Kriv sam ali ostajem

Bivši šef države u intervjuu za NIN kaže da prihvata odgovornost i smatra da je kriv, ali ni sada, nakon pretrpljenog poraza od lidera naprednjaka, ne razmišlja o podnošenju ostavke. Spreman je na taj čin ukoliko to od njega zatraže organi stranke. Ali to se nije dogodilo, tako kaže. Da li je budući premijer velike koalicije SNS–DS? Nije najčvršće demantovao. „Ajmo dalje“, kratko je rekao. A onda je govorio o Nikoliću, Dačiću i Dinkiću, vladi crno-crvene koalicije, po želji tajkuna, prvi put izgovorivši i konkretno ime - Miroslav Mišković. Na inauguraciji Tomislava Nikolića iza vaših leđa stajali su Mišković, Beko, Kostić, Aleksandar Tijanić i Grujić, da li su neki od tajkuna želeli zapravo vama da vide leđa? Nema nikakve dileme da su neki predstavnici krupnog kapitala svih ovih godina to želeli! Zašto? Prvi put u poslednjih 20 godina predstavnici te socijalne grupacije morali su da čekaju na sastanak kod mene a ne da ulaze na otvorena vrata, morali su da se ponašaju u skladu sa pravnim sistemom, a ne da ga oblikuju po svojoj volji. Što ne znači da krupni kapital nema svoje mesto u srpskoj privredi. Ali moraju da se znaju pravila igre. Zar nisu bili i finansijeri DS? DS je bila u prošlosti finansirana od strane tajkuna, ali je istina i da sam ja to posle Zorana Živkovića prekinuo. Tada je nastala ova vrsta odnosa, da stranka i ja nikome ništa ne dugujemo i da niko nema privilegovan tretman. Neki od njih imaju mesto u srpskoj privredi, mogu da doprinesu, ali po pravilima igre, a ne tako što koriste privilegije koje im država obezbeđuje da uvećavaju svoje bogatstvo i da posluju u okolnostima gde ne pokazuju konkurentnost. Ja nisam nikada bio protiv velikih privrednika, naprotiv, samo sam protiv privilegija i bogaćenja na nepošten način. Nastojali su da drže zatvorenu Srbiju i što dalje od EU? Neki da, neki ne! Neki su uspeli da izađu iz tog načina mišljenja, ali nekima je bilo od interesa da Srbija ne bude zemlja EU jer su ‘90-ih stvarali bogatstvo u potpuno drugačijim okolnostima, bez pravne države i konkurencije. Prethodne četiri godine došlo je do prekida takve komunikacije između vlasti i predstavnika krupnog kapitala na način kako je to bilo u prošlosti, i to je velika stvar za Srbiju. Srbija je postala zemlja u kojoj se poštuju zakoni i važe ista pravila za sve. Ovo je vlada koju oni žele – SNS-SPS-URS? Očigledno. Čujem kao i vi takve informacije da je sa mnom bilo nemoguće napraviti dilove i da je zato poželjna vlada u kojoj nema DS. Mišković? Verujem da da, ali to morate da pitate gospodina Miškovića, ja verujem da je to... ...Vlada koju Mišković želi? Više nego sam siguran. A verujem da ne želi vladu u kojoj bi DS ili ja bili. U vladi u kojoj DS ima čelnu ulogu morali bi da poštuju pravila igre. Kao što se i počelo uspostavljati tokom vremena. Još ste predsednik DS? Podnećete ostavku? Sa milion i po ljudi iza svoje politike da dam ostavku shodno željama političkih protivnika? Ali poštujući demokratiju, članovi DS će i o mojoj odgovornosti raspravljati i odlučiti žele li da budem predsednik DS u budućnosti. Neću bežati od svoje odgovornosti, a o njoj će odlučivati organi stranke, a ne celokupna politička javnost koja je, kada je reč o predsedniku Srbije, dala svoje mišljenje na predsedničkim izborima i to su pravila demokratije. Za razliku od prethodnog vremena, odgovaram glasačima DS a ne svim građanima Srbije, svim političkim strankama. Sve političke stranke nisu više predmet moje pažnje, više nisam predsednik Srbije. Niko u stranci ne traži moju smenu. I ja sam njen predsednik. ... Vas je iznenadio izborni