Banke izmiču porezu

Ako je tačno da se samo od smrti i poreza ne može pobeći, banke će trajati večno. Jer od poreza uspešno beže i to kao redak, gotovo jedini izuzetak. Kako oporezovati banke, u kojima mnogi vide glavne krivce za aktuelnu krizu, pitanje je koje u poslednje vreme muči čitavu Evropu. Iako je Evropska komisija donela odluku u septembru 2011. da se u zemljama EU uvede porez na finansijske transakcije, kome bi osim banaka podlegale i akcije i hartije od vrednosti, otpor finansijskog sektora, ali i pojedinih država je ogroman. Ideju ovakvog oporezivanja po stopi od 0,1 odsto na sve finansijske transakcije, lansirale su Nemačka i Francuska, tvrdeći da bi to doprinelo uvođenju discipline na finansijsko tržište i stabilizaciji evra. Porez bi, prema planu, trebalo da se izglasa u svim zemljama EU do kraja ove godine, a da stupi na snagu 2014. uz procenu da bi se po tom osnovu godišnje prihodovalo 55 milijardi evra. U ideji prednjači Francuska koja je već donela odluku o stupanju ovog poreza na snagu tokom leta. Međutim, saglasnosti nema ni u evrozoni, jer se od 17 članica čak osam tome protivi. Prvo „ne“ stiglo je iz Velike Britanije, koja pokušava da zaštiti londonski Siti, najjači finansijski centar u Evropi. Ubrzo se pridružila i Švedska sa argumentacijom da bi to dovelo do „bežanja“ banaka iz EU u druge delove sveta gde ne bi plaćale ovakve poreze. Toj ideji protive se i Irska, Holandija, Luksemburg, Slovačka, Estonija, Malta, Kipar, kao i Slovenija, koja je uvela drugu vrstu poreza - na bilanse banaka. Pored Nemačke i Francuske, „za“ su Austrija, Finska, Belgija, Španija, Potugalija, Italija i Grčka. Evropski mediji podvlače uverenje dobrog dela stručne javnosti o potrebi neke vrste poreza za banke, ali navode i da Evropa „drhti“ pred bankarskim sektorom i berzama. EFEKTI Neke evropske zemlje ipak su uvele poreze, ne na finansijske transakcije, već na bilanse banaka. Mađarska ga je uvela još u novembru 2009. po stopama od 0,15 i 0,5 odsto u zavisnosti da li im je bilansna suma manja ili veća od 50 milijardi forinti. Po tom osnovu 2010. očekivalo se 200 miliona evra, a efekti su bili nešto skromniji, 182,3 miliona evra. Slovenci su prošlog avgusta uveli isti porez ali po stopi od 0,1 odsto, uz procenu da će godišnje država prihodovati 11 miliona evra. Ipak, taj porez zamišljen je pre svega kao stimulans za kreditiranje, jer je svaka banka koja preko 60 odsto kredita plasira u privredu i mala i srednja preduzeća oslobođena njegovog plaćanja. Ideja o oporezivanju banaka sazreva od izbijanja krize 2008. kada je postalo jasno da su one gotovo jedini sektor izuzet iz klasičnog oporezivanja. Tako, recimo, osiguravajuće kuće u velikom broju zemalja, pa i u Srbiji, plaćaju porez na premije osiguranja. Upravo zbog toga je grupa zemalja G20 zatražila od MMF 2009. da predloži mogućnosti za dodatno oporezivanje finansijskog sektora, a 2010. MMF je predložio dva načina oporezivanja, od kojih je drugi, koji je ocenjen kao lakši za primenu, neka vrsta zamene za PDV (Fajnanšel aktivitis taks-FAT), gde bi se dodata vrednost banaka računala kao zbir profita i troškova plata za zaposlene. Primenjuje se uspešno u Izraelu, gde banke porez plaćaju po nižoj stopi PDV-a. To bi trenutno u Srbiji značilo da bi banke plaćale porez od osam odsto na zbir profita i plate zaposlenih. Procene govore da bi tom osnovu budžet Srbije mogao da inkasira 60-80 miliona evra