S one strane tajne

Pompezno najavljena i diskretno odjavljena čudotvorna vakcina sa Kube, koja „tek što nije stigla u Srbiju“ i koja leči jedan od najsmrtonosniji oblika kancera – pluća, samo je na trenutak ulila nadu velikom broju pacijenata, a iza sebe ostavila pitanje: hoće li se konačno pronaći lek protiv raka? I ne samo protiv raka jer, nažalost, to nije jedina bolest koja ubija ili drastično uništava kvalitet života iako bi nekako bilo logično da se u 21. veku ne umire od gripa, side, meningitisa, multipla skleroze... Uz tako moćnu farmaceutsku industriju, uz sva svetska istraživanja koja više nisu locirana samo u najbogatijim zemljama i uz ogromna novčana ulaganja, očekivalo se da će bar dugo poznate bolesti biti stavljene pod kontrolu, a da će se problem premeštati ka novim i neispitanim. Nažalost, problem je i dalje isti kao pre jednog veka – kardiovaskularna oboljenja i rak su na vrhu liste ubica, a sva do sada poznata istraživanja su pomogla samo da se procenat preživljavanja podigne za koji postotak. Recimo, prema najnovijoj projekciji, očekuje se da će tokom 2012. smrtnost od raka biti manja za 10 odsto kod muškaraca i sedam odsto kod žena u odnosu na 2007, ali ne zbog nekog revolucionarnog otkrića već zbog dugog i upornog rada naučnika na otkrivanju lekova koji bi pre svega poboljšali imunološko stanje pacijenta. VRHOVI Ako pogledamo šta su nam naučnici na polju medicine doneli tokom prethodne godine, videćemo upravo to – mnogo ideja koje čekaju potvrdu. Magazin Tajm je sastavio svoju listu najvećih medicinskih dostignuća u 2011. i na njoj prvo mesto zauzima napredak koji je postignut u kloniranju, a za njim slede tablete protiv gojaznosti, vakcina protiv malarije, koja ima daleko veću uspešnost od do sada korišćene koja štiti samo u 50 odsto slučajeva, ali i laboratorijski napravljeni delovi tela. Ne baš svi delovi tela, ali se ipak donekle odmaklo – prva prostata napravljena u laboratoriji delo je lekara Entonija Atale i košta 5.000 dolara. Trebalo bi pomenuti i bioštampač koji je konstruisala grupa naučnika iz Instituta za degenerativnu medicinu u Severnoj Karolini, čija je svrha da zameni bolnu i tešku transplantaciju kože posle opekotina, ali se ne zna kada jer su opiti na ljudima tek počeli. Baš kao što se ne zna da li će ikada zaživeti još jedno revolucionarno otkriće koje je produkt napora da se otkrije alternativa za antibiotike na koje su mnoge bakterije postale rezistentne, a koje je bazirano na tome da u mozgu bubašvaba i skakavaca postoji supstanca koja je jača od svakog antibiotika. NJena prednost je što ima potencijal da uništi 90 odsto bakterija, sasvim je bezopasna i ne stvara nikakve kontraindikacije, ali ako prođe sve testove na tržištu bi mogla da se nađe najbrže za pet, a optimalno tek za 10 godina. TESTIRANJE Ipak se jedna ideja izdvojila od ostalih, a ako posle testiranja dobije odobrenje, onda ćemo imati upravo to za čim tragamo – revolucionarno otkriće poput penicilina, samo što ovoga puta neće biti pokorene bakterije već virusi sa kojima naučnici uglavnom ne znaju šta će. Naučnici zaposleni u Linkoln laboratoriji pri Tehnološkom institutu u Masačusetsu tvrde da su otkrili lek koji može da deluje na čitav niz virusa i to tako što neće napadati sam virus već će precizno da identifikuju već zaražene ćelije i ubijaće ih da bi se infekcija zaustavila. U radu, publikovanom u žurnalu PLoS One, istraživači su testirali svoj novi lek protiv 15 različitih virusa, i pokazalo se da je bio