rezultat? Ne, ne, mislio sam da ćemo mnogo teže proći na izborima još pre godinu dana. Bilo je skoro nemoguće, objektivno, u datim okolnostima napraviti dobar rezultat, nije niko na evropskom kontinentu napravio dobar rezultat u takvim okolnostima. Bio je to težak nokaut, kažu, niste izlazili iz sobe kada su proglašeni izborni rezultati? Niste mogli da se suočite sa realnošću? Delujem li vam kao čovek koji se ne suočava sa realnošću? To spada u humorističku predstavu. Ma dajte! Uopšte nisam takva vrsta ličnosti da se ne suočavam sa teškim okolnostima. Kada idem na operaciju, a imao sam ih četiri u ovom mandatu, imam pritisak 120 sa 80, tako i u ovim okolnostima. Potpuno sam hladan u svim okolnostima, nisam sklon burnim reakcijama. Rezultat jeste težak, ali podsećam na rezultat partija u Evropi koje su bile na vlasti protekle četiri godine nakon početka krize na Volstritu. Izgubili smo sa dva odsto glasova na izborima... Naša vladajuća koalicija dobila je više glasova no na prethodnim izborima, a DS manje glasova jer su se manje stranke okoristile o DS, što je i normalno s obzirom na to da smo po percepciji građana snosili najveću odgovornost i od nje nismo bežali. Uzimali smo je čak i kada nismo bili odgovorni da bismo očuvali vladu, jer je bilo važno nastaviti primenjivati sudbonosne mere, a istorija će pokazati da su bile bitne za Srbiju i njenu budućnost. Budući ste premijer? Šta ću biti, o tome odlučuju građani i u ovom trenutku DS. Sledeća je na političkoj sceni - koalicija DS i SNS? SNS u ovom trenutku čini napor da formira koaliciju sa URS i koalicijom oko G 17 plus i koalicijom oko SPS. Kao što vidite, odmah nakon izbora DS nije formirala koaliciju sa SNS, kao što sam to rekao na izborima. Pokušali smo sve da formiramo koaliciju sa dosadašnjim koalicionim partnerima. Očigledno, Ivica Dačić nije odoleo ponudi da postane premijer i to je njegovo legitimno pravo. Te stranke pregovaraju o novoj vladi, a vi tražite da se bavim predviđanjem budućnosti, ja stvarno nisam prorok. Postoji li komunikacija DS sa SNS oko moguće velike koalicije? Ovog trenutka se ne pregovara o mogućoj koaliciji između SNS i DS. Ali jedan od doprinosa civilnom društvu jeste da su konačno otvorene komunikacije sa svim strankama među sobom. Baš kao i u svim evropskim zemljama. Priznajete da su otvorena vrata onda i za moguću koaliciju SNS - DS? Nažalost, ne mogu da ispunim atraktivnim sadržajem vaš intervju. To je atraktivno pitanje ili pitanje sudbine zemlje? Ali to ne odgovara istini. Istina je da u ovom trenutku ne pregovaramo o vladi sa SNS, a što se tiče prethodnih pregovora sa SPS, jel’ vas to zanima? Ko formira vladu? Tajkuni? Rusi? Učestvovao sam u formiranju jedne vlade koja je dobijala takav epitet. Pokušavale su i pokušavaju, pojedine države, na određeni način, ne previše očit, braneći svoje interese, da utiču na formiranje vlade, kao i pojedine grupacije, predstavnici krupnog kapitala. Od onih koji pregovaraju zavisi koliko će biti podložni uticajima. Ja nisam bio. U kom momentu ste shvatili šta je vaša ključna greška. Obrušili ste se na građane da su sami krivi što su nezadovoljni? Ko se obrušio? Mićunović je rekao: “I Hitler je došao na vlast glasovima birača“, komentarišući pobedu Nikolića? Nije se obrušio na birače time. To je samo prosta istorijska činjenica. Znate tu činjenicu? Mićunović se nikada nije obrušio na birače. I na predsedništvu je diskutovao o našoj odgovornosti za rezultat... Sam sam rekao u izbornoj noći ko je najodgovorniji za rezultat. To sam ja i uvek sam poštovao volju građana. Postoji li nešto što biste sada uradili, a niste pre? Pustite