Raskoš izgubljene civilizacije

Engleska reč „tale“ (priča) ima u sebi nečeg bajkovitog, što vas lako podseti na ploče s Crvenkapom ili na Diznijeve crtaće. U slučaju izložbe A Balkan Tale, ova reč dobija malo drugačiji smisao. I dalje su tu kraljevi i kraljice, prinčevi i princeze, sultani i begovi, okrutni gospodari i tragične ljubavne priče, ali je kontekst ipak bitno drugačiji. U najkraćem – stvaran je. Izložba predstavlja fotografije 50 muslimanskih, hrišćanskih i jevrejskih spomenika s celog Balkana nastalih u vreme Osmanskog carstva. Autori fotografija su petoro nagrađivanih fotografa iz Atine, Beograda, Prizrena, Skoplja i Tirane: Ivan Petrović, Kamilo Nolas, Juta Benzenberg, Ivan Blažev i Samir Karahoda. Ove sjajne fotografije spomenike jedne zaboravljene epohe predstavljaju tačno onakvim kakvi su danas – oronuli i zapušteni (jevrejsko groblje u Nišu, hamam u Novom Pazaru) ili užurbani i puni života (DŽamija Sultana Mehmeda Drugog Osvajača u Prištini), ili onakvi kakvi su nekad bili (katolička katedrala u Skadru pretvorena u sportsku dvoranu)... Saša Janjić iz galerije „Remont“ kaže za NIN da bi kao primer propadanja ovih spomenika trebalo navesti neverovatan slučaj jevrejskog groblja u Nišu, koje je naseljeno lokalnim Romima, koji su tamo napravili naselje, a nadgrobne spomenike koriste kao građevinski materijal (!). „Malo ljudi u Nišu je znalo gde se nalazi groblje, koje je inače zaštićeno zakonom kao spomenik kulture“, kaže Janjić. Osmanlije su na Balkanu vladale (i zidale!) u veoma velikom istorijskom razdoblju, od 14. do 20. veka, pa je gotovo neverovatno u kojoj meri je njihovo nasleđe slabo vidljivo u današnjem javnom životu balkanskih zemalja. Samo posećujući ovu izložbu, prosečan poznavalac srpske nacionalne istorije mogao bi da otkrije više uzbudljivih i interesantnih informacija o osmanskoj vladavini ovim prostorima nego iz većine školskih udžbenika. Budući da je Geteov institut izložbu koncipirao regionalno, i to tako da se ne spominju imena današnjih država u kojima se fotografisani spomenici nalaze, već samo imena gradova, ponekad je teško odgonetnuti gde se tačno neki objekat nalazi. I upravo to iskustvo na posmatrača deluje veoma oslobađajuće. Niste sigurni gde su tačno Tepeleni, Naflio, Retimno, Berat, Arte? To je ovde manje važno, jer u centru pažnje su crkve, džamije, tekije, sinagoge, groblja, hamami, bazari i turbeti koji i danas svedoče o jednoj nekad veoma dinamičnoj i sofisticiranoj civilizaciji koja je fizički nestala, ali je nastavila da živi u priči. Tu leži razlog zašto Geteovom institutu treba odati veliko priznanje za organizovanje ove izložbe (u Srbiji u saradnji s „Remontom“). Jer, možda će zahvaljujući izložbi A Balkan Tale nivo svesti balkanskih zemalja o tome kakvo blago im propada pred očima makar malo porasti. Ako vam je dosta stereotipa o Balkanu kao o nekakvoj poludivljoj i iracionalnoj zemlji krvi i meda, svratite na ovu izložbu, pred vama će su u svoj svojoj raskoši otvoriti ceo jedan svet.