Zadovoljstvo

Za razliku od drugih ovdašnjih izložbi koje imaju stalan godišnji termin, tradicionalne prolećne prezentacije stvaralaštva naših grafičara u nevelikom galerijskom prostoru preko puta „Mažestika“ uspevale su da održe realizacije svoga programa na neporemećenom nivou umetničke vrednosti. To je podatak koji ide u prilog postojećem uverenju „da nam je grafika bolja od slikarstva“ i drugih disciplina likovno-vizuelne umetnosti. Slika koju Majska izložba grafike beogradskog kruga pruža čini se otud standardno primerena duhu idejno-estetskog pluralizma kao jedino prihvatljivoj soluciji sagledavanja današnje situacije na „trusnom“ prostoru naše umetničke scene. Pojava „novih medija“ i promena estetičkog diskursa u oblasti likovno-vizuelnog stvaralaštva odrazila se i te kako u grafici, ali nije promenila njen nepravedno umanjeni rejting. Takvu sudbinu grafike neće promeniti ni ova izložba u galeriji Grafičkog kolektiva,. Ovakva realnost, ne može umanjiti objektivnu vrednost aktuelne grafičke produkcije. Zadovoljstvo je videti u njenoj prezentaciji ono što je gotovo zaboravljeno: izdanke „tradicionalnog modernizma“, kao kod Rogića, Nagornog i Blanuše, i plodove „radne prakse“ saobrazne „promenjenom estetskom diskursu“ kod Oršolićeve, Grmaša i Alempijevićeve. To otud što je lakše biti pluralističan u oblasti stvaralaštva koje na javnoj sceni nema poziciju preferentne uticajne snage.