efikasan protiv svih – uključujući i virus koji prouzrokuje običnu prehladu, H1N1, stomačni virus, polio virus, hemoralgičnu groznicu i još nekoliko najrasprostranjenijih virusa. „Teoretski, ovaj princip bi trebalo da radi protiv bilo kog virusa“, tvrdi Tod Rajder, glavni naučnik u Linkoln laboratoriji u okviru biološke, hemijske i nanotehnološke grupe koja je projektovala novu tehnologiju poznatu pod nazivom DRACO. To dokazuje većina testova koja je obavljena na životinjskim i ljudskim ćelijama koje su kultivisane u laboratorijskim uslovima, ali istraživači su takođe testirali DRACO na miševima zaraženim H1N1 virusom, posle čega su oni bili u potpunosti izlečeni, a lek nije imao negativne efekte. U ovom trenutku naučnici testiraju novi lek na još virusa koji su zarazili miševe i dobijaju, zasad, obećavajuće rezultate, a Rajder se nada da će moći da licencira tehnologiju i da će dobiti priliku da ga testira na većim životinjama, te da ga primeni u kliničkoj praksi. I naš sagovornik, prof. dr Zoran Radovanović, misli da smo dobili prvi pravi signal da je na pragu ozbiljno otkriće: “Okolnosti koje ulivaju izvestan optimizam su sledeće: a) saopštenje potiče sa čuvenog Masačusetskog tehnološkog instituta, čiji se saradnici ne igraju ugledom svoje ustanove, b) studija je rađena u okviru obećavajućeg projekta PANACEA; c) teoretski gledano, mehanizam delovanja je biološki objašnjiv. No, sva dosadašnja ohrabrujuća iskustva zasnivaju se na posmatranju glodara i ćelijskih kultura u staklenim posudama. Do ispitivanja na ljudima je još dug put.” LEKOVI A do tada će obolelima biti na raspolaganju postojeći lekovi, uz pokušaj da se uz njih svrsta i neki novi. Obećavajući, tvrde naučnici. Recimo, poput leka truvade koji se već koristi kod obolelih od HIV virusa, ali koji bi trebalo uvrstiti i kao prevenciju jer su dvogodišnja ispitivanja pokazala da se za 44 odsto smanjuje procenat obolelih među homoseksualcima i za 75 odsto kod heteroseksualnih parova gde je jedan partner zaražen. Ili, poput vakcine za meningitis tipa B koji se javlja u industrijski razvijenim zemljama i koji je otporan na postojeće vakcine za tip A i C. Vođa ove studije, koja je objavljena u časopisu Lanset, Piter Ričmond sa Univerziteta Zapadna Australija, objasnio je da je do sada vakcinu testirao na velikom broju tinejdžera (u istraživanju su učestvovale Španija, Australija i Poljska) i da je došao do rezultata da pruža zaštitu za minimum 80 odsto vakcinisanih ako ne i za svih 100. Problem je što se još uvek ne zna koliko dugo vakcina štiti, tako da sledi novi krug testiranja. A kada je u pitanju rak, stručnjaci su najavili da bi za pet do 10 godina konačno mogao da bude pobeđen, ali ne tako što će se pronaći univerzalan lek protiv njega, već zahvaljujući pojedinačnim otkrićima za određene tipove, kao i promeni terapije koja bi trebalo da se oslanja na imunološke i genske lekove a ne na citostatike. Pretpostavlja se da će u upotrebi biti sve veći broj vakcina (već postoji vakcina protiv virusa hepatitisa B, koja je obavezna i u Srbiji, a štiti od raka jetre, i vakcina protiv papiloma virusa, koja sprečava rak grlića materice i koja se koristi u mnogim zemljama, ali ne i kod nas). Ove tvrdnje stručnjaci dokazuju “dobrim vestima” koje stižu iz različitih istraživačkih centara, a kojih u poslednje vreme ima. Recimo, britanski naučnici su nedavno obelodanili da su otkrili vakcinu koja ubija ćelije raka prostate ne ozleđujući zdravo tkivo, a da će na istom principu moći