavali sve arheološke artefakte na kojima su prikazivani ljudski likovi – ne samo dva ogromna kipa Bude, već i eksponate po muzejima. Nemačka policija je saznala od aukcijske kuće za pokušaj prodaje, ali se sin – dovoljno mudar – složio da reljef vrati pravom vlasniku – avganistanskoj vladi. Tako je izbegao krivičnu odgovornost, a eksponat je vraćen u Kabul.