Zreli za bankrot

Ako Boris Tadić brzo ne formira novu vladu Srbije i ako ona ne preduzme oštre mere štednje, njegov kabinet bi vrlo lako mogao da se pretvori u neku vrstu stečajnog upravnika zemlje! Jer, ekonomska situacija toliko je kritična, da bi u dogledno vreme Srbija mogla da se nađe na rubu bankrota. „Novoj vladi toliko je skučen manevarski prostor i ako mi ne rešimo krizu, kriza će rešiti nas“, upozorava za NIN Kosta Josifidis, član saveta NBS i predsednik Saveza ekonomista Vojvodine. E, to drugo rešenje nikome se ne bi svidelo, jer podrazumeva dodatna otpuštanja, pad standarda, rast cena, deviznog kursa, javnog, ali i privatnih dugova, nestašice...Zato vremena za čekanje nema na pretek. Tim pre što NIN saznaje da je samo u aprilu odlazeća vlada napravila manjak u državnoj kasi od 30,1 milijardu dinara. Na svaka tri dinara, isplaćena iz budžeta, Vlada je prošlog meseca jedan dinar morala da pozajmi. Tako je minus već narastao na 82 milijarde dinara. A, da je Vlada poštovala ranije dogovoreni aranžman sa MMF-om, koji je u februaru suspendovan upravo zbog prekomerne potrošnje, deficit budžeta do kraja juna ne bi smeo da bude veći od 61 milijardu dinara. Već smo, dakle, probili taj okvir za skoro 200 miliona evra, a posle maja i juna ta rupa će biti dublja bar za još nekoliko stotina miliona evra. Da apsurd bude veći, javna potrošnja eksplodirala je u prvom mesecu nakon što je Vlada 29. marta usvojila „paket mera štednje“. U aprilu je, naime, potrošeno rekordnih 96 milijardi dinara. Šta bi tek bilo da nisu štedeli? I koliki bi tek manjak bio da prihodi od PDV-a u aprilu nisu bili za nepune četiri milijarde dinara veći nego u martu, dok su prihodi od akciza skoro udvostručeni, sa 8,3 na 15,3 milijarde dinara? Bilo kako bilo, da bi se do jeseni vratila u planirani okvir, Srbija do kraja septembra ne bi smela da potroši više od 16 milijardi dinara „bez pokrića“. Deficit, dakle, ne bi smeo da bude veći od 3,2 milijarde dinara mesečno. A toliko je manjak u državnoj kasi prošlog meseca rastao svaka tri dana! Zato je već sada sasvim izvesno da će manjak u budžetu Srbije biti mnogo veći od planiranog. Pitanje je samo koliko, jer izdaci rastu iz meseca u mesec. U januaru su bili 72 milijarde, u februaru 75, u martu 79, a u aprilu čak 96 milijardi dinara. Ukoliko bi i u narednih osam meseci država trošila kao u aprilu, do kraja godine njeni rashodi dostigli bi skoro 1.000 milijardi dinara i bili bi za skoro milijardu evra veći od predviđenih Zakonom o budžetu. DOBOŠ „Stanje je relativno alarmantno, vlada se mora što pre formirati, s tim što je potrebno još u fazi pregovora o budućem programu, eksplicitno usaglasiti kratkoročne i dugoročne mere koje su neophodne da bi se sprečio katastrofični scenario tipa grčke krize. Ukoliko se to ne uradi, pa vlada startuje nedovoljno homogeno, već se u hodu pregovara, dogovara, kompromituje nepostojanjem transparentnog i otrežnjujućeg programa rada, oportunitetni troškovi u vidu dalje eskalacije i fiskalnog i platnobilansnog deficita, kursa, a zatim i inflacije, biće veoma visoki, sa mogućnošću da nam pred vratima države za godinu-dve, zaigra mečka ili se pojavi dobošar“, upozorava Kosta Josifidis. U aprilu se zaista trošilo nemilice. Kao da je sudnji dan. I dok je pre samo dva meseca državni sekretar u Ministarstvu finansija Dušan Nikezić tvrdio da će se Uredbom o smanjenju potrošnje budžetskih korisnika do kraja godine uštedeti 10 milijardi dinara i da će se to, između ostalog, postići i smanjenjem troškova za nabavku robe i usluga, ta budžetska stavka je više nego udvostručena, sa 5,3 na 10,9 milijardi