Oteta revolucija

Drugi krug prvih slobodnih predsedničkih izbora u istoriji Egipta, 16. i 17. juna, odlučiće da li će zemljom pored Nila upravljati jedan vojnik ili jedan islamski fanatik. To svakako „revolucionari“ sa kairskog trga Tahrir nisu želeli, kada su pre 15 meseci nizom demonstracija doveli do pada autoritarnog vladara Hosnija Mubaraka. „Nama su oteli revoluciju“, jada se pisac Amil Amin uglednom listu Al Ahram. U prvoj etapi trke za predsednika među 12 kandidata su najuspešniji bili predstavnik ekstremističke Muslimanske braće Mohamed Mursi, i poslednji Mubarakov premijer, general Ahmed Šafik. Prvi je dobio 5,7 a drugi 5,5 miliona glasova od ukupno 23,3 miliona listića (izlaznost je bila 46,4 odsto). Interesantno je da ni jedan od njih dvojice nije pobedio u najvećim gradovima. U prestonici Kairu, Aleksandriji i Port Saidu ih je potukao nacionalno-levičarski kandidat Hamdin Sabahi, kome je malo nedostajalo da uđe u drugi krug. Mučenici Uspeh eks-generala zabrinuo je mnoge. Jedan od najpopularnijih TV-voditelja, Mahmud Saad, pojavio se smrknutog lica i u crnom odelu pred kamerama privatne mreže Al- -Nahar i rekao: „Ja sam protiv Ahmeda Šafika. Protiv njega sam, čak i ako postane predsednik. Šta da kažem porodicama mučenika? Šta da kažem mučenicima? Ko ih je izdao“, rekao je Saad, koji je prošle godine izbačen sa državne televizije kada je u programu, uprkos naredbi cenzora, govorio o protestima protiv Mubaraka. Lokalni analitičari su komentarisali uspeh Mubarakovog generala kao rezultat činjenice da je iza njega stajao celokupan državni aparat, koji je i posle hapšenja bivšeg predsednika ostao lojalan vojnoj vrhuški i koji ne namerava tek tako da se liši vlasti i privilegija u siromašnom društvu. Da je to istina, dokazuje i stanje države koja i dalje nema ustav, nakon što je prošle godine ukinut dotadašnji vrhovni zakon. Postoji, doduše ustavna deklaracija, kao provizorni akt, ali ona uopšte ne definiše prava, dužnosti i obaveze šefa države, pa se sada s pravom sumnja da će novi predsednik, dok se ne donese ustav, faktički delati ilegalno. Prošlog vikenda je zakonodavni odbor Parlamenta konačno odlučio da pokrene rad na sazivanju ustavotvorne skupštine, koja bi donela novi, demokratski ustav, ali nisu dati nikakvi rokovi. U takvoj atmosferi, u duboko politički, verski, a pre svega ekonomski podeljenoj zemlji, novi predsednik treba da stupi na dužnost i da počne da realizuje program zbog koga je izabran – ali za to nema ustavnog okvira. Egipćani su od izbora očekivali sve i svašta. Za neke bi novi predsednik morao da povrati unutrašnju stabilnost, red i mir, za kojim čeznu mnogi od početka bune protiv Mubaraka. Za druge bi morao da znači kraj vojnog mešanja u politiku, a za veliki deo bi pobeda njihovog kandidata trebalo da označi početak novog doba slobode i socijalne pravde. „Sve su to samo lepe želje“, odgovara politikolog Hani al-Asar. Jer zemljom i dalje vlada vojna hunta, sastavljena od 19 generala, koje niko nikada nije birao, i to pomoću nešto ublaženog zakona o vanrednom stanju. NJima baš i nije stalo da nastupi stabilno vreme ustavne demokratije – osim ako u drugom krugu ne pobedi njihov kandidat, drug i kolega, avijatičar i eks-premijer Šafik. Udar Ako se to ne desi u zemlji bi moglo doći do vojnog udara, upozorava šef obaveštajne službe do Mubarakovog pada, Omar Sulejman. U listu Al Hajat on ukazuje da Egiptu preti destabilizacija pod islamističkom vladom i da bi to moglo dovesti do konfrontacija između raznih političkih opcija, kao i sa hrišćanskim Koptima, koji su već bili žrtve fundamentalističkih napada – sa perspektivom izbijanja