Tvrdokorne partijske mrlje

Svaka sličnost sa Staljinovim NKVD-om je namerna – „Kadrovi rešavaju sve“. Saša Vukadinović, šef BIA i Milorad Veljović, direktor policije, mogli bi biti prvi ljudi sad već stare vlasti koji će ostati bez radnog mesta, ako novu vladajuću većinu budu činili SPS, SNS i URS. Koliko je bitno mesto šefa Bezbednosno-informativne agencije najbolje potvrđuje činjenica da su se igrači oko pravljenja nove vlade lakše dogovorili ko će biti premijer Srbije, nego kome će propasti briga o tajnoj policiji. Sa nagoveštajem da bi Ivica Dačić mogao biti novi premijer počela je javna licitacija imenima direktora postavljenih od strane Demokratske stranke, a Vukadinović i Veljović su na vrhu tog dugačkog spiska funkcionera koji bi mogli izgubiti svoje pozicije. Skoro da je izvesno da će nova vlast, pored prvih policajaca u državi, poželeti da zameni i LJubišu Dikovića, načelnika Generalštaba Vojske Srbije, kao i čelnike vojnobezbednosnih službi i direktore vojnih ustanova. Reforma reformisanog pravosuđa već je najavljena iz kabineta predsednika Tomislava Nikolića, a na udaru nove vlasti mogli bi se naći pre svega nosioci ove, po tvrdnji stručnjaka, promašene reforme, uključujući i najeksponiranije funkcionere u sudstvu i tužilaštvu. Na listi za smenu su ne samo direktori državnih institucija, mnogobrojnih agencija, fondova i uprava, nego i javnih preduzeća, uprkos glasovitoj „departizaciji“. A ako, pošto je u srpskoj politici sve moguće, skupštinsku većinu budu činile neke druge stranke, na listi će biti samo neki drugi direktori, koji se trenutno osećaju sigurnim i zaštićenim. Sve se menja, samo smene ostaju. Uprkos najavljenoj odlučnoj borbi za departizaciju društva i državnih preduzeća, malo je verovatno da bilo ko u Srbiji, od Mlađana Dinkića i Aleksandra Vučića koji takvu ideju zagovaraju, preko članova njihovih partija, do svakog punoletnog građanina ove zemlje, veruje da će se dolazeća vlast tako lako odreći ovog vrednog partijskog plena. Stranke em treba namiriti, em se realna vlast i moć očitavaju kroz kontrolu ključnih državnih institucija, em je tamo izvor novca... PROKAZANI Sve i da nova vlada ispuni svoje obećanje i prekine sa praksom partijskog postavljanja direktora, sadašnji direktori će prvo morati da napuste svoje funkcije pa tek onda da se pošteno prijave na raspisane konkurse. Naravno, pod uslovom da imaju kvalifikacije za traženi posao. A na konkursu će biti izabrani kadrovi koje stranka hoće – partijski lideri su ti koji, u krajnjoj instanci, biraju. Ko još seče granu na kojoj sedi? Zbog toga u profesionalizaciju i departizaciju niko i ne veruje, a umesto toga mnogo je izglednije da će javnost Srbije i ovoga puta biti svedok raspodele preduzeća i svega onoga što Vladi Srbije i njenim ministarstvima pripada. Pošto nas prošlost uči da su apetiti vlasti najveći mogući, može se očekivati da će, ako Demokratska stranka ode u opoziciju, smene krenuti od fotelja najuspešnijih i najvećih preduzeća. Tako bi se prvi na udaru mogli naći Branko Radujko, direktor Telekoma Srbija, i Dragomir Marković, direkor EPS-a. Odmah za njima je i Nikola Stankov, kontroverzni direktor Agencije za kontrolu letenja, koga su radnici optuživali da ih vređa, a mediji da zarađuje pola milijarde dinara mesečno, kao i Tijana Anđelić, direktorka Državne lutrije Srbije. Na podužem spisku postavljanih direktora preduzeća koja su u prethodnoj podeli karata 2008. između Tadića, Dačića i Dinkića pripala demokratama je i Goran Ćirić, direktor Pošte, Aleksandar Vuksanović, direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Vladimir Ognjenović, direktor Jata, Slobodan Gavrilović, direktor Službenog glasnika... Ni tu, međutim, nije kraj. DS-u su prema pomenutom koalicionom sporazumu iz 2008. pripali i Poštanska