dinara! Značajno su, sa 6,6 na 10,2 milijarde dinara, povećane i razne subvencije, dok su neto budžetske pozajmice učetvorostručene, sa 822 miliona na 3,2 milijarde dinara! U aprilu je i masa plata budžetskih korisnika, koje su i u prvom kvartalu realno porasle za pet odsto, povećana za 1,2 milijarde dinara, a dotacije Fondu PIO za isplatu penzija za 1,75 milijardi dinara. „Budžet je već prenapregnut i sleduju drastični rezovi, koji nisu mogući bez prisustva MMF-a, što važi i za spoljnu likvidnost. Administraciju očekuje značajno smanjenje, nije isključen ni pad zarada u javnom sektoru, što je već viđeno u ekonomijama nekih zemalja prošle i ove godine, a i penzije bi u hodu trebalo prilagoditi realnim mogućnostima, mada je ta reforma dugoročniji proces, s kojim se odmah mora startovati. S druge strane i MMF bi trebalo da bude fleksibilniji i donekle uvaži situaciju i omogući izlazak iz neravnoteža. Ni dalje zaduživanje se ne isključuje, jer se ne vidi kako će se ova fiskalna godina premostiti i pored pomenutih kresanja rashoda“, naglašava Josifidis. Problem je, međutim, što u Srbiji štednja lako preraste u svoju suprotnost. Uz to, pregled prihoda i rashoda budžeta za april, u koje je NIN imao uvid, demantuju i tvrdnje državnog sekretara Dušana Nikezića da su martovske mere štednje bile „iznuđene padom budžetskih prihoda u februaru od 20 odsto, a ne time što je Vlada trošila više nego što je predviđeno“. Prošlog meseca Vlada je definitivno trošila znatno više nego što je smela. Zato, kada bi htela da održi obećanje, odnosno da ispuni „kvantitativne kriterijume izvršenja“ ranije dogovorenog aranžmana sa MMF-om i da do polovine godine svede rashode budžeta na 395 milijardi dinara, morala bi u maju i junu zajedno da potroši za trećinu novca manje nego samo u aprilu. To jednostavno nije moguće, osim ako u naredna dva meseca ne bi bila obustavljena isplata penzija i plata svim zaposlenim u javnom sektoru, kao i svih subvencija. Čak i tada bi se potrošnja teško vratila u dogovoreni okvir! DUGOVI Ako nova vlada ne smogne snage za radikalne rezove i prave mere štednje, umesto dosadašnje igre žmurke sa poreskim obveznicima, ona će samo za pokriće manjka u državnoj kasi do kraja godine morati da se zaduži za dodatnih dve milijarde evra (osam meseci po 30 milijardi dinara). No, to je samo deo problema, koji čekaju nove stanare Nemanjine 11. Ove godine za naplatu dospeva i 2,64 milijarde evra javnog duga. Planom otplate do kraja maja država je za to morala da obezbedi 137,5 milijardi dinara, od čega više od 20 milijardi dinara za isplatu ovogodišnje rate stare devizne štednje, koja dospeva 31. maja. U narednih pet meseci biće neophodno još 165,3 milijarde dinara, a kritični će biti jul, septembar i oktobar, jer u tim mesecima će za plaćanje dospelog javnog duga morati da se obezbedi između 33,7 i 39,6 milijardi dinara mesečno. Uz to, pomenute sume u dinarima moraće da budu nešto veće zbog kontinuiranog pada vrednosti domaće valute, čemu je, prekomernom javnom potrošnjom, dobrim delom kumovala i Vlada. Svaki rast evra za jedan dinar automatski povećava i obaveze države za 12,4 milijarde dinara, jer je 85 odsto od 14,6 milijardi evra javnog duga u devizama. S obzirom da je evro 11. januara vredeo 103,7 dinara, a u međuvremenu je ojačao za oko 12 dinara, javni dug je za četiri i po meseca samo po tom osnovu povećan za skoro 150 milijardi dinara! Eventualni rast evra na 120 dinara značiće novi teret za državu od 60 milijardi dinara, čime bi se planirani deficit budžeta povećao za dodatnih 42 odsto! NESTABILNOST Zato ne čudi što država sve teže nalazi finansijere