Novi EU uslovi

Evropska unija uslovljavaće Srbiju ukidanjem lokalne samouprave na severu Kosova i implementacijom dosad postignutih dogovora sa Prištinom za dobijanje datuma za početak pregovora, tvrdi za NIN Radmila Trajković, poslanica Jedinstvene srpske liste u Skupštini Kosova i Metohije. Nivo dosadašnjih razgovora dostigao je maksimum dogovorom oko regionalnog predstavljanja Kosova i sada se, kaže ona, govori o skorom susretu Tadića i Tačija. „Ni za jednog ni za drugog međusobna komunikacija nije sporna s obzirom na to da se ona dosta dobro odvijala na netransparentan način. Oni su imali svoje kanale komunikacije koji su bili mimo kontrole međunarodne zajednice. Možda bi oni našli i načina i snage za nešto što je podela Kosova da pojedine države posebno ne prate da se to ne dogodi. U svakom slučaju, o tome odlučuju velike sile“, ističe Trajkovićeva. Ona sumnja da postoji želja novog šefa države Tomislava Nikolića da podrži iznenadni upad na sever Kosova. „Nikolić je za takav scenario potpuno nezainteresovan i ne bi me iznenadilo da prihvati članstvo u NATO s obzirom na to da je prihvatio evropski put“, kaže Radmila Trajković. Ona upozorava i da nova vlada Srbije mora što hitnije da rešava pitanje statusa severa Kosova, a najkredibilniji partner u tim razgovorima trebalo bi da bude političko rukovodstvo NATO-a. „Svako prolongiranje suštinski je problem za opstanak Srba na tom prostoru“, kaže sagovornica NIN-a. Može li Rusija da ostvari prevelik uticaj na Srbiju preko šefa države, čija je prva adresa van Srbije sa te pozicije bila Moskva? Putin i ruska vlada vide Srbiju kao strateški interes, sami su to rekli više puta? Na dan polaganja zakletve predsednika Nikolića fondacija „Slobodan Jovanović“ održala je tribinu na kojoj je ambasador Konuzin izgovorio dve vrlo važne stvari, da je Rusija snažno protiv projekta „velike Albanije“ i, drugo, da rukovodstvo Srbije treba da dozvoli referendum za Srbe sa severa Kosova. Suštinski, poruka je kontradiktorna, jer ako bude podele Kosova biće i „velike Albanije“. Rusija hoće da se što duže održi status kvo na Kosovu, ne radi brige za Srbe, nego zato da se određeni broj NATO vojnika veže za tu oblast i tako spreči dalje napredovanje NATO-a bliže granicama Rusije. Zato Rusija stalno drži na oku sever Kosova i pomaže liderima lokalnih Srba. Može li, ipak, Nikolić kao šef države, vrhovni komandant i predsednik Saveta za nacionalnu bezbednost, u kritičnim momentima pokušati da pošalje vojsku na sever Kosova? Bez dogovora sa NATO?! Mnogo snažniji, u vreme Miloševića, sa mnogo snažnijom vojskom, više potencijala podrške za borbu unutar srpskog naroda, mi smo taj rat izgubili, a Milošević je potpisao kapitulaciju. Čak i kada bi Nikolić imao takvu ideju nekada, to bi bio veliki problem za sve nas i ne mislim da bi takvu ludost dva puta bilo ko uradio. U pomisli na to može ga sprečiti prisustvo oko 7.000 NATO vojnika stacioniranih na Kosovu, sa mogućnošću ekspeditivnog pojačanja, iako se realno njihov broj kontinuirano smanjuje? NATO ima strategiju povlačenja sa prostora Kosova i njegovo rukovodstvo želi da uradi sve da napravi atmosferu za političko rešavanje problema na Kosovu. U tom smislu ova poslednja akcija rušenje barikada... Bila je test za Nikolića ili poruka u samom startu? Nije to bila poruka samo Nikoliću već svima, šta možemo kada hoćemo za vrlo kratko vreme i sa tim nema šale. Ono što su hteli, to su uradili. I to je prošlo bez snažnijeg otpora stanovništva iako su albanski mediji govorili da na severu Kosova ima dobrovoljaca, da su locirani ljudi bliski ruskim bezbednosnim snagama... Ali, tamo gde je nerešeno stanje, ima raznih epskih priča. Visoki funkcioneri NATO bili su u Prištini, o čemu su razgovarali? Bilo je to paralelno sa samitom NATO-a u Čikagu, gde smo mi uvek neizbežna tema. Procesi na severu Kosova sada su prioritet za njih, zato što žele da se sever integriše. Na koji način žele da stave tačku na tu priču, insistiranjem na ukidanju