Po glavi (šećera) Labusu ili Kostiću

U tome je koleginica Mira Adanja-Polak potpuno u pravu. S obzirom da se duboko ukorenjena mimikrija ne može u tako kratkom roku izlečiti, pametan analitičar nikad novinskim vestima kod nas ne daje značaj prema mestu koje su zavredile u novinama. Ono što najviše zveči, prevashodno je namenjeno da prikrije nešto što najviše košta i boli ili će tek da košta i boli. U takve zvečeće vesti može se uvrstiti dugo medijski pripremano privođenje nekoga iz novosadske firme MK Komerc, manje tamo gde je tome mesto, a više po medijima optuživane da je skrivila proterivanje srpskog šećera sa tržišta Evropske unije. Naš je šećer izgubio preferencijalni status, pa time i evropsko tržište, jer je do danas pravosnažnom sudskom presudom neidentifikovani počinilac u EU reeksportovao iz inostranstva u našu zemlju uvezeni šećer. Tako bar glasi optužba Evropske kancelarije za suzbijanje prevara (Olaf). Na taj način je trebalo da je po toni zarađivao i do 400 evra.Procene o količini šećera koji je na ovaj način stigao na tržište EU dostizale su i cifru od 200 000 tona (Savet za borbu protiv korupcije).

Posle jednogodišnje potrage u kojoj su učestvovali svi, a nije uhvaćen niko sem izvesnog vlasnika izvesne firme “Interfrigo” iz Čačka sa nepunih 300 tona šećera, jasno je bilo samo da je šteta nastala, da će je platiti uglavnom neposredni proizvođači šećerne repe i šećera, ali ko je štetu prouzrokovao znali su navodno svi, ali dokaza navodno nije imao niko. Ni Olaf. Ali je zabrana preferencijalnog izvoza šećera na tržište EU, Srbiji opet produžena.

U utorak je toliko očekivana vest iznenadila sve. Ministarstvo unutrašnjih poslova privelo je generalnog direktora firme MK Komerc Srdana Ilina “zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotrebe ovlašćenja u privredi”, odnosno omogućio svojoj firmi da od januara do aprila 2002. godine izvozi uvezeni šećer lažno ga prikazavši kao domaći. Krivična prijava podneta je i protiv službenice MK Komerc Vesne Marjanović zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršila krivično delo falsifikovanja službene isprave. Obe krivične prijave podnete su na osnovu podataka “isključivo pribavljenih od strane radnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala jer je Olafu, po izjavama njegovih službenika uskraćena dokumentacija od strane preduzeća MK Komerc”, saopštio je MUP.

“Radnici Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala su vršenjem provera u preduzeću MK Komerc utvrdili da je ovo preduzeće decembra 2001. godine izvozno ocarinilo 3 710 tona kristal šećera radi izvoza u zemlje EU. Od ove količine, 2 200 tona bio je šećer domaćih šećerana, a 1 501 tona šećer koji je MK Komerc, novembra 2001. godine, uvezao od firme Union intertrejd LTD Tortola - Britanska devičanska ostrva. Nabavna cena uvoznog šećera iznosila je 550 DEM po toni, uvećana za zavisne troškove, tako da nabavna cena šećera iznosi 29,16 dinara po kilogramu, prema kalkulaciji koju je uradilo preduzeće MK Komerc.

Šećer je stavljen pod carinski nadzor u Carinsko skladište koje se nalazi u magacinu MK Komerca. Pod carinski nadzor , radi izvoza, stavljen je šećer uvoznog porekla, koji nije mogao biti izvožen u zemlje EU, uz korišćenje preferencijala, jer ove povlastice važe samo za šećer domaćeg porekla, s obzirom na to da je u to vreme važeća svetska cena šećera upola manja od cene koju su postizali izvoznici iz Jugoslavije prilikom izvoza šećera u zemlje EU - svetska cena je 550 DEM, a izvozna 1 100 DEM.

Ukupna količina od 3 710 tona izvezena je po carinskim propratnicama iz carinskog skladišta u magacinu MK Komerca firmi Union intertrejd LTD -Tortora, koja je ovu količinu plasirala u zemlje EU (Italija i Grčka), po ceni od 1100 DEM za tonu. Preduzeće MK Komerc je na taj način ostvarilo imovinsku korist od 5 764 000 dinara.

