Između Kupera i Klarka

Dok na pregovaračkoj relaciji Beograd – Priština jedni idu drumom a drugi šumom, na terenu se stvari odvijaju po drugačijim pravilima. Vest da bivši komandant NATO-a u vreme bombardovanja Srbije, Vesli Klark, traži da njegova firma dobije licencu za istraživanje rezervi uglja, kako bi na Kosovu i Metohiji proizvodila sintetičku naftu, više govori o trenutnoj poziciji „neotuđivog dela“ Srbije nego sva retorika na relaciji Beograd – Brisel – Priština. Sa jasnom porukom – ko se tu i šta pita. Iako delegacije Beograda i Prištine od februara nisu sele za pregovarački sto, sve otvoreniji razgovori o promeni formata i podizanju dijaloga na politički nivo ukazuju da se pozornica na kojoj bi taj proces trebalo da se odigra uveliko priprema. Bez obzira na to što još uvek nije poznato ko će voditi pregovore i da li će biti nastavljeni na tehničkom ili političkom nivou, kao i koja će se pitanja naći na dnevnom redu. Za Dušana Janjića iz Foruma za etičke odnose stvari su sasvim jasne: „Međunarodna zajednica ima svoju agendu i uverljive instrumente koje se neće libiti da upotrebi kako bi ispunila svoj cilj – a to je zatvaranje takozvanih paralelnih institucija na severu Kosova i Metohije do proleća 2013. godine, kako bi nakon toga održani opšti izbori na celoj teritoriji Kosova. Šta ko do tada ponudi, tako će mu i biti.“ KANCELARIJA Sasvim dovoljno da se dodatno podgreje ionako uzavrela priča o novim zahtevima koji se ispostavljaju Srbiji za ulazak u EU. Te da li su to, u stvari, stari zahtevi, samo se o njima nije javno govorilo. Nije slučajno što o tim uslovima ovih dana govori upravo Ivica Dačić, koji u ovom trenutku drži konce u rukama kada je reč o formiranju buduće vlade. „Mislite da ćemo moći u vladu koja će posle tri dana reći da to mora biti ispunjeno, da se otvori kancelarija Vlade Srbije u Prištini i kosovske vlade u Beogradu?“, poručio je nedavno lider SPS-a. Pored nezvaničnih govorkanja, naznake novih uslova pojavile su se posle posete Miroslava Lajčaka Beogradu i njegovog autorskog teksta u „EU obzerveru“, objavljenog posle razgovora sa srpskim zvaničnicima, među kojima je bio i Dačić. Lajčak je kategoričan u zaključku da je za otvaranje pregovora potrebna „potpuna posvećenost poboljšanju odnosa sa Prištinom, što isključuje balansiranje između nacionalnih interesa i napretka“. Osim onog što se zna šta treba da uradimo kako bi normalizovali odnose sa Prištinom (primena dosadašnjih dogovora sa Prištinom uz ukidanje srpskih institucija na severu KiM), sudeći po dostupnim informacijama, EU od Srbije još traži i otvaranje kancelarije Beograda u Prištini i obrnuto, Prištine u Beogradu, ukidanje suda u Kosovskoj Mitrovici, uvođenje posebnog pozivnog telefonskog broja za KiM, kao i susret na vrhu Beograda i Prištine. Brze i kategorične negacije pomenutih uslova, bilo da je u pitanju Beograd ili Brisel, svode se na formalne fraze tipa „nema dodatnih uslova“ i „to nije stav komisije EU“, što ne znači da Beogradu nije sugerisano sve pobrojano. A hoće li sugerisano preći u traženo do decembra, kada Beograd očekuje da dobije datum za početak pristupnih pregovora sa EU? Samo se treba prisetiti šta se događalo prošle godine, od otvorenih zahteva Angele Merkel da se ukinu paralelne institucije na severu Kosova, prilikom njene posete Beogradu, do propalog decembarskog pokušaja dobijanja kandidatskog statusa. Iako je Evropska komisija tada ocenila da je Srbija ispunila postavljene uslove za sticanje statusa kandidata, to se nije dogodilo zbog protivljenja Nemačke. Ona je tada insistirala na uslovima koji nisu bili „zvanični uslovi EU“ i nisu bili „dodatni uslovi“. Pločica Očekivanja srpske javnosti da će posle posete britanskog diplomate i posrednika u pregovorima između Beograda i Prištine Roberta Kupera Srbiji konačno biti jasnije da li je u Briselu bilo dogovora koji se kriju od građana Srbije, nisu ispunjena. Osim konstatacije da je „veoma značajno da čitava