to, za prosutim mlekom se ne plače, to bi bilo nezrelo ponašanje, bio sam predsednik Srbije, milion i po ljudi u Srbiji i danas stoji iza te politike i moja odgovornost je prema tim građanima. Bojan Pajtić je samo jedan od onih koji kažu da je vreme za čistku u DS? Za ispitivanje odgovornosti i promene u DS sam i ja, za to smo svi, ali ne za staljinističke metode. Pajtić kaže da je DS platila cenu zbog bahatih ljudi iz njenih redova spremnih na bogaćenje? Naravno. Ako se neko obogatio iz DS biće tretiran od pravosudnih institucija i mora da bude, i niko nije zaštićen, to je civilno i demokratsko društvo. U tom smislu sam predložio da se krene od mene. Da pođemo ipak od Cvetkovića? I Agrobanke, na primer? Sto puta sam rekao da svi moraju biti jednaki pred zakonom I da ne sme biti zaštićenih. Prvi se zalažem za to da se svako ispita. Ali i za to da se ljudi ne bacaju u blato pre nego što se utvrdi odgovornost. I ja poznajem mnoge ljude koji su se obogatili, ali to ne znači da sam uticao na njihovo bogatstvo, ako neko misli da jesam, neka ispita. Neka se sve ispita. Niko vas ni ne krivi da ste materijalista, niti da ste bahati u tom smislu bogaćenja, ali optužuju vas sve vreme da ste svu vlast preuzeli u svoje ruke, a da niste učinili dobro? To je dobro, prvi put imamo u istoriji Srbije predsednika koga niko ne optužuje za kriminal. A ovo drugo nije istina. Nisam nikada želeo svu vlast u svojim rukama. Kako smo među prvima na listi po korupciji, i na začelju po svim ekonomskim pokazateljima po oceni Svetskog ekonomskog foruma? Prethodnih nekoliko decenija izašli smo iz rata a nijedno društvo koje je izašlo iz rata nije bilo drugačije do koruptivno jer su korupcija i kriminal bili način privređivanja i nismo uspeli da se izborimo s tim. A što se nismo obračunali sa korupcijom? Objasniću vam vrlo jednostavno. Zbog toga što svako ko nešto zna o borbi u domenu bezbednosti, zna da prvo mora da se obračuna sa organizovanim kriminalom jer je on najveći generator korupcije. Ako je reč o organizovanom kriminalu, on nikad ne ide bez politike i funkcionera vlasti na bilo kom nivou? Zašto niko od političara nije procesuiran? Protekle četiri godine proveli smo u bespoštednom ratu protiv kriminala međunarodnog karaktera, i Srbija je prvi put postala izvoznik bezbednosti. Plenili smo narkotike na Atlantskom okeanu, na međunarodnim morima, u koordinaciji sa američkim i britanskim saveznicima. Završili smo taj posao. Taj posao smo radili tako što nismo mi ovladavali informacijama nego smo ih dobijali iz međunarodne razmene bezbednosnih informacija. Ja lično nisam dobio informacije da je neki političar umešan u to, govorim o prethodnoj vladi. Da sam dobio takve operativne podatke insistirao bih da istog trenutka bude procesuiran. Dokaz za to vam je kada god je u državi bilo informacije o tome da je neki od političara, ili kriminalaca ili privrednika, umešan u nedozvoljene afere, bio je procesuiran. Sam sam platio cenu zbog toga kada je procesuiran predsednik vojvođanskog odbora DS i gradonačelnik Zrenjanina u to vreme, Goran Knežević. DS je platila veliku cenu zbog toga, ono što je bio veliki problem je što taj sudski proces nije završen pre izbora pa je postao predmet političkih prepucavanja. Štitili ste koalicione partnere? Nikada nikoga nismo štitili! Dobili ste, na primer, izveštaj o poslovima Dačićevog šefa kabineta sa nekim od narko-bosova? Ne, nikada nisam dobio takav izveštaj. To i nije bila moja nadležnost. Ako vreme pokaže drugačije značiće samo da se to od mene krilo. Ako sam stavio glavu u torbu kada smo udarili na najveće narko-bosove sigurno da ne