Uvidom u knjigovodstvenu dokumentaciju preduzeća MK Komerc i proverom u preduzećima ITM Group i Međunarodne distribucije šećera, utvrđeno je da postoje duple fakture sa istim brojem, datumom i iznosom, a da se jedino razlikuju šifra i poreklo šećera, odnosno na fakturama MK Komerca pisalo je da se radi o uvoznom šećeru, a na fakturama koje su dostavljene i nalaze se u knjigovodstvu kupaca stoji da je reč o domaćem šećeru, proizvedenom u šećerani “Crvenka”.

Tako saopštava MUP i još dodaje: “U vezi količine od 200 000 odnosno 300 000 tona, koja je navodno prepakovana, nema nijednog egzaktnog podatka, niti postoje indicije da ima govora o toj količini, s obzirom da je proizvodnja u periodu kad je vršen izvoz veća za 200 000 tona, tako da nije bilo ni razloga za reeksport.”

MUP je utvrdio da je tokom 2001. i 2002. godine u domaćim šećeranama proizvedeno oko 470 634 tone šećera, a da je u istom periodu (sve do maja 2003. godine), izvezeno oko 345 799 tona. Znači, proizvedeno je za oko 120 000 tona šećera više nego što je izvezeno. U istom periodu uvezeno je oko 330 000 tona šećera.

Kako je za NIN izjavio novosadski advokat Vladimir Horovic, istražni sudija Opštinskog suda u Novom Sadu Ankica Kurjački u utorak je do 16 časova saslušavala Srdana Ilina i posle tog saslušanja mu je odredila pritvor do 30 dana. Advokati odbrane su na ovu odluku uložili žalbu, i kad ovaj broj NIN-a već bude na kioscima, dakle 24 sata od izricanja mere pritvora, opštinsko javno tužilaštvo u Novom Sadu doneće odluku da li će u ovom slučaju prihvatiti zahtev za sprovođenje istrage. “Tek tada počinje sudski postupak”, kaže Horovic. Advokati odbrane su, po njegovim rečima, predložili a istražni sudija i tužilaštvo prihvatili da nijedna od te tri strane ne daje izjave o ovom slučaju sve dok (i ako) sudski postupak ne uđe u svoju javnu fazu. Navodno da bi se izbegao običaj karakterističan za neke druge aktuelne sudske slučajeve da se paralelni postupci vode u sudu, gde im je i mesto, i u štampi, gde im nije mesto. “Ovo je predistražni postupak pred policijom, a krivični postupak će početi na zahtev tužilaštva, što se u utorak još nije bilo dogodilo”, kaže Horovic i za neadekvatno ponašanje i komentarisanje optužuje potpredsednika republične vlade Miroljuba Labusa. Labus je posle svog susreta sa evropskim komesarem Krisom Patenom rekao: “Postoji osnovana sumnja da je MK Komerc radio isto ono što i Interfrigo. Ova vlada i njene službe do kraja će da raščiste pitanje šećera i sva ostala sporna pitanja.”

Država preuzela Komercijalnu banku Od oktobarskih promena 2000. godine o tome se “vrlo ozbiljno” pričalo više puta. Ali pošto je preživeo pronalazak droge u trezorima svoje banke i, doduše brzo izglađen, “arhivski” sukob sa tadašnjim guvernerom tadašnje Narodne banke Jugoslavije Mlađanom Dinkićem, činilo se da je LJubomir Mihajlović, predsednik Komercijalne banke nezamenjiv i nesmenjiv. Izgleda da je i sam u to verovao bukvalno još juče. U sredu (12. maja) Skupština akcionara Komercijalne banke je prihvatila njegovu ostavku. Kojom je izgleda preduhitrio državu, novog većinskog vlasnika, po mnogim mišljenjima, najjače domaće banke. Skupštini akcionara prisustvovao je i aktuelni srpski ministar finansija Mlađan Dinkić. Država Srbija, i preko udela računa sa takođe državne zemunske firme “Galenika”, sada je vlasnik 50,08 odsto kapitala Komercijalne banke. Na predlog Vlade Srbije na njeno čelo je izabran Ivica Smolić, dosadašnji direktor Srpske regionalne banke iz Beograda. Samo koji dan ranije, smenjen je i direktor Vojvođanske banke Srđan Mihajlović. “Što se Komercijalne banke tiče, ja sam prošle godine predlagao da država u njoj preuzme većinsko vlasništvo konverzijom kamata po osnovu dugova Londonskom klubu. Narodna banka Srbije to nije prihvatila”, kaže za NIN bivši ministar finansija Srbije Božidar Đelić. On se, međutim, čudi smeni Srđana Mihajlovića. “Dinkić, Jelašić i ja smo zajednički zaključili da je on najperspektivniji mladi menadžer. Ako ovako budu smenjivani partijski neobojeni ljudi u Srbiji koja oskudeva u kadrovima, to će biti loše i svi će bežati iz takvih preduzeća”, kaže Đelić.