štedionica, Javno preduzeće Skloništa Srbije, Srpska banka, ali i najveći gubitaš među državnim sistemima, Železnice Srbije, gde se ipak okreću ogromne pare, na čijem čelu je Milovan Marković, valjevački kadar demokrata. Pored direktora Vlada će, veruje se, smeniti i većinu članova upravnih odbora svih ovih preduzeća, pogotovo ako oni ne dolaze iz partija koje su činile i prethodnu a činiće, po svemu sudeći, i novu vladu. Kako reče Predrag Grgić, funkcioner DS-a i predsednik Upravnog odbora Srbijagasa, „naivno bi bilo očekivati da vlast na važnim funkcijama ostavi ljude iz stranke koja će ubuduće sedeti u opozicionim klupama“. Zato Grgić spreman čeka razrešenje. DOBITNICI Za razliku od direktora i upravnih organa koji su zahvaljujući partijskoj knjižici ili bliskosti sa Demokratskom strankom došli na čelo preduzeća, njihovim kolegama iz G17 plus ili SPS-a, iako su birani po istim kriterijumima, sreća se osmehuje – ako ne bude drugačije. Iznenađenje bi zato bilo da svoju direktorsku fotelju napusti Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, izuzev ako mu njegov prijatelj Dačić nije pripremio neku drugu, značajniju funkciju. Ako se to i desi, nema sumnje da će Dačićeva stranka tako lako prepustiti Srbijagas nekoj drugoj stanci, pa bi na Bajatovićevom mestu trebalo očekivati nekog njegovog čoveka od poverenja. Slično je i sa Milom Jezdimirović, direktorkom Dunav osiguranja, koja se ponosi činjenicom da nije član nijedne stranke, ali je javnosti dobro poznato sa kim je u prijateljskim odnosima, ko često svraća u njenu kancelariju i ko je, naposletku, postavio na mesto gde danas jeste. SPS-u je, između ostalog, u prethodnom izvlačenju pripalo i mesto direktora Fonda PIO, na čijem čelu je Dragana Kalinović, kao i Puteva Srbije, na čijem čelu se nalaze čak dvojica ljudi bliskih Dačićevoj Socijalističkoj partiji. Zoran Lilić, nekadašnji predsednik Savezne Republike Jugoslavije i takođe nekadašnji član Miloševićevog SPS-a predsednik je Upravnog odbora ovog preduzeća, dok se na direktorskoj poziciji nalazi Zoran Drobnjak, čija smena je nekoliko puta predlagana, ali nikada se nije desila. I Drobnjak je takođe dovođen u bliskost sa SPS-om mada je nekoliko puta odlučno negirao da pripada ovoj partiji. Istu, kako izgleda srećnu sudbinu, direktora iz redova SPS-a mogli bi deliti i prvi ljudi državnih sistema koje je imenovala sada već bivša stranka Mlađana Dinkića G17 plus. Osim ako Ujedinjeni regioni Srbije ne budu smatrali da bi preduzeća sada trebalo deliti prema regionalnom principu pa da na direktorsko mesto u Beogradu dovedu nekoga iz Zaječara ili Kragujevca. Čisto zbog ravnomerne regionalne zastupljenosti i jednakih šansi bilo kog direktora širom Srbije da sedne u beogradsku fotelju. Kako god da bude, na spisku G17 plus su Velimir Radosavljević, direktor Aerodroma, Ivica Smolić, prvi čovek Komercijalne banke, Miloljub Albijanić, iz Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, kao i javnosti dobro poznati Miloš Milanković, nekadašnji direktor Srbijagasa, a sada direktor Elektromreža Srbije, čija plata je, prema sopstvenom priznanju, „bezobrazno visoka“. LETAČI Produženju radnog odnosa teško da se može nadati i većina današnjih ambasadora Srbije diljem sveta, a na meti nove vlade najpre će biti najznačajnije ambasadorske fotelje -Vladimira Petrovića, ambasadora u Vašingtonu, Vesne Arsić, ambasadorke u Briselu, Miomira Udovičkog, ambasadora u Pekingu i Jelice Kurjak, srpskog ambasadora u Moskvi. Ima i onih ambasadora koji su tu kao „diplomate od karijere“, pa je njihov opstanak verovatniji, a možda i poneki koji se pokazao kao politički nepristrasan, makar ga imenovala i Demokratska stranka. Na kraju krajeva, i prethodna vlada ostavila je neke Koštuničine kadrove – poput Dušana