naša javnost bude upoznata sa onim što je dogovoreno” te da je to stav i predsednika Nikolića, Kuper je svu svoju energiju usmerio ka tvrdnji da u Briselu nije dogovoreno da na regionalnim skupovima na pločici ispred Kosova mora da bude ispisana fusnota kako to inače tvrde članovi pregovaračkog tima Beograda. Otud i maliciozni komentari da Kuper u Beograd donosi zaključke dosadašnjih pregovora, umesto da ih donese beogradski pregovarač Borko Stefanović i da isti čekaju predsednika Nikolića na stolu kada primi dužnost. Sa jasnom aluzijom da ni ono što je do sada ispregovarano nije dovoljno jasno i za sve strane prihvatljivo. Na sve to treba da se nadovežu novi pregovori koje međunarodna zajednica i podržava i požuruje. Za sada je izvesno da su na stolu tri varijante – nastavak dijaloga ekspertskih timova na tehničkom nivou za koji se, zvanično, zalaže Priština, zatim nastavak dijaloga na višem političkom nivou za koji se, navodno, podržavajući ideju Beograda, zalaže međunarodna zajednica i, na kraju, formiranje dva paralelna nivoa pregovora – tehničkih i političkih, koje mnogi analitičari smatraju najpovoljnijim za Srbiju. Marko Đurić, savetnik predsednika Nikolića, koji je na sastanku sa Kuperom menjao svog odsutnog šefa, definitivno je potvrdio da će budući dijalog dve strane biti podignut na viši nivo što je predsednik Nikolić predložio prilikom nedavne posete Briselu. Šta to, zapravo, znači? Da li to podrazumeva sastanak najviših predstavnika Beograda i Prištine, o čemu se ovih dana toliko govori? I ko bi bio najviši predstavnik koji bi od Borka Stefanovića preuzeo vruć krompir – predsednik države ili premijer? Da li će na dnevnom redu biti teme koje idu dalje od onoga što se do sada smatralo normalizacijom odnosa Beograda i Prištine? Podrazumeva li to, eventualno, i pitanje budućeg statusa Kosova? Za te detalje razgovora sa Kuperom javnost je ostala uskraćena, jer je i ovu posetu pratila konspirativnost, kao o prethodne dolaske i susrete sa srpskim zvaničnicima. NEZAVISNOST Kada je u pitanju podizanje dijaloga na viši politički nivo, i Srbija i Kosovo o tome imaju različita viđenja. Deo ovdašnje javnosti, uključujući i dosadašnjeg glavnog pregovarača Borislava Stefanovića, smatra da bi time de fakto bila priznata nezavisnost Kosova. Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić u poslednjim dešavanjima vidi težnju međunarodne zajednice da pripremi pozornicu za nezavisno Kosovo, zbog čega smatra veoma opasnom ideju da predsednik ili premijer vode dijalog. „U tom slučaju bi se već radilo o državnim pregovorima i ‘de fakto’ bi se radilo o priznanju Kosova kao nezavisne države“, rekao je Simić. S druge strane, podizanjem dijaloga na viši nivo Srbija želi da se priča o političkim temama, odnosno da prestanu razgovori o samo tehničkim temama i to u određenom formatu koji ne bi rizikovao implicitno priznanje Kosova, odnosno izmenu postojećeg Ahtisarijevog plana, kako to vidi Vladimir Todorić, direktor Centra za novu politiku. Pored dileme o karakteru pregovora, za Beograd su važna druga dva ključna pitanja – formiranje Vlade Srbije i postizanje konsenzusa i platforme o suštinskim pitanjima, koja će se posebno zasnivati na zaštiti ekonomskih kapaciteta i prirodnih bogatstava Srbije na Kosovu. Pre nego što general Klark Kosovo i Metohiju ne pretvori u mesečev pejzaž. Nezadovoljstvo Prištine Bez obzira što bi pregovori na višem nivou pružili izvesnu satisfakciju Prištini, ni Albanci po tom pitanju nisu potpuno jedinstveni. „Mislim da kosovska strana ne želi i neće prihvatiti nikakav ‘viši nivo’ dijaloga s Beogradom, ako to podrazumeva ponovno otvaranje političkih i statusnih pitanja“, predočava Škeljzen Malići, politički analitičar iz Prištine. “Ono na čemu će Priština insistirati jeste primena postignutih sporazuma, da se uklone nejasnoće i naknadne interpretacije, a tu je ključna uloga posrednika iz EU, koji treba jasno da presudi šta je zapravo dogovoreno“.