paralelnih institucija? Podela Kosova stavljena je ad akta za sva vremena, ili kohabitacija u vrhu srpske države može da donese novi preokret? Mnogo zavisi od nas samih, već je napravljena tehnički kancelarija Vlade Kosova u Mitrovici i određeni broj Srba već je aplicirao da tu radi. Ona se tretira kao tehnička, ali sigurno nije nešto što izlazi iz glave Tačija i Vlade Kosova. To je najverovatnije ideja međunarodnih predstavnika, i projekat međunarodne zajednice. Sa ciljem? U početku tehničke nadležnosti koje podrazumevaju da gotovo ništa nećete moći da uradite ako ne dobijete dozvolu te kancelarije, počevši od građevinskih. To je priprema za ukidanje administracije Unmika na severu. Smanjuje se finansiranje tog osoblja i njihov broj iz dana u dan je sve manji. Priželjkivali su pobedu Nikolića? Mislite i na Nikolićeve „suze“ pred američkom ambasadorkom, kada se žalio na izbornu krađu? Ne bih isključila da su neki delovi međunarodne zajednice to priželjkivali. Biografija koju ima za njega samog je veliko opterećenje u ovom trenutku da vodi državu, svaka njegova snažnija izjava izazvala bi lavinu podsećanja na biografiju četničkog vojvode i time mu se ne bi dozvolilo da se razvije kao predsednik, nego stalno da ide unazad. Ne želite disonantne tonove iz Beograda i tražite konsenzus na liniji premijer-predsednik u vezi s pitanjem Kosova? Bilo je više predizbornih kontradiktornih izjava između Tadića i Nikolića i njihovih partija, ali suštinski, imala sam osećaj da je tu blizu identičnost njihovih platformi, jer, ako su realni, i jedan i drugi znaju kakva je pozicija Kosova i Metohije u odnosu na status i očekujem da će napraviti konsenzus s obzirom na to da odlično znaju da bezbednosne snage ne mogu da se vrate na Kosovo, osim u sastavu NATO. U ovoj konstelaciji političkih prilika mogao bi da se nađe konsenzus po pitanju NATO–a u smislu spasavanja onoga što se možda može spasiti, a to je sever Kosova? Kao veliki protivnik podele, ne bih u tom smislu govorila, ali kada bi Nikolić mogao da postane pragmatičan do mere da prihvati članstvo u NATO, to me ne bi iznenadilo, budući da je prihvatio evropski put, što jasnije određuje Srbiju i prema NATO i prema bliskoj saradnji makar sa evropskim bezbednosnim snagama koje su, inače, u najvećem broju članice NATO. Ulazak Srbije u NATO doneo bi preokret i drugo rešenje za sever Kosova? Jedinstveni bezbednosni sistem u regionu, pod kojim bi bile sve bivše države Jugoslavije, i administrativna celina koja nije međunarodno definisana na prostoru Kosova i Metohije, ukoliko bi sve to bio deo bezbednosnog sistema imali bi prednost pre svega u tome što bi se ekonomski stvorili uslovi za strana ulaganja, jer jedinstven bezbednosni sistem nudi relaksaciju, perspektivu i šalje poruku da neće biti rata. Ukoliko bi ceo prostor bio pod takvim sistemom imali bi šansu svi zajedno za mnogo bolji ekonomski razvoj. Osim toga, posebno razvijenije zemlje jako se boje projekta „velika Albanija“. U tom smislu, njihova percepcija zaustavljanja tog projekta je nešto što je svakako prioritet, s obzirom na to da je reč o populaciji koja je muslimanska, a njen deo ulazi i u razne kombinacije sa ekstremnim muslimanskim organizacijama i to je potencijalna opasnost ne samo za Balkan, već i za Evropu i druge zemlje nosioce borbe protiv ekstremnih militantnih muslimanskih elemenata. Ništa od podele Šta je najrealnija opcija za opstanak Srba na Kosovu? Otvaranjem novih pregovora biće rešeno pitanje nad svim pitanjima, status severa? Podela u najavi? Ako ste čuli izjavu Tadića da podele neće biti ne zato što to ne želi Srbija, nego zato što to velike sile na dozvoljavaju, mislim da podele neće biti. Neke od četiri tačaka o kojima je Tadić govorio realne su opcije? Najozbiljniji deo međunarodne zajednice podržavao je te četiri tačke više iz pristojnosti nego suštinski, prećutkujući ono što misle, da je to potpuno prazna strategija, niti osmišljena niti materijalizovana kao ozbiljan projekat.