Batakovića, ambasadora u Parizu, koji je, ipak, bio i savetnik bivšeg predsednika Tadića, pa kao takav nije mogao mnogo da smeta. Neočekivano bi bilo i da direktori uprava koje su pod direktnom kontrolom Ministarstva finansija ostanu na svom sadašnjem položaju. Sve su prilike da će već viđeni novi čuvar vladine kase Mlađan Dinkić umesto Dragutina Radosavljevića, direktora Poreske uprave, ali i drugih mnogobrojnih uprava u nadležnosti ovog ministarstva, poželeti da dovede sebi bliske ljude. Na udaru nove vlasti mogli bi se naći i Đorđe Bajec, direktor Kliničkog centra Srbije i osvedočeni prijatelj Demokratske stranke, baš kao i general Marijan Novaković, načelnik VMA. Sa druge strane, barem dok traje ljubav demokrata i socijalista u Beogradu, direktori javnih komunalnih preduzeća, ustanova kulture i drugih institucija kojima upravlja grad, bezbedni su. Naravno, sa izuzetkom direktora koje su te 2008. postavili Dinkićev G17 i LDP Čedomira Jovanovića. Sudbinu direktora koji na pozicije nisu dospeli zahvaljujući svojim menadžerskim sposobnostima, već partijskoj knjižici, deliće verovatno i stotine direktora javnih komunalnih preduzeća i ustanova čiji su osnivači opštine širom Srbije. Naravno, ukoliko se u tim opštinama lokalna vlast bude formirala po uzoru na republičku. Lakomislen je, dakle, onaj ko veruje da će se po formiranju ove vlade nešto promeniti u pogledu izbora direktora. Oni stari su već spremni da odu, jer se i dalje sećaju koga su nasledili i kada su došli, a ovim novima ostaje da se nadaju da će vlast, a time i njihova funkcija, potrajati što duže. Guvernera nije lako smeniti Iako je Jorgovanka Tabaković, nesuđena premijerka Srbije, u medijima već viđena kao zamena za Dejana Šoškića, razrešiti guvernera koga na mandat od šest godina bira Skupština Srbije na predlog predsednika države, nije tako jednostavan posao. Zakon o NBS predviđa, naime, da se guverner smenjuje pod jasno utvrđenim kriterijumima, od kojih je najznačajniji grub propust u brizi za stabilnost cena, što je i glavni zadatak centralne banke. Pri tome, postojanje razloga za razrešenje guvernera razmatra Savet guvernera, koji Skupština takođe ne može lako da smeni. Ugričići... Smena Sretena Ugričića sa mesta direktora Narodne biblioteke, na insistiranje tehničkog ministra unutrašnjih poslova i kandidata za mandatara Ivice Dačića, dokaz je da vlast neće biti milostiva ni prema direktorima ustanova kulture. Tako bi se moglo očekivati da ceh nerekonstruisanog Narodnog muzeja plati njegova direktorka Tatjana Cvetićanin, koja je na ovoj poziciji gotovo jednu deceniju. Osim njih, smeni se mogu nadati i Ugričićev naslednik Dejan Ristić, v. d. direktora Narodne biblioteke, Božidar Đurović, upravnik Narodnog pozorišta, kao i Aleksandar Milosavljević, upravnik Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada. Promene u medijima Javnost je svakako zainteresovana da vidi hoće li Srpska napredna stranka insistirati na smeni Aleksandra Tijanića, generalnog direktora RTS-a, kao što je to svojevremeno izjavio sadašnji predsednik Tomislav Nikolić. Iako je već tada demantovano da će ova stranka kršiti proceduru izbora direktora javnog servisa, Nikolić je nedavno ponovio da bi smenio Tijanića samo da je izvršna vlast, što govori u prilog tezi da nema direktora javnog servisa bez podrške stranaka na vlasti, bez obzira na to što zakon predviđa drugačije. Ipak, malo je onih koji sumnjaju da Tijanić neće uspeti da „preživi“ i ovu smenu na vrhu Srbije, baš kao što je preživeo i onu iz 2008. Pod lupom nove vlasti, sasvim izvesno, moglo bi se naći i mesto Dragana Bujoševića, glavnog urednika Politike, koji je na ovu funkciju i došao sa dolaskom odlazeće koalicije, kao i mesta Branke Đukić i Jadranke Žujović, direktorke i glavne i odgovorne urednice Tanjuga.