bih štitio nikoga ko je imao kontakte s njima. Na visoku korupciju je ukazivala Verica Barać. Zašto niste reagovali na te izveštaje, zašto ste ih ignorisali, ne samo vi lično, nego kompletna vaša vlada? Na koji način ignorisali? Baraćeva je slala izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije ali nije bilo vaših odgovora? Svi ti izveštaji su procesuirani i tretirani od strane nadležnih institucija. Za koje će biti pokrenuta istraga to ne znam, ali sigurno svi su uzeti u razmatranje i procesuirani. I Milan Beko? Svi su izveštaji od strane nadležnih tužilaštava bili analizirani. Sudovi i tužilaštva rade svoj posao. Građani misle da političari upravljaju sudovima i tužilaštvima. To nije istina. Sad najveću cenu plaćam za to ja, ali kada bih se umešao kao predsednik Srbije, tog trenutka bismo porušili demokratska načela i civilno društvo. To vam je jedan primer. Može drugi primer? Vaš premijer, gospodin Cvetković. Sećate se njegove reakcije na zahteve Beka da ga zaštiti od optužbi Verice Barać? Prvi put je premijer reagovao urgentno kada je reč o Savetu, a da nikada do tada nije dao javnu podršku tom telu. Savetodavno telo vlade ima funkciju da savetuje vladu i upućuje vladi savet. To nije antikorupcijski savet, savetodavno telo je služba vlade i kao takva je formirana ne kao služba koja bi korespondirala sa ovim ili onim institucijama vani kao što je i nadležnost antikorupcijskog saveta. Kako je onda Cvetković mogao da zatraži od Saveta da objasni Beku šta to od njega hoće? Ja sam bio predsednik države, ne premijer. I svako treba da preuzme svoju odgovornost. Nisam nadležan za tu oblast i ovako sam bio optužen da se bavim svim i svačim što je u nadležnosti vlade, a što nije istina i mislim da je potpuno neobično da pitate mene, pošto možete da pitate vladajućeg premijera što je on to uradio. Možda bi trebalo da ga pitate vi, jer ako ga niste pitali ranije, oko mnogih stvari, možda baš zato niste više na vlasti? Za to što nisam više predsednik preuzeću sam odgovornost, ali ću sa ovim iskustvom drugačije postaviti stvari. Idemo dalje. Zašto da idemo dalje? Zato što nije u redu da prebacujem odgovornost na Cvetkovića zato što sam ja izgubio predsedničke izbore. Bilo bi korektno da vašim starim glasačima, sada apstinentima, objasnite zbog čega ste žrtvovali DS i sebe zbog par ljudi poput Cvetkovića. Zašto ste ga održavali, ako ste videli katastrofalne rezultate? U čemu? Ekonomski pokazatelji, nezaposlenost, investicije... A drugde svugde u svetu su bili fantastični a ovde su katastrofalni. Nikog ja nisam štitio u Srbiji, pokušavao sam da rešavam probleme od najveće životne važnosti. Svako je radio svoj deo posla. To nije istina, niti sam obavljao posao predsednika vlade niti sam bilo koga štitio u poslu koji je neko obavljao. Sad se postavlja pitanje zašto niste uredili državu? Posle 12 godina rata i razaranja pravnog sistema, u državi napadnutoj od organizovanog kriminala, svetske mafije, u državi koja 20 godina nije imala uređen pravni sistem, za četiri godine ne postoji takav čudotvorac koji može sve to da uradi. Sledeće četiri godine u našim planovima su bile predviđene za uređenje čitave zone rada, pod broj dva nastavak borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, uređenje pravnog sektora. Reforma pravnog sistema je kritikovana i od EU? Reforma pravosuđa nažalost nije bila kakvom smo je zamišljali. Bilo je grešaka, nema dileme, zato smo platili rezultatom na izborima, ali apsolutno neću da prihvatim da nisu učinjene kapitalne stvari za Srbiju, u pozitivnom smislu te reči. Koje su to? Osim borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije napravljen je iskorak u mirovnoj politici, Srbija je ključni činilac mira u regionu, pacifikovali smo srpsko političko društvo, na prošlim izborima smo imali pretnje gubitka ljudskih života, nakon i pre njih smo imali demonstracije sa ljudskim žrtvama. Samo osmotrite koliko se srpsko društvo promenilo, mi smo bili zemlja na ivici građanskog sukoba, to više nismo, naravno to ne znači da ponovo ne možemo biti, to ne znači da ponovo ne može da se potre sve ono što je učinjeno. Bez takve klime ne bi bilo investicije, još jedan parametar da smo bolji od Slovenije, Mađarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore zajedno, mi smo imali 2,2 milijarde investicija u godini kada niko nije imao nikakve investicije. Ako mislite da je to beznačajno, zamislite kako bi izgledala srpska privreda da nije bilo te 2,2 milijarde investicija. Znate kolike su bile investicije u Sloveniji za to vreme - nula. Zbog čega? Zato što se svetska ekonomija urušila, što se spustila sa 1.700 milijardi investicija na godišnjem nivou na 700 milijardi, a Srbija je uspela jedan deo da prigrabi za sebe. Da li bi one došle u Srbiju da nismo bili ključna zemlja pomiriteljstva za region? Nikada. Hoćete da kažete da je Srbija bila raj za investitore? Imam samo mali primer, mi smo obezbedili prošle godine više investicija nego sve zemlje koje sam pomenuo zajedno. A da je bila raj, više nijedna zemlja nije raj nakon 2008. godine. Raj za investicije su bile of-šor zemlje. Primer za to je kada u Srbiju hoće da dođe „Danijeli“ ili italijanski investitor na nivou 700 miliona evra investicija, onda italijanski ministar za rad ustaje i zahteva da ta investicija ide u Italiju, pazite Srbija uznemiruje prostor investicione politike Italije, mala Srbija. Samo vam dajem primer koliko su se stvari počele menjati, ako budemo imali kontinuitet ove investicione politike, mi imamo rešenje. Nije bila Srbija raj ni u prošlosti, nije nikada živela u raju, ali smo stvari promenili, suštinski smo počeli da menjamo stvari u poslednje četiri godine i bilo bi dobro da to primetite. Zašto ste onda platili cenu na izborima? Zbog koalicije sa SPS i prilike koju ste im dali da izbrišu prošlost? Imate li bilo kakvu odgovornost za to što sada Srbija strahuje od crveno-crne koalicije? Mislite da je bolje da smo 2008. godine dopustili da se formira vlada DSS-SRS-SPS?! Bilo bi to bolje rešenje?! Znači ovo je bilo jedino realistično rešenje. Da li je za to realistično rešenje morala da bude plaćena cena, pa naravno. U politici kao i u životu, šta god da uradite jednim delom dobijate a jednim delom gubite. Nije mi žao nijedne cene koju smo platili za građane Srbije, nije mi žao što sam činio veliki napor da i druge stranke postanu civilizovane, da budu prihvatljive za svet, nije mi uopšte žao jer je to bilo dobro za Srbiju. Da li je to dobro bilo za mene ili DS, nije, ali ja nisam čovek koji je ušao u politiku da bi se bavio partikularnim ili ličnim interesima, ušao sam u politiku da se bavim opštim interesima. To je razlika između politikantske i državotvorne politike, ali kada mi vi postavite to pitanje onda mi sugerišete da je bilo bolje da se bavim politikantskom politikom a ne državotvornom. Što ste tako besni? Nisam besan, samo sam energičan. Naravno da morate da platite cenu, mislite da sam imao većinu građana Srbije na mom insistiranju da ne donesemo rezoluciju o Srebrenici u parlamentu, pa naravno da nisam, da li mislite da sam imao većinu građana Srbije koji su me podržavali u hapšenju haških optuženika Radovana Karadžića i Ratka Mladića, pa naravno da nisam, da li sam