spremne da joj pozajme novac. I dok se Nemačka trenutno zadužuje uz kamatnu stopu od samo 0,05 odsto godišnje, a prinos na švajcarski dug je čak negativan (minus 0,2 odsto tako da ko kupi dužničke papire švajcarske države za 100 franaka, posle dve godine dobija 99,6 franaka!?), Srbija je 23. maja prodala devizne zapise Trezora za 100 miliona evra uz kamatnu stopu od 6,19 odsto. Dan ranije država je kupcima dinarskih zapisa sa rokom dospeća od dve godine morala da ponudi kamatu od 13,99 odsto godišnje, a 29. maja je bila prinuđena da se zadužuje uz kamatu od 15 odsto. Na ovaj način država se do sada zadužila za 2,7 milijardi evra, od čega 2,28 milijardi evra predstavljaju obaveze u dinarima. U junu država planira da prodajom zapisa Trezora prikupi još 52,8 milijardi dinara i 50 miliona evra. Kamata na devizno zaduženje biće 5,75 odsto godišnje, a rok dospeća dve godine. Finansijski ekspert strane banke, koja je do skoro kupovala zapise Trezora Srbije, kaže za NIN da je sada najvažnija sigurnost i da je sve manje onih koji su spremni da rizikuju i ulažu u srpski dug. „Menadžeri mnogih fondova sav keš, koji imaju na raspolaganju sada plasiraju u nemačke obveznice. Zašto? Pa, ako evro propadne, te obveznice će biti izražene u markama, koja će u tom slučaju sigurno ojačati u odnosu na valute drugih zemalja evrozone. Zato je kamata na nemačke obveznice realno negativna, niža od očekivane inflacije, jer je investitorima sigurnost važnija od potencijalnog prinosa“, objašnjava sagovornik NIN-a. Kosta Josifidis ne veruje da se posle izbora može očekivati politička stabilnost. Naprotiv. Vlada se, kaže, mora pripremiti i za generisanje političke nestabilnosti iz novog izvora, a to je kohabitacija. To će emitovati loše poruke investitorima i zato će biti neophodno da vlada blagovremeno deluje i amortizuje stranačke isključivosti, jer je preživljavanje stanovništva i države iznad bilo kog interesa, poručuje Josifidis. Neki analitičari, pak, u sve manjoj spremnosti investitora da finansiraju državu Srbiju vide i jedinu šansu da se nova vlada natera na štednju. Tim pre što se ispostavilo da će, kao i svi prethodni, i protekli izbori morati skupo da se plate. A kada se ispostavi da oni koji su jeli i pili nemaju novca, gazda kafane će za neplaćeni račun smanjiti plate konobarima. A, ti konobari, što bi u kultnom filmu Varljivo leto 68 rekao Danilo Bata Stojković: „To smo ti tato, ti bato i ja“. Rezerve Od početka godine NBS je radi odbrane dinara na deviznom tržištu prodala više od milijardu evra. Dogovor sa MMF-om predviđa da neto devizne rezerve do kraja godine ne smeju pasti ispod 3,9 milijardi evra, a guverner NBS Dejan Šoškić nedavno je izjavio da su te rezerve sada oko 5,9 milijardi evra. Ponovo milioneri Ni jedan od dva ključna koaliciona partnera nešto modifikovane stare vladajuće većine ni uzgredno ne pominje mere štednje i smanjenje javne potrošnje kao jedan od prioriteta nove vlade. Naprotiv. Lider socijalista Ivica Dačić u nedelju je ponovio da će se ministri iz SPS-a u novoj vladi zalagati za povećanje plata i penzija. Na pitanje odakle novac za to, još niko nije ponudio iole smislen odgovor. Zato se ekonomisti plaše da nekome ponovo može pasti na pamet stari recept sa štampanjem para bez pokrića. Tako je svojevremeno ljudima hteo da pomogne i anđeo Gavrilo, pa je preko noći svakome poklonio onoliko novca koliko je već imao u džepu. Pošto se ništa drugo nije promenilo, već sutradan su udvostručene cene svih roba, pa ljudi nisu bili ništa bogatiji, iako su imali duplo više para u džepovima. Tu lekciju neki u Srbiji izgleda još nisu naučili.