građanskog rata, kao u Iraku. Takvu bi situaciju „vrlo verovatno“ iskoristila armija da interveniše i preuzme vlast, procenjuje 77-godišnji bivši obaveštajni šef. On je upozorio da Muslimanska braća, čiji članovi su najbrojnija parlamentarna frakcija, već formiraju paravojnu organizaciju sličnu revolucionarnim gardama u Iranu i da će to vojska morati blagovremeno da spreči. Izborna komisija je, inače, odbila njegovu kandidaturu za predsedničke izbore jer nije skupio dovoljan broj potpisa – valjda zato što je po anketama mogao da računa na 20 odsto glasova. Kazna Sama Muslimanska braća, odnosno njihova Stranka slobode i pravde, zadovoljni su što je njihov kandidat ušao u drugi krug, ali imaju mnogo razloga za zabrinutost. Mursi je u prvom krugu 23. i 24. maja osvojio skoro upola manje glasova nego što je njegova stranka dobila na parlamentarnim izborima pre samo nekoliko meseci. Čini se da su ih čak i njihovi glasači kaznili zato što nisu pokrenuli niti jedan projekt za oporavak zemlje, iako samo u parlamentu imaju skoro polovinu mandata, a ogromnu većinu sa poslanicima ostalih islamista. Oni se pravdaju da je vladu postavila vojna hunta, pa su zato više puta od generala zahtevali da njihovom kandidatu daju mandat za sastavljanje vlade – što je do sada odbijano. Oštra kritika dosadašnje politike Muslimanske braće došla je u nedelju od Mahdi Akefa, nekadašnjeg glavnog vođe pokreta. „Greške Muslimanske braće su se negativno odrazile na njihovu popularnost“, rekao je Akef saudijskoj TV-mreži Al-Arabija. U greške ubraja formiranje ustavotvorne skupštine i veoma loš odnos prema medijima. Upozorio je Morsija da, ukoliko postane predsednik, nikako ne ponavlja te greške i da mora da menja stil, jer bi u suprotnom štetio i svom Bratstvu i svim islamistima. Akef je od Bratstva zatražio da ne insistira na mestu šefa vlade, s obzirom na to da ionako ima parlamentarnu većinu, i da treba da formira koalicionu vladu. A na mestu premijera ovaj nekadašnji vođa fundamentalista vidi „sve bez diskriminacije – i nekog Kopta ili neku ženu“. Ove unutrašnje turbulencije ne doprinose stabilizaciji i obnovi zemlje. Egipat je od pada Mubaraka izgubio svoju dominantnu ulogu među arapskim i muslimanskim zemljama, a posebno na kriznom Bliskom istoku. A potrebno je da što pre povrati tu ulogu, kako bi se suprotstavio planovima velikih sila i regionalnih igrača, koji imaju svoje ideje, koje nisu uvek u korist Egipta, pisao je Al Ahram. Egipat mora da ubedi i turiste i investitore da se vrate, mora da redefiniše položaj u regionu i u međunarodnim odnosima u svetlu svojih interesa i obaveza. Šafikov Egipat i Morsijev Egipat su dve veoma različite stvari, upozorava ovaj ugledni list. Ali, ima zadataka koje zemlja mora da uradi bez obzira na to ko bude predsednik, piše Al Ahram i gorko zaključuje: „Najverovatnije je da omladina, koja je pokrenula revoluciju, neće za sebe naći poziciju u Egiptu koji se bude iznedrio posle ovog ispita“. Islamista Mohamed Mursi rođen je 1951, bio je profesor na američkim univerzitetima. Zabranjenoj Muslimanskoj braći priključio se tokom studija. Od 1995. je bio član egipatskog parlamenta i predstavnik islamističkih grupacija. Po izbijanju revolucije je uhapšen, ali ga oslobađaju civili koji su zauzeli zatvor. Predsednik je Partije slobode i pravde i zalaže se za „islamističku renesansu“. Relikt Ahmed Šafik je „relikt starog režima“. Rođen je1941, bio je komandant ratnog vazduhoplovstva, diplomata i ministar. Bio je poslednji premijer Mubarakovog režima, umešan u korupcionašku aferu oko izgradnje novog aerodroma u Kairu. Marta 2011. smenio ga je vojni savet.