Energija u kreaciji

I kako to biva u Srbiji, gde se vladajuće funkcije uvek prepliću, američki koreograf Brus Stajvel i v. d. direktora Baleta, postavlja dve koreografije: Gala Valcer za veliki ansambl „u roze“, izraza nikada gore viđenog u estetskom i profesionalnom smislu. I Romeo i Julija (Pas de Deux) koju takođe potpisuje Brus Stajvel, jeste čin koji ne samo da je cinizam već i ironija. Jer, kao „stranac u Beogradu“ pri sebi je morao imati neki „vodič kroz balet“, iz kojeg bi saznao da svaka obnova baleta ima prefiks prema, u ovom slučaju to je praizvedba. Dakle, iz kog budžeta su finansirane ove „autorske“ koreografije našeg v.d. direktora baleta ili su naprosto „humanitarni doprinos za nerazvijeni i nestabilni region“? V. d. direktora baleta/koreograf, koji tečno govori i čita na maternjem engleskom, mogao je da učini nešto na polju predusretljivosti i pročita Svetsku enciklopediju baleta (na engleskom), u kojoj je naš Dimitrije Parlić označen kao koreograf koji je doprineo inovaciji klasičnog baleta, posebno Romea i Julije, i tako iskoristi „domaću proizvodnju“, čime bi izrazio svoju diplomatsku ideju, ne samo u teatru nego i u svakodnevnim odnosima sa javnošću. Na ovako ugrađenoj političkoj sceni, Gala koncert hrabro i odgovorno su branili naši lideri Srpskog baleta. Prvak Jovan Veselinović, postigao je ono što je skoro nemoguće - ostati u „globalnom repozicioniranju mesta“ i „u koordinaciji sa kooperativnim partnerom“, primabalerinom Anom Pavlović -Terpsihorom u istorijskom prezentu. I naša „gvozdena ledi“ baleta – primabalerina Mila Dragičević, „legitimno, legalno, suvereno“ podigla je optimizam kod publike „građanina iz partije čistog baleta“.