Foliranti na monitoringu

Kada je, prošle sedmice, Savet ministara EU odlučio da Crnoj Gori odobri datum početka pregovora o ulasku u EU, svetski mediji nisu imali mnogo toga da kažu o napretku zabeleženom u ekološkoj državi. Ali zato nisu propustili da istaknu da će suštinski pregovori početi tek posle izveštaja Europola o organizovanom kriminalu i korupciji i da se potrude da što upečatljivije opišu razmere ta dva zla. Tako je portal Europolitics.info, pozivajući se na navode Bi-Bi-Sija ocenio da je „mala balkanska zemlja preplavljena korupcijom“, da se državni novac čuva u Prvoj banci koja je kredite davala članovima „prve familije“ i njihovim bliskim saradnicima, te da su italijanske institucije ispitivale bivšeg premijera i lidera vladajuće DPS Mila Đukanovića zbog povezanosti sa aferom šverca cigareta. Američki Volstrit žurnal preneo je mišljenje švedskog ministra inostranih poslova Karla Bilta koji je Crnu Goru opisao kao zemlju koja „deli probleme ostalih balkanskih zemalja, ali se sporije suočava s njima“. Agencija Rojters ocenila je da će proći mnogo godina pregovaranja dok Crna Gora ojača demokratske institucije, usaglasi domaće zakonodavstvo sa evropskim i postane punopravna članica EU. Svemu tome uprkos, odluka ministara EU zaslužuje i u srpskim medijima bar onoliko prostora koliko i priče o nevoljama turista sa crnogorskim ugostiteljima koji, izgleda, ne rade ništa drugo sem što skidaju kožu s leđa svakom ko pređe granicu. I to ne samo zato što je početak pregovora o evrointegraciji Crne Gore znak da ozbiljno obolela Unija nije u potpunosti odustala od proširenja na Zapadni Balkan, već i zato što bi iz primera nekadašnjeg „drugog oka u glavi“ Srbija mogla izvući neke pouke i skratiti sopstveni proces pridruživanja – kome je, kako smo obavešteni, i vlada u nastajanju najiskrenije posvećena. Crna Gora će, naime, u integracije ići po kriterijumima kakvi do sada nisu primenjivani – i koji će važiti i za Srbiju. Novi metod podrazumeva „monitoring“ nad svim narednim potezima i otpočinjanje pregovora poglavljima 23 i 24, koja se odnose na najteže teme – vladavinu prava, građanske slobode i borbu protiv kriminala. Posledica uvođenja pooštrenih pravila biće sve teže foliranje reformi, ocenio je, poredeći proceduru namenjenu Bugarskoj i Rumuniji, potom Hrvatskoj i sada Crnoj Gori, Petar Turčinović, ambasador Hrvatske u Podgorici. „Ukoliko crnogorska vlada i društvo u cjelini budu koristili iskustvo Hrvatske i budu stvarno želeli implementirati promene, postoji mogućnost da Crna Gora napreduje brže u pregovorima. Ukoliko vlada ili odlučujući elementi političke scene ne budu zainteresovani za brže reforme, jasno je da će oštrina merila i kriterijuma dovesti do toga da će pregovori trajati jako dugo“, upozorio je Turčinović u izjavi Danu. Pouka o učenju na komšijskom primeru još dragocenija bi mogla biti Srbiji kojoj, osim procvetale korupcije i kriminala, na putu ka Briselu stoji i ogromna kosovska prepreka. A mogla bi da posluži i u „dobrosusedskom“ prepucavanju oko prava na titulu „lidera u regionu“. Ta bitka mogla bi dobiti neki smisao ako bi se vodila na osnovu jasnih kriterijuma vezanih za sprovođenje reformi i obračun sa korupcijom i kriminalom. Kad je već reč o zajedničkim boljkama.