godišnje. Naravno, bankama u gubicima ne bi ni plaćale taj porez. Predloge MMF-a o oporezivanju banaka stopirala je Kanada, uz argument da banke izdvajaju obaveznu rezervu centralnoj banci, te da bi ih dodatno oporezivanje samo oteralo iz zemlje ili im bitno otežalo poslovanje. Identičan argument koriste i srpski bankari, koji za NIN tvrde da već plaćaju „najveći porez u Evropi“ u vidu stopu obavezne rezerve od čak 29 odsto. KVAZIPOREZI „Šta su obavezne rezerve nego porez za banke? Na ta sredstva NBS plaća kamatu nula, pa iako se to ne zove porezom, zapravo to jeste“, tvrdi za NIN Zoran Petrović, zamenik predsednika IO Rajfajzen banke, uz opasku da EU može da uvodi porez na finansijske transakcije jer ima od čega da ga naplati. Ali, kaže, u Srbiji „od ničega možeš da dobiješ samo ništa“. Identičan je stav i Veroljuba Dugalića, generalnog sekretara UBS, koji za NIN tvrdi da evropske banke imaju izuzetno visoke profite i bonuse, pa mogu da plate dodatni porez, dok je u Srbiji čak 12 banaka prošle godine poslovalo sa gubicima, dok je dvadesetak banaka iskazalo profit. „Sa stopom obavezne rezerve od skoro 30 odsto i sa rizičnim plasmanima od oko četiri milijarde evra, oporezivanje banaka u Srbiji je nesprovodivo“, kategoričan je Dugalić, iznoseći jednoglasan stav ovdašnjih bankara. Sa njima se ne slaže LJubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, koji veruje da i u Srbiji treba uvesti neki oblik poreza na banke. „Imajući u vidu da bankarski sektor posluje bolje od ostatka privrede, što je delom posledica njihove efikasnosti, a delom privilegovanog položaja koji imaju, trebalo bi i da podnesu veći teret krize od ostatka privrede. Nisu sve banke u istom položaju, ali pojedine imaju ogromne profite, pa im porez treba razrezati srazmerno njihovoj snazi“, kaže Savić, napominjući da porez treba dobro odmeriti, kako se sa „vodom ne bi izbacila i beba iz korita“, odnosno kako se ne bi urušio bankarski sektor. Slične ideje deli i konsultant Nebojša Katić, tvrdeći da su banke u Srbiji „miljenice i čedo sistema“. Kao jedan „na listi apsurdnih darova“ bankama u Srbiji on navodi mogućnost da kroz „neshvatljive poreske pogodnosti plaćaju najmanje efektivne poreze u Evropi i to na štetu budžeta“, čime, prema njegovim rečima, „država nepotrebno gura novac u džepove vlasnika banaka“. S druge strane, Ismaila Musabegovića, profesora na Beogradskoj bankarskoj akademiji brine velika verovatnoća da bi se bilo koji oblik poreza na banke prelio na krajnje korisnike, kojima bi poskupele usluge. „Drugim rečima, kamate bi bile još veće, što bi dovelo do zamiranja finansijskog tržišta“, tvrdi Musabegović. On je uveren da će i EU imati puno problema sa ovim porezom. Ako evropske vlade i zvaničnici biju tešku i još neizvesnu bitku sa bankama, teško je očekivati da će u malenoj Srbiji, u kojoj tek počinje kažnjavanje banaka za prestupe nezamislive u EU, ideja oporezivanja dati rezultate. Ovde, ta bitka, zapravo nije ni počela. PDV i za banke Britanski nobelovac DŽejms Mirles zagovornik je oporezivanja banaka. Veruje da predlog MMF-a o uvođenju svojevrsnog poreza na dodatu vrednost banaka (FAT) predstavlja najbolji model za evropske uslove. Ipak, ide i korak dalje i pominje uvođenje finansijskih institucija u PDV sistem, što je praksa na Novom Zelandu. Međutim, procenjuje se da to nije realna opcija za Evropu, u kojoj je teško uvesti bilo kakav oblik oporezivanja bankarskog sektora.