morao da vodim računa o tome? Pa naravno da postoje tačke u vašoj politici kada morate da plaćate cenu za ono što smatrate da je dobro za građane, a da građani sami možda nemaju dovoljnu svest da je to dobro za njih. Ali to je još jednom razlika između politikantstva i državotvornosti. Što više državotvornosti to bolje Srbiji. Jeste li konačno prepoznali vaše najveće greške koje vaši dugogodišnji birači nisu hteli da vam oproste? Dugogodišnji birači su glasali za DS, dobio sam 1.500.000 glasova u drugom krugu, što je jedan od najvećih predsedničkih rezultata, dugogodišnji birači DS su apsolutno ostali privrženi DS. Moja najveća greška je što unutar DS nisam inicirao i nisam dovoljno obratio pažnju na neophodnost promena i smena kada je bilo vreme, a zašto to nisam uradio, jer se nisam bavio DS nego sam obavljao funkciju predsednika Srbije. Nisam imao fizičkog vremena da se bavim DS, formalno sam bio predsednik DS ali nisam imao vremena da se njome bavim, ne znam da li sam dva puta ušao u zgradu DS dok sam bio predsednik Srbije. Ovde mene niko nije mogao da vidi jer ja u stvari u praksi nisam obavljao tu funkciju. Zašto se niste povukli sa te funkcije? Zato što nemamo institucionalizovano društvo, kod nas institucije ne rade svoj posao zbog toga što im je to nadležnost. U Srbiji preduzeće za puteve nije institucija koja svom snagom i entuzijazmom gradi puteve nego, u stvari, ih gradi ukoliko ih natera politički autoritet. Da li mislite da bi bez problema institucije u Srbiji završile saradnju sa Haškim tribunalom ili izvršile hapšenja i progon šefova organizovanog kriminala da nisu prepoznali da predsednik republike, koji ima i realnu političku moć zbog većinske stranke u parlamentu, ne stoji svom snagom iza toga? Pa ne bi nikada. Šta mislite da sam radio za Novu godinu? Proveo sam novogodišnje dane sa pripadnicima službi bezbednosti koji su tog trenutka tragali za haškim optuženicima i šefovima organizovanog ganga, pokazujući da država svom snagom stoji iza njih, ne samo predsednik republike nego i onaj koji ima najveći uticaj na većinsku stranku koja tvori vladu. U suprotnom, institucije tragaju za pukotinama, da ne izvrše svoju obavezu jer im je tako lakše. Da sam bio predsednik republike koji je obavljao protokolarne dužnosti, što mi i nalaže Ustav, mi ne bismo završili centralne probleme sa kojima se društvo suočava, mi bismo još bili u zemlji koju bi međunarodna zajednica optuživala što nije završila saradnju sa Haškim tribunalom i zemlji koju bi svi optuživali da laže baš kao u vreme vladavine Vojislava Koštunice. Jeste li svesni toga? Jeste li vi bili svesni šta vam sve zameraju? Koji su bili vaši kanali komunikacije sa javnošću? Ili su za vas realnost odslikavali vaši savetnici, i Krstić i Šaper? Šaper nije bio moj savetnik, već poznanik iz detinjstva. Nikada nije radio u institucijama sistema. Mnogo više sam se savetovao sa svojim ocem o svim tim pitanjima nego sa ljudima koje pominjete, a ni on nije bio moj savetnik, ali sam uzimao u obzir njegovo mišljenje. Svakog dana putovao sam po Srbiji, imao 52 međunarodne posete, 52 posete srpskim opštinama. To je još jedna stereotipija koja se pojavljuje, izlišno je da ja sada pokušavam stereotipije da promenim. Stereotipija je lažno mišljenje. ...