da razviju vakcinu za rak dojke i pluća, ali da će im biti potrebne godine i godine dok ne urade sve potrebne probe. Za to vreme su naučnici sa odeljenja za proučavanje kancera pri Univerzitetu u Pensilvaniji uradili probe lečenja obolelih od leukemije tako što su iz njihovog organizma vadili T ćelije, vršili njihovu modifikaciju i vraćali ih u telo. Pokazalo se da se modifikovane ćelije veoma brzo razmnožavaju pa na, recimo, 100 „obrađenih“ ćelija organizam u kratkom roku stvara na hiljade istih takvih. U program su se prijavili pacijenti koji više nisu imali nikakve šanse za izlečenje, a među njima jedan je poslužio kao primer za prezentaciju. Dve nedelje nakon što su mu modifikovane ćelije, pacijent nije imao nikakvu promenu, ali je za 15 dana došlo da naglog pogoršanja propraćenog snažnom groznicom. Upravo u tom trenutku je otpočeo proces naglog odumiranja kancerogenih ćelija. Nakon 28 dana pacijent se u potpunosti oporavio, a testovi koji su urađeni su pokazali da ni u krvi ni u koštanoj srži ne postoji nijedna kancerogena ćelija. I kod ostalih pacijenata je primećeno da je terapijom uništeno oko kilogram malignog tkiva. Ipak svi ovi rezultati koji su prezentovani i koji u teoriji daju nadu moraju biti provereni. Dobru vest svet sa nestrpljenjem čeka.  Kubanska vakcina Da se velika naučna istraživanja mogu uspešno raditi i u zemljama niskog ekonomskog standarda dokazuje Kuba koja je u protekle dve decenije napravila ogroman uspeh u oblasti biotehnologije i čiji su naučnici nedavno najavili da možda ima rešenja za niz zdravstvenih problema koji se javljaju širom sveta, uključujući projekte vakcina protiv raka, side i tropske groznice denga. Za sada najviše obećavaju rezultati pretkliničkih studija o mogućoj vakcini protiv side, koja je kreirana tehnikama genetskog inženjeringa iz rekombinovanih proteina i ima za cilj izazivanje ćelijske reakcije na virus. Kada su u pitanju vakcine protiv raka, ne radi se o pravoj vakcini (ne sprečava bolest već olakšava obolelima), niti su najavljene niti je dokazano da zaustavljaju bolest. Konkretno, usporavaju je, tvrde kubanski lekari i to dokazuju činjenicom da pacijenti oboleli od kancera pluća uz nju žive pet godina duže. U Srbiji je najavljeno da će uskoro biti uvezena i pominje se da će biti isprobana na 30 pacijenata, ali domaći stručnjaci postavljaju pitanje da li je to svrsishodno ako se ima u vidu da se u Evropi vrši tek druga faza kliničkog ispitivanja vakcine i da se još uvek ne zna ni kolika joj je toksičnost ni koje su doze optimalne. A opet, ako se ima u vidu koliki je broj razvijenih zemalja zainteresovanih za nju, a i to da ni alternativa nije bolja, verovatno bi odluka o eksperimentu morala da bude na pacijentu. Personalizovani avatari Nedavno su naučnici na godišnjem skupu organizacije HUGO (Human Genome Organisation) u Australiji istupili sa idejom da se ubuduće rak leči uz pomoć mišjih „avatara“ na kojima bi se probali lekovi i doze. Polazeći od ideje da nijedan rak nije isti i da svaki organizam drugačije reaguje, istraživači su došli do ideje da se maligno tkivo iz pacijenta usadi u miševe, a da se onda na njima probaju vrste lekova i doze dok se ne dođe do optimalne kombinacije za pacijenta. Miševi bi na taj način preuzeli sav rizik, a pacijent bi za to vreme bio pod sredstvima koja samo sprečavaju dalje napredovanje tumora, sa minimalnim rizikom za komplikovanje, i čekao optimalnu i pravu dozu prilagođenu modifikaciji tumora koju samo njegovo tkivo stvara.