Mada iz ovog citata nije jasno na koji je način Labus povredio pravila predistražnog postupka, na njegovu je izjavu saopštenjem odmah reagovao vlasnik MK Komerca Miodrag Kostić, koji je inače bio direktor Demokratske stranke u vreme kad je i Labus bio njen član. Odričući i samu mogućnost da je njegova firma reeksportovala šećer, Kostić poručuje: “Potpuno smo uvereni da gospodin Ilin nije učinio nikakvo krivično delo, što će se u daljem postupku i dokazati, a onda gospodin Labus može da očekuje i da će krivično odgovarati.”

Zanimljivo je da je Savet za borbu protiv korupcije Vlade Srbije u svom izveštaju o šećernoj aferi optužio nadležne organe da su stvorili takav spoljnotrgovinski režim koji nije pogodovao postizanju prave (odnosno) više cene pri prodaji srpskih šećerana. Za ovaj režim je zaslužan Labus, a od njega se, pri kupovini šećerana, najviše ovajdio Kostić. Ako je, naravno, Savet u pravu.

Na sam pomen ovog tela, kosa na glavi se ne diže samo bivšem srpskom ministru za ekonomske veze sa inostranstvom Goranu Pitiću, koji je bio i na čelu vladine Komisije za rasvetljavanje afere sa šećerom.

On je zadovoljan što MUP ni ovog puta nije dao za pravo tvrdnjama Saveta da se radi o švercu nekoliko stotina hiljada tona šećera jer to “nema veze sa životom, ne zna da li se sada radi o nastavku ranije istrage MUP-a ili novim autentičnim nalazima, ali smatra da je vrlo važno da MUP završi svoj posao oko šećera. “Jer mi smo zadovoljili zahtev Evropske komisije u pogledu osposobljavanja carinske službe za kontrolu uvozno-izvoznih poslova sa šećerom i sad samo ostaje da se Olafu pošalje zadovoljavajući izveštaj o ovoj aferi. Dobro je ako je ovo što se događa doprinos završetku istrage, što još ne znamo jer se radi o osnovanoj sumnji koja tek mora biti potvrđena.”

Pitić podseća da je svojevremeno sam tražio da se aktivnosti komisije kojoj je bio na čelu razdvoje od aktivnosti MUP-a na rasvetljavanju iste afere, jer je bio nezadovoljan sporazumom koji je MUP potpisao sa Olafom i “koji bi svaki iole normalan čovek ocenio, u najmanju ruku, kao nesmotren”.

Prema rečima Pitića, u tom sporazumu se navodi, a predstavnik MUP-a ga je potpisao, da je recimo bilo reeksporta iz šećerane u Pećincima, a “to se pokazalo kao netačno”, pa u engleskoj verziji sporazuma piše da postoje nediferencirana skladišta, odnosno skladišta u koja stiže šećer iz, recimo, tri šećerane a ne vrši se njegovo razvrstavanje, dok u srpskoj verziji sporazuma stoji da se radi o tajnim skladištima. “Predstavnik MUP-a je i to potpisao”, kaže Pitić.

Dok se šećerna afera valjda raspetljava, Labus je skoknuo i do Vrhovnog saveta odbrane. Gde se pričalo o finansiranju Vojske SCG i gde ministru za finansije nije mesto. Pa Mlađan Dinkić tamo nije bio. Ali mu je sigurno javljeno da je Vojska jedinstvena i da će takvo biti i njeno finansiranje. Tome će svaka država članica doprinositi srazmerno učešću u bruto društvenom proizvodu “odnosno onoliko koliko to može”, a eventualni deficit biće pokriven iz fonda za reformu Vojske koji bi ovih dana tek trebalo da bude osnovan. Sa ovim, a ne teritorijalnim konceptom finansiranja, pored Labusa su se složili i ministar odbrane Prvoslav Davinić i predsednik Narodne skupštine Srbije Predrag Marković. Obojica iz G17 plus. Tako da će Dinkić, kao i Đelić, biti spreman da plaća i ono što je mislio da mu ne pripada.