Šta radi Krstić na predsedništvu stranke posle izbora? On je moj savetnik, i kao predsednik stranke imam pravo da pozovem svakoga ko može da bude od koristi svojim mišljenjem pri analizama vezanim za konačnu odluku DS. Ne učestvuju na predsedništvu samo članovi predsedništva nego svi koje predsednik iz određenih razloga u vezi s temom pozove. Bilo je sastanaka predsedništva na kojima Krstić nije bio. Kada se govori o ekonomiji, na predsedništvo zovemo eksperte za ekonomiju, kada govorimo o bezbednosti, na predsedništvo se ne zove Krstić, nego eksperti za bezbednost. Dačić nije odoleo Dačić i vi direktno ste se dogovarali? Kako da ne. Nametnuo sam temu ekonomije kao centralno pitanje sa kojim se Srbija suočava, fiskalne politike, makroekonomske politike, pitanje zapošljavanja, pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom, obezbeđivanje plaćanja neposrednih potraživanja, i obezbeđivanja funkcionisanja ekonomskog sistema, da plate i penzije ne kasne. Usaglasili smo se oko mera, nije bilo problema, predložio sam podelu nadležnosti, ministarstava, po demokratskom principu, koliko je ko imao procenata, toliko da ima udela u novoj vladi, dogovorili smo se o departizaciji novih preduzeća, sve je bilo prihvaćeno, međutim, onda je bilo jasno da je centralno pitanje za tu koaliciju oko SPS-a da li će Dačić moći da odoli izazovu da bude premijer. Sad imamo novu situaciju, SNS je prihvatila da trećeplasirani na izborima bude premijer. Dačić je tražio od vas da bude premijer? Ne, nije. Niti je to od DS mogao da traži. Tako će trećeplasirana stranka vrlo verovatno dobiti mesto premijera, a šestoplasirana stranka, URS, mesto ministra finansija i kontrolu čitavog ekonomskog sektora i ekonomije sa SNS. Plaši vas ta situacija? To nije dobro, jer ne uspostavlja princip odgovornosti. Mogli ste to da sprečite na neki način? DS nije želela da prihvati takav zahtev, zato su te stranke otišle prema SNS od koje to mogu da dobiju, iako taj razvoj događaja nije dobar, po mom uverenju. Nije moj posao da sprečim koaliciju. Očigledno, lična pozicija bila je važnija od politike u ovom slučaju. DS je mogla bez problema da formira vladu sa SPS i URS da je dala URS-u i Dinkiću kompletne nadležnosti u domenu ekonomije, Dačiću mesto premijera, ali kao stranka ne verujemo da je to dobro za Srbiju. Nije uobičajeno u svetu da stranka sa desetinom ukupnog broja poslanika u parlamentu ima premijersku poziciju. Ali je moguće. Dinkićev diplomatski gaf Poruka je Dinkiću od Dačića da Rusija ne želi vas za premijera? Svako ko malo poznaje međunarodne odnose zna šta to znači. Tog trenutka, kada se to desi, iznese u javnost, istog časa na međunarodnom planu dolazi do razmene nota i mišljenja među velikim silama, ne mešajte se u unutrašnje stvari jedne zemlje, znači Dinkić je denuncirao stav jedne zemlje ili je možda Dačić rekao neistinu. Mada je pravo pitanje da li to znači da ćemo sada imati premijera koji je po volji Rusije i šta to znači na međunarodnom planu za Srbiju? Dinkić nije želeo da se to objavi? Nije želeo, a vi ste objavili. Moram da kažem, političar sa iskustvom koji ne želi da se nešto objavi i ne kaže neformalno, pojedinim novinarima, zna da raste verovatnoća da će nastati diplomatski incident. Peticija za porodično isključenje Bio sam predsednik Srbije, za koga su neki članovi moje porodice, iz sela odakle je moj otac, pokrenuli peticiju za isključenje iz porodice nakon hapšenja Radovana Karadžića. Mislite da je to meni bilo lako, naravno da ne, a mogao sam da se ponašam kao i svi moji prethodnici: ne možemo da nađemo Karadžića, tražimo ga a molimo boga da ga ne nađemo. To važi i za Ratka Mladića. Mislite da bih imao manje ili više podrške među građanima? Pa naravno, više. Mislite da bi mi bilo teže u životu da nisam inicirao rezoluciju o Srebrenici još u vreme vladavine Vojislava Koštunice, kada naša vlada to nije htela da prihvati, a nije ni Tomislav Nikolić, glasao je protiv nje. Ne, sve bi mi bilo lakše.